Dr Milica Ćulafić je zaposlena kao asistent sa doktoratom na Katedri za farmakokinetiku i kliničku farmaciju Farmaceutskog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Radi i na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju, Kliničkog centra Srbije, odeljenje hepatologije, gde deluje kao konsultant za terapiju.
Da li ste oduvek znali da želite da upišete farmaciju?
Ne. Nisam od onih srećnika koji su već u detinjstvu znali šta je njihov poziv. Nakon završene Gimnazije, interesovanja su mi bila usmerena ka prirodnim naukama. Razmišljala sam o medicini, stomatologiji, čak i veterini. Na iznenađenje moje porodice, odlučih da to ipak bude farmacija.
Otkud odluka da se bavite baš kliničkom farmacijom, koja je i danas u povoju kod nas?
Na završnoj godini sam počela da istražujem kako sutra u praksi konkretno primeniti stečeno znanje, pomoći pacijentu, ispuniti našu misiju zdravstvenog profesionalca. Klinička farmacija (koja se tada nije izučavala u sklopu curiculuma našeg Fakulteta) je sadržala upravo srž mojih stremljenja. Uvidela sam da ako se dodatno naoružam znanjem i veštinama kliničkog farmaceuta, koračam ka ispunjenju naše suštinske uloge – stručnjaka za lekove koji pruža potpuno drugi pogled na terapiju pacijenta.
U tom periodu je započela sa izvođenjem i akademska specijalizacija na našem Fakultetu (Pharmaceutical care – Farmaceutska zdravstvena zaštita) koja mi je potvrdila poriv za neophodnošću izučavanja sveta Kliničke farmacije. Sledila sam taj osećaj i nastavila školovanje na Farmaceutskom fakultetu u Londonu (UCL, School of Pharmacy), gde sam osim nastave na fakultetu, imala i praksu u Univerzitetskoj bolnici (UCLH). Zatim su usledile doktorske studije u oblasti Farmakokinetike i kliničke farmacije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i brojne edukacije koje i dalje traju (organizovane od strane Britanskog udruzenja klinickih farmaceuta; studijski boravci u Kings College Hospital u Londonu i u Clevelend Clinic, Abu Dabi, UAE).
Farmaceut u transplantaciji jetre, zvuči u najmanju ruku neobično. Da li je u svetu takva praksa?
Apsolutno. Važno je podsetiti se da su farmaceuti uključeni u brigu o transplantiranim pacijentima gotovo 50 godina. Regulatorno telo za podršku doniranju organa (United Network of Organ Sharing) donosi pravilnik gde se farmaceut identifikuje kao neophodan član multidisciplinarnog transplantacionog tima, detaljno opisujući specifične uloge ali i odgovornosti farmaceuta u ovom timu. Ovo je je trenutno jedina oblast medicine gde je prisustvo farmaceuta obaveza (u ostalim oblastima za sada preporuka).
Odogovor na ovo pitanje jasno daje i American College of Clinical Pharmacy navodeći da klinički farmaceut specijalizovan u oblasti transplantacije solidnih organa mora da poseduje specifične veštine i znanja o kompleksnim terapijskim režimima jedinstvenim za populaciju transplantiranih pacijenata.
Šta Vi zapravo radite u transplantacionom timu? Koja su Vaša zaduženja?
Pružam informacije o terapiji zasnovane na dokazima, imajući na umu pacijenta i njegove individualne karakteristike. Kao i u bilo kojoj oblasti kliničke farmacije za koju se specijalizujete, kreiram, implementiram, pratim i modifikujem farmakoterapijske planove, u cilju povećanja bezbednosti i efikasnosti. Cilj jeste optimizacija kratkoročnih i dugoročnih ishoda u preživljavanju grafta, odnosno, pacijenta.
Srž odgovornosti farmaceuta u transplantaciji je da analizira i reevaluira brojne kliničke aspekte i podatke o ishodima kako bi se poboljšala briga o pacijentu. Kao integralni član interprofesionalnog tima staram se i o stepenu adherence, sprovodim edukaciju pacijenata o njihovoj terapiji, edukaciju mlađih lekara, pravim lokalne terapijske protokole.
Šta je to što najviše volite u svom poslu?
Volim osećaj da sam doprinela boljem ishodu lečenja, odnosno da sam naučeno primenila upravo tamo gde se vidi direktan efekat na zdravlje pacijenta. Svaki dan je novi izazov. Ne postoje dva transplantirana pacijenta koja su potpuno ista – ova populacija je pravi primer individualizacije terapije. Kada u nekom trenutku pomislim da prelazim u fazu rutinskih intervencija, iskrsne nova nepoznanica u terapiji koja me inspiriše da sa još više entuzijazma radim ovaj čudesni posao.
Put kliničkog farmaceuta u našoj zemlji jeste posut trnjem, ovde ne postoji klasično radno vreme, doživotno učenje je apsolutni imperativ, ali strast, predanost i satisfakcija koju osećate kada vidite dobre rezulate svojih pacijenata donosi nemerljivu radost i ozarenje.
Volim i kada primetim iskru i osetim da sam studente inspirisala da razmisle o tome kako mogu za početak pomoći svojim bližnjima pregledom terapije, a zatim nadograditi svoje veštine i znanje, proširiti krug ljudi koji vape za njihovom ekspertizom – a ima ih, verujte.
Kada ne radite, kako provodite Vaše vreme?
Provodim vreme sa porodicom i prijateljima. Igram tenis. Putujem. Često boravimo u prirodi.
Poruka ili savet za kolege i studente koji bi poželeli da slede sličan put?
Smatram da su studenti Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, stekli odličnu osnovu na dodiplomskoj nastavi koja se može i mora kontinuirano i konstantno nadograđivati. Ako nešto istinski želite na svom profesionalnom putu, neizbežne prepreke su uvek prilika za učenje. Ignorišite glasove koji Vam govore da je to nemoguće. Prigrlite doživotno učenje i usavršavanje, te će ravnopravna uloga u zdravstvenom sistemu izroniti na dobrobit svih – pacijenata i lekara sa jedne strane, i naše satisfakcije poslom sa druge strane. Znanje i zdravlje – svet je Vaš!
