Uloge bolničkih farmaceuta se menjaju, a samim tim i okruženje u kome rade. Digitalizacija utiče na širok spektar zdravstvenih usluga. Da bi elektronske usluge zdravstvene zaštite bile bezbedne i efikasne EAHP veruje da ove usluge treba razvijati kroz blisku saradnju zdravstvenih radnika ( uključujući bolničke farmaceute ) i pacijata, kao i kroz ulaganja u infrastrukturu – softver i hardver.
Shodno tome, udruženja članice EAHP-a pozivaju nacionalne vlade i zdravstvene sisteme širom Evrope da rade na obezbeđivanju uslova bolničkim farmaceutima i pacijenatima radi daljeg napretka digitalne zdravstvene zaštite.
– EAHP snažno podstiče nacionalne vlade i uprave bolnica zajedno sa evropskim institucijama da preduzmu sve neophodne korake kako bi osigurali jedinstvenu informacionu strukturu za zdravstvene podatke i jasan standard za interoperabilnost sistema informacionih tehnologija koji se koriste u zdravstvu
– EAHP poziva Evropsku komisiju i države članice da uspostave programe finansiranja koji podržavaju bolnice u ažuriranju njihove digitalne infrastrukture
-EAHP poziva Evropsku komisiju i nacionalne vlade da razviju jedinstvene sisteme elektronskog propisivanja, sisteme za podršku u odlučivanju, administraciji i upotrebi elektronskih zdravstvenih kartona od strane bolničkih farmaceuta i drugih zdravstvenih radnika kako bi se omogućilo upravljanje lekovima u zatvorenom sistemu
– EAHP preporučuje upotrebu logističkih sistema vezanih za pacijente i dodavanje zahteva za barkodiranje lekova – pojedinačnih jedinica u primarnim pakovanjima, kako bi se omogućila univerzalna upotreba skeniranja uz bolničku postelju u evropskim bolnicama, čime bi se poboljšala bezbednost pacijenata.
– EAHP se zalaže za komplementarnu upotrebu papirnih i elektronskih lifleta sa informacijama za pacijente gde se pristup pacijenata ovim informacijama ne može obezbediti na drugi način.
– EAHP preporučuje podizanje svesti među korisnicima i odgovarajuće mehanizme regulatornog nadzora za digitalne zdravstvene aplikacije kako bi se osiguralo da one imaju pozitivan uticaj i adekvatnu zaštitu podataka o pacijentima.
– EAHP apeluje na pružaoce obrazovanja da zdravstvenim radnicima i studentima stave na raspolaganje odgovarajuće mogućnosti obuke koje se fokusiraju i na unapređenje njihovih digitalnih veština i na promovisanje digitalne zdravstvene pismenosti među pacijentima i zdravstvenim radnicima.
– EAHP poziva donosioce odluka i na nacionalnom i na evropskom nivou da osiguraju učešće bolničkih farmaceuta u dizajnu, razvoju, definisanju parametara i evaluaciji i održavanju Informacione i komunikacione tehnologije ( IKT ) u okviru procesa o lekovima.
Hitna potreba za investicijama za poboljšanje digitalne infrastrukture u bolnicama
U svetlu povećanja digitalizacije u pružanju zdravstvene zaštite i budućeg usvajanja Evropskog prostora zdravstvenih podataka (EHDS), bolničkim apotekama širom Evrope treba obezbediti odgovarajuća softverska i hardverska rešenja, kao i sistematska poboljšanja.
Da bi koristile digitalne alate kao što je EHDS, bolničke apoteke zahtevaju integrisanu digitalnu infrastrukturu koja je raznovrsna i laka za instalaciju i upotrebu. Pored toga, moraju biti interoperabilni prvenstveno u svim bolničkim sistemima. drugo unutar zemalja, između bolnica i ambulantnih sistema i konačno preko granica u Evropi. Da bi se ovo podržalo, moraju se usvojiti standardizovani formati podataka
Pored interoperabilnosti, infrastruktura igra ključnu ulogu u uspehu digitalne revolucije u zdravstvu. Mnoge bolnice još uvek nisu opremljene odgovarajućom IT infrastrukturom. Ovo takođe može uključivati elektronske ormare za lekove koji mogu povećati efikasnost na bolničkim odeljenjima, smanjiti rizik od grešaka u lečenju i regulisati upotrebu specifičnih lekova, kao što su narkotici.
Potencijal digitalizacije za poboljšanje bezbednosti pacijenata
Neophodne su promene širom Evrope kako bi se farmaceutima omogućio adekvatan pristup informacijama o pacijentima ( kroz kartone pacijenata ), posebno zato što ovaj pristup može pomoći u smanjenju rizika u vezi upotrebe lekova i poboljšanju kvaliteta njihove nege.
Da bi se iskoristio pun potencijal elektronskih sistema za propisivanje, njihova implementacija mora biti pažljivo planirana i sprovedena. Potrebno je uspostaviti procedure koje će opisati kako se podaci prikupljeni elektronskim sistemom propisivanja mogu koristiti za poboljšanje sigurnosti lekova. Implementacija elektronskog propisivanja, podržavanje ( vezanih za pacijente ) logističkih procesa i administracija kroz, na primer, skeniranje uz bolničku postelju i analizu podataka, doprinosi ciklusu bezbednosti pacijenata i promoviše precizno elektronsko vođenje kartona pacijenata. Skeniranje informacija o pacijentu i o lekovima pored bolničke postelje daje garanciju da je lek koji treba dati zaista pravi lek za pacijenta, da se primenjuje na pravi način i da se daje u pravo vreme. Studije pokazuju da takva praksa može smanjiti grešku u lečenju za preko 40%..
Elektronske informacije o proizvodu (ePI) imaju potencijal da olakšaju pristup informacijama o proizvodu. Međutim, implementacija mora uzeti u obzir trenutnu neadekvatnu IT infrastrukturu kao i veoma široke strukturne deficite bolnica u Evropi u pogledu tehničke opreme za korišćenje ePI-a u svakodnevnoj praksi. Pored toga, upotreba ePI u Evropi ne bi trebalo da bude na štetu pristupa pacijenata osnovnim informacijama uključenim u uputstvu za pacijente.
Omogućavanje edukacije pacijenata uz istovremeno čuvanje informacija o pacijentima
Bez sumnje mnoge mogućnosti proizilaze iz zdravstvenih aplikacija i ogromne količine podataka koje prikupljaju zdravstveni sistemi. Preventivne mere se moraju preduzeti i u vezi sa potencijalnim „odmetnutim“ ili neregulisanim aplikacijama, koje nisu dobile odgovarajući nadzor u svom formiranju i imaju negativan uticaj pružanjem kontradiktornih i netačnih saveta pacijentima.
Važnost zaštite podataka o pacijentima je ključno pitanje koje mora poštovati stroga pravila zaštite podataka.
Pružanje odgovarajućih mogućnosti obuke zdravstvenim radnicima
Digitalne tehnologije brzo napreduju, često nadmašujući i regulatorne sisteme i obrazovanje zdravstvenih radnika. Stoga postoji potreba da vlade i zdravstveni sistemi pruže adekvatnu podršku zdravstvenim radnicima u održavanju ažurnih digitalnih veština i kompetencija.
Poseban fokus takođe treba staviti na promociju digitalne zdravstvene pismenosti, zato što razlike u digitalnim zdravstvenim veštinama i zdravstvenih radnika i pacijenata mogu uticati na pružanje zdravstvene zaštite. Ova obuka treba da ide ruku pod ruku sa sprovođenjem i razvojem novih tehnoloških inovacija i procesa u zdravstvenim sistemima, uključujući ograničenja i upotrebu veštačke inteligencije, imajući u vidu potrebe za obukom zdravstvenih radnika. Propisi bi trebalo da se posmatraju kao zaštita za aplikacije i softver i da se postave predlogom Zakona o veštačkoj inteligenciji u vezi sa izborom medicinskih uređaja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Potreba za uključivanjem bolničkih farmaceuta u bolnički IKT dizajn i specifikaciju
Evropske smernice o bolničkoj farmaciji uključuju u odeljak 1.7 jasan poziv rukovodiocima zdravstvenih sistema: „Bolnički farmaceuti moraju da budu uključeni u projektovanje, sastavljanje specifikacija parametara i evaluaciju IKT-a u okviru procesa vezanih za lekove. Time će se osigurati da farmaceutske usluge budu integrisane u opšti okvir informacione i komunikacione tehnologije (IKT) bolnice, uključujući procedure koje se odnose na elektronsko zdravstvo (eZdravstvo) i mobilno zdravstvo (mZdravstvo)“. Ovaj dokument ponovo naglašava taj poziv i ponavlja podršku koju je dobio ne samo od bolničkih farmaceuta, već i drugih zdravstvenih radnika i udruženja pacijenata.
