Kako ste odlučili i uspeli da se zaposlite u inostranstvu?
Za početak, hvala vam na pozivu na ovaj intervju i interesovanju za moje iseljeničko iskustvo.
Pre 15 godina farmaceuti su bili na listi traženih zanimanja u Australiji i tada je postojao vizni režim koji nije uslovljavao dobijanje ponude za posao i mesto boravka nakon preseljenja. Nakon dolaska u Sidnej sredinom 2010. bilo je potrebno oko 2 meseca da pronađem adekvatnu poziciju za staž i od tog momenta život kreće da dobija nešto predvidljiviji tok.
Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u
inostranstvo?
Staž i prvih par godina nakon studija provela sam u tadašnjoj Apotekarskoj Ustanovi Novi Sad. Onda me je profesionalna znatiželja povukla na nekoliko strana. Upisala sam specijalističke studije iz kozmetologije, prešla u privatnu apoteku sa pola radnog vremena, a ostatak radnog vremena se zaposlila u jednoj informatičkoj kompaniji. Kako mi se veoma dopao izlaz iz nekog uobičajenog karijernog puta u Srbiji u to vreme, rado sam posle prihvatila i angažman u kompaniji koja je napravila softver za toksikogenomske analize u oblasti prekliničkih ispitivanja lekova.
U Australiji postoji uhodan proces kojim se nostrifikikuje diploma farmaceuta. U mom slučaju, početak tog procesa preklopio se i sa zahtevima viznog rezima. Po dolasku, da bi se dobila puna registracija, potrebno je bilo završiti staž i položiti nekoliko ispita. Splet okolnosti bio je takav da mi je od dolaska pa do registracije bilo potrebno oko godinu i po dana. Bila je to kombinacija rada u redovnoj apoteci tzv. “community pharmacy” i apoteci koja se bavila isključivo izradom nesterilnih magistralnih preparata tzv. “compounding pharmacy”. Nakon staža, ostala sam u ovoj drugoj i rukovodila radom magistralne laboratorije, a posle nekog vremena bavila se samo razvojem novih preparata u asortimanu apoteke. Rođenje deteta zahtevalo je drugačiju životnu organizaciju, i od onda, kao konsultant prihvatam angažmane koji mogu da se uklope u porodičnu dinamiku.
Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?
Kada je u pitanju izrada magistralnih preparata, farmaceuti obrazovani u Evropi imaju značajnu prednost u Australiji. Kako studijski programi podržavaju potrebe lokalne industrije, a Australija dominatno uvozi lekove, ovde studenti sa fakulteta izlaze sa relativno površnim znanjem farmaceutske tehnologije. Iskustvo sa kojim sam došla bilo mi je od neprocenjivog značaja i otvorilo mi je mnoga vrata nakon preseljenja. Sa druge strane, australijski farmaceuti imaju odličan trening iz farmakoterapije i demonstracija njihovog znanja bila mi je izuzetan podsticaj da usavršim taj aspekt profesionalne spremnosti.
Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na svom razvojnom putu?
Bio je izazov biti farmaceut na engleskom jeziku. Stručna terminologija, propisi, način komunikacije sa pacijentima, sve je to tražilo reorganizaciju i nadogradnju naučenog. Nije bilo lako součiti se ni sa gomilom sitnica na svakodnevnom nivou koje se kada se živi u zemlji rođenja ne primećuju i uzimaju zdravo za gotovo. Iz sadašnje perspektive, svi ti izazovi bili su izuzetno korisni kako za profesionalni tako i za lični razvoj.
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
Od dolaska u Sidnej pa do osećanja da sam ‘kao kod kuće’ bilo je potrebno oko 5 godina. Faktor sreće je takođe odigrao ulogu. Neke spletove okolnosti zaista ničem drugom ne bih mogla pripisati. Bio je veliki vetar u leđa po dolasku dobiti zaposlenja u apotekama gde su radili sjajni ljudi i koji su me prihvatili u svoje živote kao najbližeg. Uverenja sam da su ljudi svuda više slični nego različiti, i uz taj stav sam uvek lako uspostavljala nova poznanstva iz kojih su se rodila i mnoga prijateljstva.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Doživela sam kao veliki kompliment što sam periodu od 2 godine nakon dolaska bila predavač po pozivu na nekoliko značajnih konferencija u oblasti magistralne izrade preparata. Takođe sam veoma srećna što sam imala prilike da budem profesionalno angažovana u obučavanju kolega koji se dodatno edukuju u ovoj oblasti.
Kakvi su Vam planovi za dalje?
Kroz magistralnu praksu svakodnevno sam bila u kontaktu sa ljudima koji su dugo tragali za poboljšanjem zdravstvenog stanja i impresivnim rezultatima koji su se dešavali kada lekar individualizuje dozu leka i farmaceutski oblik. Susrela sam se i sa mnogim ograničenjima ovog terapijskog pristupa, delom zbog ograničenja trenutno dostupne tehnologije a delom i zbog ljudskih faktora u odnosu pacijent-lekar-farmaceut. Ova iskustva su moja interesovanja nepovratno usmerila u pravcu personalizovane precizne medicine. Sledeći stupanj usavršavanja planiram u oblasti genetskih testiranja i genske terapije, a takođe sa velikim interesovanjem pratim razvoj veštačke inteligencije, budućnost rukovođenja istraživanjima i razvoj biomedicinske dijagnostike.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?
Na ovo pitanje prve asocijacije su mi multikulturalnost, kenguri i eukaliptus.
Utisak koji sam imala po dolasku, a koji me ni posle skoro 14 godina ne napušta, je da je Australija kao Nojeva barka. Kontinent-ostrvo veličine skoro dve Evrope, na samom jugu planete na kojem žive sve nacije i etniciteti koje je čovecanstvo tokom milenijuma stvorilo. Odrastajući u Vojvodini, meni se činilo da sam oduvek bila uronjena u multikulturalnost, ali dolazak u Australiju mi je predočio koliki je zapravo fenomen globalna multikulturalnost.
Kengur je svakako najpoznatije obeležje Australije. Preko puta ulice gde živimo je školski park i vidimo ih često ujutro i u kasno popodne.
Australija je star kontinent i flora i fauna je fascinantna i delom praistorijska. Moj prvi susret sa eukaliptusom bio je na predavanjima i vežbama iz farmakognozije i secam se da sam bila impresionirana antimikrobnim spektrom njegovog etarskog ulja. Miris šuma eukaliptusa najbliže bi se mogao opisati kao kombinacija mirisa razređivača i buđi. Ta biljka ne bi mogla opstati da nije razvila takav repertoar molekula kojim se brani od organizama koji je napadaju.
Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijate neki svoj talenat ili hobi?
Od preseljenja u Golburn, mali grad na putu između Sidneja i Kanbere, otkriće mi je baštovanstvo. Da mi je neko pre par godina rekao sa kakvim ću se uživanjem baviti gajenjem lekovitog bilja, spanaća i rotkvica, verovatno ne bih verovala. Takođe, nutricionizam je moja velika ljubav, i analize nutritivnih tablica i pravljenje zdravih obroka su neke od mojih omiljenih aktivnosti.
Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Promena životne sredine je zahtevan poduhvat, ali uz dobru pripremu i dozu avanturizma, sve ide lakše. Ako ste spremni da upoznajete i prihvatite nove predele, nove ljude, novog sebe, kao rezultat mogu se dobiti čak dva života po ceni jednog.
