Kako ste odlučili da se zaposlite u inostranstvu?
U inostranstvo me je odveo splet okolnosti. Moj muž je dobio ponudu i prihvatio posao u Švedskoj, otišli smo kao porodica, a onda sam se ja potrudila da pruženu priliku iskoristim i uradim šta je potrebno da bih se u novoj zemlji i zaposlila u svojoj struci.
Kako je izgledao posao regrutacije?
Otišla sam u Švedsku pre dvadesetak godina kada je bilo jednostavnije nego danas dobiti licencu za rad u zdravstvu Trebalo mi je dve godine da ispunim uslove za licencu, iako mi je fakultetska diploma odmah priznata. Godina dana je protekla u učenju švedskog jezika do traženog novoa C1, sledila je praksa i polaganje državnog ispita. Posle toga sam mogla da se javljam na konkurse.
Kako je tekla Vaša karijera?
Pre odlaska u Švedsku radila sam kao asistent na Institutu za farmakokinetiku Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, gde sam magistrirala i započela doktorat. Moje prvo zaposlenje u Švedskoj je bilo na mestu farmaceuta u bolničkoj apoteci. Posle godinu dana u bolnici u kojoj sam radila, započet je projekt koji je imao cilj da ispita da li farmaceuti na odeljenjima mogu doprineti boljoj kliničkoj praksi. Ja sam bila zadužena za kardiologiju, a pored toga sam radila i na još dva odeljenja. Kako smo moje kolege i ja pokazali dobre rezultate, projekt je prerastao u stalnu službu. Danas mi se čini da je pet godina na internoj medicini bio najbolji period u mom radnom životu. Ne bih koristila reč karijera, i moje kolege ovde retko je koriste. Više se radi o poslu od koga živimo ili o službi, jer smo plaćeni novcem poreskih obveznika i prema njima imamo obavezu i odgovornost.
Posle osam-devet godina u Švedskoj vratila sam se u u Beograd, ponovo iz privatnih razloga. Povratak je bio težak i izazovan. Svi su hvalili moje reference, ali niko nije želeo da me zaposli. Na kraju sam dobila posao u Agensiji za lekove zahvaljujući jednom starom kolegi i dragom prijatelju, i tu sam provela deset godina. U prvo vreme su energija i atmosfera u Agenciji odgovarale mojoj viziji posla ali vremenom, sa promenom rukovodstava i klime u ovoj ustanovi, nisam više prepoznavala da tu pripadam. To vreme sam ipak iskoristila na dobar način, da završim započeto, specijalizaciju iz kliničke farmacije i doktorat iz oblasti farmakokinetike. Sa Institutom za farmakokinetiku sam zadržala kontakt svih ovih godina, i često su mi bili pomoć i potpora u radu.
Kada su se kockice u privatnom životu složile, vratila sam se u Švedsku. Dobila sam posao kliničkog farmaceuta kod starog poslodavca, ali u drugoj, većoj bolnici. Već četiri godine radim na psihijatriji, a manjim delom na gerijatriji i u jednom Domu zdravlja. Psihijatrija je najizazovnija oblast u kojoj sam radila, tu ja kao klinički farmaceut najviše mogu da doprinesem.
Koje ste sve prednosti prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?
Organizovanost i uređenost zdravstvenog sistema su mi bili otkriće u početku. Sada sam se navikla, pa to prihvatam kao standard. Odgovara mi postojanje jasnih pravila u radnom životu, manje je izražena hijerarhija i dobri radni uslovi. Ipak, najveća prednost je što sam dobila priliku da radim ono što volim.
Koji su izazovi koji ste morali da savladate na razvojnom putu?
Rad na stranom jeziku, na prvom mestu. Švedski je poznat kao veoma težak jezik za izgovor iako gramatika nije mnogo komplikovana. Mojoj profesionalnoj sujeti nije u početku odgovaralo da moram da se dokazujem iz početka, ali sada mislim da je upravo to bilo dobro, jer me naučilo da budem skromna i strpljiva.
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
Prve godine su bile teške. Gotovo sve je bilo pozitivno u novoj zemli, ali nije bilo moje. Mislim da doseljeniku treba nekoliko godina, rekla bih oko pet, da počne da diše slobodno. Moje prilagođavanje je bilo fokusirano na prilagođavanje cele porodice. Sociajalni deo je bio izazovniji od radnog, jer se život u hladnoj klimi, posvećen radu i individualnim vrednostima, dosta razlikuje od naših shvatanja i navika.
Koji su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu izvan profesije?
Mogućnosti su velike u privatnom životu, ali je vremena malo. Sve se vrti oko posla, sve je isplanirano i regulisano, a mesta za spontanost je vrlo malo. Društvo je postalo veoma zahtevno i komplikovano poslednjih godina. Život je u velikoj meri određen i klimom, šest meseci godišnje je ovde mrak i hladno, ali je leto dragoceno i divno. Lakše je baviti se sportom, a teže otići u pozorište u poređenju sa Beogradom.
Kako ispunjavate slobodno vreme?
U svetlom delu godine, od aprila do oktobra, stalno smo u prirodi. Švedska je prelepa zemlja, ima more, jezera, šume, tu su šetnje, vožnja biciklom, izleti, kupanje. Kada se sa dolaskom jeseni mrak spusti na zemlju, i mi se povučemo. Ja se bavim onim što bih radila i u Srbiji, radim jogu, čitam, gledam filmove i serije. Putujem kad mogu, družim se kada se ukaže prilika.
Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Moj je utisak da naši farmaceuti dolaze sa korektnim teorijskim znanjem ali da u praksi zaostaju. Većina uspeva da uz trud i posvećenost uhvati korak posle šest meseci, a za par godina i da zaista nauči posao. Dobro je ovo imati u vidu i istrajati, ako planirate da radite u zdravstvu.
