“Od prve (pogrešne) premise da farmaceuti mogu da rade samo u apoteci, kliničkim ispitivanjima, školama, kao stručni saradnici i na još ponekoj poziciji, dolazim do toga da se pred farmaceutima zapravo nalazi “more” izbora, što u kompanijama, što u preduzetništvu, i da se sami mogu postarati da karijeru usmere tamo gde osećaju da najviše postižu!” – poručuje kolegama Nela Janković
Kako ste odlučili da studirate farmaciju?
Oduvek sam bila više naklonjena prirodnim naukama, a kako potičem iz porodice lekara, medicina i srodne discipline okruživale su me od detinjstva i mamile me kao ozbiljni izbori za budući posao. Kada sam pred donošenje konačne oduke malo više zagrebala površinu farmacije, šta ona predstavlja, čime se farmaceuti mogu baviti i kako ja vidim svoju karijeru u budućnosti, medicina je spala na drugo mesto. Nisam se pokajala zbog te odluke.
Kako se razvijala Vaša karijera farmaceuta?
Nakon završenog Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, pripravnički staž sam započela na Vojnomedicinskoj akademiji i tamo za 7 meseci upoznala sjajne kolege i videla i naučila mnogo toga. Međutim, shvatila sam da će mi za budući rad u farmaciji značiti i iskustvo u javnoj apoteci, te sam narednih 5 meseci staža završila u tadašnjoj Farmanei. Moje prvo zaposlenje bilo je na mestu rukovodioca Kontakt centra za informacije o lekovima u toj ustanovi, a nedugo zatim postala sam i rukovodilac kvaliteta i edukacija. U tom periodu gostovala sam i u projektu „Karijera u farmaciji” na Farmaceutskom fakultetu, gde sam sa kolegama studentima podelila svoje iskustvo u poslu i saradnji sa različitim tipovima ljudi – kolegama i pacijentima, sa brojnim kompanijama, u službenoj komunikaciji i profesionalnom usavršavanju. Nakon porodiljskog bolovanja postala sam upravnik apoteke Dr Max i angažovana kao interni trener.
Upravo zbog promene svoje životne uloge i preuređivanja prioriteta, za vreme porodiljskog bolovanja se dosta posvećujem istraživanju preduzetničkih opcija za farmaceute i druge zdravstvene radnike. Od prve (pogrešne) premise da farmaceuti mogu raditi samo u apoteci, kliničkim ispitivanjima, školama, kao stručni saradnici i na još ponekoj poziciji, dolazim do toga da se pred farmaceutima zapravo nalazi more izbora, što u kompanijama, što u preduzetništvu, i da se sami mogu postarati da karijeru usmere tamo gde osećaju da najviše postižu.
Zato krajem 2019. godine pokrećem svoj blog nelajankovic.rs i profil na Instagramu @nelajankovic, na kojima okupljam zajednicu zdravstvenih profesionalaca koji žele da iskoriste svoje potencijale i postignu više na polju zdravstva i preduzetništva. Takođe pišem i nedeljni “njuzleter” za više od 1500 naših kolega.
Sve što sam godinama sakupljala od informacija i testirala u praksi uobličila sam u svom autorskom onlajn programu „Šta je sve moguće za zdravstvene profesionalce“, koji držim nekoliko puta godišnje. Jako sam ponosna na sve polaznike, jer nastavljam da pratim njihov rad i nakon programa.
Sve ovo mi je omogućilo da u bliskoj komunikaciji s kolegama i raspravljanju o poteškoćama u našoj profesiji dođem do zaključaka, mogućih rešenja za pojedine probleme, a pre svega do toga da kolege budu zadovoljnije svojom karijerom, biznisom, kao i finansijskom kompenzacijom za svoju ekspertizu.
Na šta ste posebno ponosni u svom radu?
Najviše sam ponosna na to što sam prihvatala prilike ili započinjala projekte uprkos strahu od neiskustva ili od javnog eksponiranja. Sve što sam uradila iskoračujući iz zone komfora donelo je mnogo koristi, kako za moju karijeru, tako i za ljude koji su sa mnom sarađivali.
Takođe sam ponosna što sam u svom javnom istupanju imala prilike da upoznam neverovatne farmaceute, lekare, stomatologe – koji pomeraju granice svojih struka i da čujem i za njihove karijerne puteve, uspehe i izazove, koje inače ne bih upoznala da nisam otvorila taj prozor.
Zajedno smo započinjali i diskusije na mnoge škakljive teme, o kojima se vrlo malo govori, i na taj način se makar malo približili njihovom osvetljavanju i rešavanju.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Poručila bih im da još na fakultetu iskoriste svaku priliku da „progvire” u prosečan radni dan određene pozicije farmaceuta i da steknu uvid u to šta taj posao podrazumeva i da li je to ono gde vide sebe. Često na studijama određeni posao idealizujemo, dok drugi zanemarujemo, a u praksi situacija može biti potpuno suprotna.
Takođe bih savetovala kolege da razmišljaju i o nekim preduzetničkim opcijama, bilo kao dodatni posao pored redovnog, bilo kao pokretanje sopstvenog biznisa. Preduzetništvo zaista može doneti puno blagodeti, kroz pomaganje većem broju ljudi, ali i kroz ostvarivanje vremenske i finansijske slobode.
Da sa sadašnjim iskustvom treba danas da započnete karijeru, šta biste promenili?
Upravo bih mnogo ranije ušla u preduzetničke vode, učila o digitalnom marketingu i o tome kako kao farmaceut mogu dopreti do više ljudi. Ne bih u glavi imala samo konvencionalne opcije u karijeri, već bih širila vidike i isprobavala opcije dok sam mlađa i sa više vremena u rukama. Drugačije bih postavila prioritete.
Ali isto tako, da nisam prošla sve ono što jesam, ne bih razumela izazove kolega koji ih najviše muče i ne bih mogla da im pomognem kao što to mogu sada, iskusivši sve i sama.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Obožavam da skijam, za šta mi posao u apoteci ne ostavlja mnogo vremena. Ali se redovno posvećujem pevanju, opušteno – za sebe i ozbiljnije – u horu. Zanimljivo je što sam kasno, u 24-25. godini, završila dve muzičke škole na odseku sa solo pevanje, ali ne zato što sam preterano dobra u tome ili da bih imala dve diplome (jer već imam i jednu iz klavira), već da bih duže imala časove pevanja, budući da sam u tome uživala. Tad sam sebi dokazala da sve može da se nauči ili uvežba kad se radi na tome. Ako to može sa nečim neprijemčivijim kao što je pevanje, onda sigurno može i sa mnogim drugim opipljivijim veštinama. Zaista sve što želimo da naučimo može da se savlada ako to odlučimo i istrajno radimo na tome.
