Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Nikola Bošković – Pomaže kolegama da se zaposle u inostranstvu

Nikola Bošković u apoteci u Nemačkoj

Kako ste odlučili i uspeli da se zaposlite u inostranstvu?

 

Rekao bih da je to rezultat igre okolnosti. Nisam imao planove da napustim Srbiju. Želja mi je zapravo bila da ostanem na fakultetu. Međutim, te godine kada sam diplomirao (2017) je bila velika konkurencija za doktrske studije. Nisam upao na budžet i nisam bio spreman da platim školarinu. U isto vreme sam bio započeo pripravnički staž što mi je svakako bilo u planu. Nakon položenog državnog ispita mi se ukazala prilika da se zaposlim u ZU Apoteci Požarevac sa ugovorom na dve godine. Svoju karijeru sam započeo u Žagubici a brzo sam postao i upravnik jedne od državnih apoteka u ovoj varošici. To je bio predivan period za mene gde sam mnogo naučio. A imao sam i vremena da razmislim šta želim a šta ne želim. Ugovor na određeno je isticao a ništa drugo me nije vezivalo za Srbiju.  Nije mi se sviđalo u kom smeru je išlo naše društvo. Bio je to sistem gde se nisam osećao prijatno. Dodatno, rođeni brat i najbolji drug su se spremali za odlazak u inostranstvo. Tako sam i ja odlučio da želim da probam da radim u inostranstvu, a za Nemačku sam se odlučio jer mi je jezik bio dobro poznat. Proces odlaska je bio jako dugotrajan i prepun birokratskih prepreka. Mnoge detalje mog puta sam podelio sa kolegama na društvenim mrežama. Već godinu dana nakon dolaska za Nemačku više se nisam dvoumio – želeo sam da ostanem.

 

Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u inostranstvo?

 

Sve vreme sam radio u javnim apotekama. Konkurisao sam i za druge poslove, na preporuku profesora sa fakulteta. Međutim, iako mi se jedna prilika za kontrolu kvaliteta jako svidela, u tom trenutku nisam bio spreman da se preselim za Beograd i da se tom pozivu posvetim duže vreme. U Žagubici sam bio upravnik apoteke što mi je dalo mogućnosti da bolje sagledam farmaceutsko tržište u Srbiji. U Nemačkoj sam karijeru započeo u Bavarskoj u blizini Minhena. Imao sam priliku i tamo da budem upravnik apoteke. Međutim, odlučio sam se da se zajedno sa devojkom preselim za Koblenc, na zapad Nemačke, gde je i moj brat živeo. Ovde radim u javnoj apoteci a moja primarna zaduženja su organizacija snabdevanja staračkih domova, odnosno domova za negu odraslih na psihijatrijskoj klinici, lekovima i medicinskim sredstvima. Naravno da u apoteci radim i sa pacijentima, kao i po potrebi magistralnu izradu lekova. Osim toga, držim onlajn nastavu nemačkog stručnog jezika kolegama koji žele da rade u Nemačkoj.

 

Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?

 

Rad u javnoj apoteci u Nemačkoj me ispunjava. Osećam se kao farmaceut – cenjen od strane pacijenata i kolega, a moj savet je tražen. Imam više slobodnog vremena i više mogućnosti da ga iskoristim. Osim toga i uz više putovanja u odnosu na moj život u Srbiji mogu i više novca da uštedim. Prosto se osećam sigurnije.

 

Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na svom razvojnom putu?

 

Najveći izazov na mom putu bilo je nemačko zakonodavstvo, kako boravišno pravo i problemi koje sam imao pred dolazak u Nemačku, tako i farmaceutsko pravo koje sam morao da pripremim za državni ispit, a koje nisam imao priliku da upoznam na studijama u Beogradu. Učio sam kroz praktičan rad u apoteci, čitanje zakona i diskusije sa kolegama koji su takođe počeli da rade u Nemačkoj.

 

Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?

 

Bilo mi je potrebno oko godinu dana da položim ispit da bih dobio nemačku licencu, takozvanu aprobaciju, tako da sam u početku radio pod nadzorom farmaceuta sa aprobacijom. Prvih šest meseci sam mogao sebi da priuštim samo jednu sobu. Stan sam delio sa jednom Nemicom i studentom iz Kameruna. Osim kolega sa posla, to su bile jedine osobe tada sa kojima sam imao redovan kontakt, kako je kretanje tokom pandemije korone bilo jako ograničeno. Grad i okolinu sam polako upoznao a mnogo vremena sam provodio vozeći bicikl u predivnoj prirodi predela severno od Alpa.

 

Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?

 

Ponosan sam što sam uspeo u vreme korone i pored svih ograničenja da završim nostrifikaciju diplome daleko od svih koje poznajem. Takođe, ponosan sam na svoje znanje koje sam stekao na fakultetu u Beogradu, odnosno tokom pripravničkog staža u Apoteci Požarevac, pogotovo iz oblasti izrade magistralnih lekova kako svaka apoteka u Nemačkoj ima zakonsku obavezu da iste izrađuje. Moram da spomenem i da sam sa kolegama uspeo da izgradim veliku onlajn zajednicu farmaceuta sa prostora bivše Jugoslavije.

 

Kakvi su Vam planovi za dalje?

 

Što se tiče rada u javnoj apoteci, tu ne planiram da nešto menjam, osim eventualno da dodatno smanjim svoje radno vreme sa trenutnih 38 sati nedeljno. Međutim, sredinom 2023. godine sam započeo da pomažem kolegama da dođu da rade u Nemačkoj. Držim konsultacije, karijetno savetovanje, pripremu za rad, kao i časove stručnog nemačkog jezika. Trenutno objavljujem dosta informacija o životu i radu u Nemačkoj, kao naravno i o procesu priznavanja diplome, na Instagram kanalu @farmaceutunemackoj a uskoro planiram i da pokrenem svoj sajt. To je posao koji me ispunjava jer sam oduvek želeo da delim znanje. Pokrenuti samostalni posao u potpuno drugoj zemlji je dosad bio veliki izazov za mene, ali to planiram dalje da  razvijam.

 

Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?

 

Nemačka kultura mi je poznata od malena. Uz njihove serije i dečje emisije sam odrastao. Nisam imao puno iznenađenja prilikom preseljenja. Bitno je primetiti da postoje razlike između pojedinih nemačkih pokrajina. Naravno da ne treba generalizovati, ali razlika se primećuje. Družim se sa Nemcima, ali ne prihvatam sve njihovo, već se trudim da napravim najbolju simbiozu naših kultura. Osim toga, moja verenica je ukrajinskog porekla, ali rođena u Nemačkoj, tako da sam redovno u kontaktu i sa ljudima iz istočne Evrope.

 

Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijate neki svoj talenat ili hobi?

 

U slobodno vreme obilazim biciklom okolna mesta. Priroda je čista. Zatim, obožavam da kuvam, a u Nemačkoj imam veći pristup različitim namirnicama koje mogu da isprobam. Spremao sam naravno pihtije, sarmu i na primer vanilice, ali i radio na interpretaciji nekih nemačkih specijaliteta. Takođe, na terasi imam svoje začinske biljke, ali i jagode, paradajz i papriku.

 

Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?

 

Mislim da je najbitnije da svako dobro razmisli šta želi a šta ne želi u životu i poslu, te da prikupi što više informacija o planiranoj destinaciji, odnosno poziciji. Proces preseljenja može biti jako dug i zahtevan, povezan sa mnogim ograničenjima i odricanjima. Ukoliko rezultat svega toga nije ono što želimo, onda je najbolje i ne počinjati taj put i uzalud trošiti vreme i energiju.

 

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor

MedSafety Week

#MedSafetyWeek 2024

Poziv zdravstvenim radnicima i građanima da prijavljuju sumnje na neželjene reakcije na lekove   Prijavljivanjem sumnji na neželjene reakcije na lekove možete da doprinesete bezbednijoj

Read More »