Kako ste odlučili da studirate farmaciju?
Farmacija predstavlja spoj prirodnih i medicinskih nauka. S obzirom da su moja interesovanja vezana za te oblasti, odlučila sam da upišem Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomiranjem na ovom fakultetu se otvara veliki broj mogućnosti za dalji profesionalni razvoj i usavršavanje. Istraživanja u farmaciji su od velikog prioriteta za društvo, a zahtevaju primenu visokih tehnologija i to je još jedan razlog koji me je motivisao da se odlučim za farmaciju.
Kako se razvijala Vaša karijera farmaceuta?
Posle završenog fakulteta, obavljenog obaveznog staža i rada u apotekama, zaposlila sam se u farmaceutskoj kompaniji Galenika a.d. U Galenici sam prvo radila na poziciji saradnika u službi Istraživanja tržišta, a zatim sam postala rukovodilac u toj službi. Posao je bio jako interesantan – sagledavale su se mogućnosti uvođenja novih proizvoda u asortiman Galenike, koji nije obuhvatao samo lekove, već i dentalne proizvode, parafarmaciju, farmaceutske sirovine.
Rad u farmaceutskoj kompaniji zahteva kontinuiranu edukaciju iz različitih oblasti. Posebno bih istakla usavršavanje iz oblati zdravstvene ekonomije koju je organizovala Euro Health Group 2003. godine na Farmaceutskom fakultetu. Edukaciju je vodio Finn Ziegler, koji je u sedištu kompanije Novo Nordisk u Kopenhagenu vodio Odeljenje zdravstvene ekonomije i istraživanja ishoda (engl. Health Economics & Outcome Research. HEOR). Oblast zdravstvene ekonomije se nije izučavala tokom mog studiranja na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. S obzirom da u Srbiji nije bilo postdiplomskih studija iz ove oblasti otišla sam u Belgiju i dobila stipendiju belgijske vlade da završim master studije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Gentu, jednog od najboljih Univerzitata u Evropi. Dekan Farmaceutskog fakulteta u Gentu, profesor Jean Paul Remon, je omogućio da mi mentor za izradu master rada bude profesor Lieven Annemans, koji je tada bio predsednik Međunarodnog udruženja za farmakoekonomiju i istraživanje ishoda (engl. International Society for Pharmacoecomics and Outcome Research, ISPOR). Po završetku postdiplomskih studija u Belgiji, vraćam se u Srbiju i nastavljam rad u Galenici na poziciji Menadžer za lekove za centralni nervni sistem, tržišno najuspešnijoj paleti lekova kompanije.
Osnivanje Sekcije za farmakoekonomiju Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFE SFUS) u maju 2006. godine i ukazano poverenje profesora Darka Ivanovića i profesorke Ivanke Miletić da vodim ovu Sekciju predstavljali su veliki izazov za uvođenje jedne multidisciplinarne i mlade nauke kao što je farmakoekonomija za naše prostore. Odmah po osnivanju Sekcije napisala sam Priručnik za farmakoekonomske evaluacije, prvu takvu publikaciju na srpskom jeziku koja je postala udžbenik za studente postdiplomskih studija na Medicinskim fakultetima i Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ali i u nekim zemljama u okruženju.
Kroz rad Sekcije za farmakoekonomiju dala sam značajan doprinos razvoju znanja i iskustva u oblasti zdravstvene ekonomije i procene zdravstvenih tehnologija (engl. Health Technology Assessment, HTA), organizujući mnoge međunarodne konferencije i okupljajući svetske stručnjake iz ove oblasti. Navela bih nekoliko najznačajnijih:
- 6. međunarodna SFE SFUS konferencija „Vrednost inovacije prilikom donošenja odluka“, 2. jun 2017.[1]
- 5. međunarodna SFE SFUS konferencija „Izazovi za efikasno zdravstvo Centralne i Istočne Evrope“, 9. i 10. oktobar 2015.[2]
- 4. međunarodna SFE SFUS konferencija „Donošenje odluka zasnovano na dokazima u zdravstvu Centralne i Istočne Evrope“, 15. i 16. maj 2014.[3]
2013. godine osnivam konsultantsku agenciju ZEM Solutions (https://www.zem-solutions.com/) čije je sedište u Beogradu, koja pruža inovativna rešenja zdravstvene politike i zdravstvene ekonomije, pruža usluge kompanijama i kreatorima politike u sektoru zdravstvene zaštite u regionu Balkana i Velike Britanije. Bila sam uključena u razvoj procesa Procene zdravstvenih tehnologija u Srbiji, u pojedinim državama Centralno Istočne Evrope i Centralne Azije radeći za projekte Ministarstva zdravlja i Svetske banke.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Veoma sam ponosna što sam u Srbiju, na konferencije koje sam organizovala, dovela najveće stručnjake iz zdravstvene ekonomije i procene zdravstvenih tehnologija iz Evrope i šire, i time omogućila svima zainteresovanim u našoj zemlji da dobiju najnovija i najkvalitetnija znanja. Predavači na konferencijama Sekcije bili su najveća imena iz ovih oblasti, kao što su profesor David Banta, naučnik koji je u svetu postavio temelje oblasti procene zdravstvenih tehnogija, njegova naslednica profesorka Wija Ortwijn, dr Krzystof Landa koji je bio na visokoj funkciji u Vladi Poljske kao državni podsekretar za zdravstvo i međunarodnu saradnju, profesor Alan Haycox-a Univerziteta u Liverpulu, dr Mark Parker, jedan od najboljih kreatora zdravstveno-ekonomskih modela, takođe iz Liverpula, profesor Lieven Annemans, moj profesor iz Belgije i mnogi drugi. Ovo je rezultiralo uvođenjem farmakokenomije u programe farmaceutskih i medicinskih fakuleta u Srbiji. Ipak, primena njenih principa i principa procene zdravstvenih tehnologija u procesu donošenja odluka u zdravstvu u našoj zemlji i konačni cilj, osnivanje nacionalne agencije za procenu zdravstvenih tehnologija, još nije ostvaren.
Trenutno sam angažovana na projektu „Nacionalni model zdravstva“ (populacioni model potencijalnih zdravstvenih ishoda) koji razvija moja konsultantska agencija ZEM Solutions. Ovaj model predstavlja efikasan alat koji se koristi za optimizaciju raspodele ograničenih zdravstvenih resursa u cilju poboljšanja dugoročnih zdravstvenih ishoda uz održavanje niskih troškova pružanja zdravstvene zaštite i visokog zadovoljstva pacijenata. Model se zasniva na analizi “velikih” podataka i veštačke inteligencije.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Mladim kolegama bih preporučila da ukoliko ih pored farmacije zanimaju i savremene informacione tehnologije i način funkcionisanja zdravstvenih sistema, da se upuste u svet farmakoekonomije, multidisciplinarne i veoma interesatne oblasti koja se jako brzo razvija i pruža velike mogućnosti za profesionalni razvoj, učenje i usavršavanje iz drugih oblasti, ne samo farmacije.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Biti farmaceut danas je drugačije nego u vreme kada sam ja započela karijeru. Ja sam imala sreću da sam farmakoekonomiju učila od najvećih svetskih stručnjaka i to svakako ne bih promenila. Ono što bih volela da je tada postojao predmet farmakoekonomije na našim studijama kao što je to sada slučaj.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Slobodno vreme uglavnom koristim za druženje sa prijateljima. Volim italijanski film, njihov jezik i zemlju. Tokom leta neko vreme provodim jedreći sa prijateljima duž Jadranske obale.
[1] Novakovic, T., Martin, A. P., Parker, M., Ferrario, A. Tesic, D. (2017). The value of innovation in decision-making in health care in Central Eastern Europe – The Sixth International Conference, 2 June 2017, Belgrade, Serbia. Expert review of pharmacoeconomics & outcomes research, 17(6), 519–521. https://doi.org/10.1080/14737167.2017.1385394
[2] Godman, B., Novakovic, T., Tesic, D., Oortwijn, W., Martin, A. P., Parker, M., & Haycox, A. (2016). Addressing challenges for sustainable healthcare in Central and Eastern Europe. Expert review of pharmacoeconomics & outcomes research, 16(6), 685–687. https://doi.org/10.1586/14737167.2016.1165610
[3] Ferrario, A., Baltezarević, D., Novakovic, T., Parker, M., & Samardzic, J. (2014). Evidence-based decision making in healthcare in Central Eastern Europe. Expert review of pharmacoeconomics & outcomes research, 14(5), 611–615. https://doi.org/10.1586/14737167.2014.946014
