Kako ste odlučili da se zaposlite u inostranstvu?
Moja priča je verovatno slična iskustvu mnogih mladih ljudi koji su napustili zemlju ranih dvehiljaditih. Pri kraju studija na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, imao sam priliku da posetim rođake koji su u Australiji, u Sidneju, živeli od 1950. Sasvim neplanirano, moja poseta se poklopila sa Olimpijadom u Sidneju, tako da su i grad i ljudi bili prožeti neverovatnom energijom. Moja planirana četvoronedeljna poseta je prerasla u tromesečnu, a na odlasku sam već ozbiljno razmišljao o mogućnosti iseljenja u Australiju.
Sticajem okolnosti, Australiji je tada imala manjak farmaceuta, pa mi je to kasnije omogućilo da nešto lakše dobijem iseljeničku vizu. Proces nije bio lak, jer sam prvo morao da zadovoljim niz kriterijuma, među kojima i radno iskustvo, znanje jezika na dosta visokom nivou, kao i niz stručnih ispita kojima je zapoceo proces nostrifikacije diplome. Iseljeničku vizu sam dobio krajem 2003. godine.
Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u inostranstvo?
Nakon položenog stručnog ispita, moje prvo radno mesto je bilo u Apotekarskoj ustanovi Beograd, u apoteci Njegoš. I dan danas imam predivne uspomene na kolege od kojih sam mnogo naučio, i koji su mi pružali punu podršku, od pomoćnog osoblja, tehničara, farmaceuta, pa sve do upravnika i direktora. Po iseljenju u Australiju sam nasatavio sa procesom nostrifikacije, koji je izmedju ostalog uključivao jednogodišnji staž i profesionalni ispit. Po položenom stručnom ispitu, registrovan sam kao farmaceut u državi Novi Južni Vels, gde sam kraće vreme radio u privatnoj apoteci otvorenog tipa.
U 2006-oj sam se zaposlio u bolničkoj apoteci, gde sam polako napredovao i specijalizovao se u oblasti izrade lekova i pripreme citotoksičnih lekova. U tom periodu sam završio i master studije iz kliničke farmacije, što mi je omogućilo da profesionalno napredujem, ali i da budem prihvaćen kao ekspert u ovoj oblasti, što je opet dovelo do niza angažmana sa profesionalnim udruženjima, privatnim kompanijama, i državnim telima. Takodje sam nastavio da sarađujem sa kolegama sa Farmaceutskog Fakulteta u Beogradu, preko profesorke Jele Milić, kojoj dugujem izuzetnu zahvalnost.
Danas radim kao akademik/predavač farmacije na Univerzitetu UNSW, koji je jedan od prestižnih i visoko rangiranih Australijskih univerziteta.
Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?
Prednosti života u inostranstvu su uglavnom lične prirode. Što se profesionalne strane tiče, ima svakako i prednosti i mana! Farmaceuti, pogotovo zaposleni u bolničkim apotekama, imaju prvenstveno kliničku ulogu, i deo su tima primarne nege, zajedno sa lekarima i ostalim kolegama. Takođe, prilike za postiplomske studije su brojne, često sa fleksibilnim aranžmanima studija.
Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na svom razvojnom putu?
Najveći izazov je nepoverenje koje mnogi profesionalci ovde doživljavaju, pogotovo ako dolaze iz zemalja van engleskog govornog područja. Mada je Australija izuzetno multikulturalna sredina, prednost uglavnom imaju kandidati koji su ovde završili studije i imaju lokalno radno iskustvo.
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
Uslovi života i rada su ovde dosta dobri, tako da sam se brzo navikao na život ovde. Kulturološke razlike, koje su brojne, su sasvim druga priča.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Kroz moj rad u Udruženju Bolničkih Farmaceuta Australije (SHPA), direktno sam umešan u brojne projekte, uključujući razvoj profesionalnih dokumenata, preporuka, i legislature. Za moj doprinos, nagrađen sam titulom ‘Fellow’ (FSHP). Biti prihvaćen kao ekspert u polju galenske izrade lekova i izrade sterilnih preparata je ono na šta sam posebno ponosan.
Kakvi su Vam planovi za dalje?
Trenutno sam fokusiran na posao predavača, koji mi donosi izuzetno zadovoljstvo zbog mogućnosti da svoje znanje prenesem na mlađe generacije budućih farmaceuta. Takođe razmišljam o upisu doktorskih studija, kao sledećem koraku u profesionalnom razvoju.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?
Svaka zemlja ima svoje specifičnosti i kulturu, na koje se treba navići. Australija nije izuzetak, a kultura ovde je slična kulturi Velike Britanije. Sa druge strane, veliki deo stanovništva je rođen van Australije, ili su njihovi roditelji emigrirali u Australiju, pa je prisutan jako veliki broj različitih kultura, jezika, verskih opredeljenja. Kao posledica, zaista smo kulturno bogati, ali smo u isto vreme naučili da živimo sa ljudima koji su različiti od nas.
Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijate neki svoj talenat ili hobi?
Slobodno vreme je dragoceno, uglavnom ga provodim sa prijateljima ili kod kuće uz dobru knjigu. Putujem što više mogu, idem na koncerte, predstave, izložbe. Uživam u predivnoj prirodi i plažama kojima je Sidnej okružen.
Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Uvek napravite ravnotežu između posla i privatnog života – radite da biste živeli, a ne obratno! Potrudite se da se uklopite u novu sredinu, ali to ne znači da izgubite svoj identitet. Ovde skromnost nije vrlina, ne ustručavajte se da kažete, i pokažete, šta znate i možete. I naravno, kako je Branislav Nušic lepo rekao: ‘Ne očajavajte nikad!’
