Od prvog dana rada “Kukareve apoteke”, koja postoji više od 30 godina, Ivana Cakić Kukar se trudila da pacijentima bude “odabrani farmaceut” i da poziv farmaceuta izdigne iznad nivoa “trgovinske radnje”. Kako se razvijala njena karijera i koje poruke želi da prenese mladim kolegama pročitajte u njenom autorskom tekstu.
Odrasla sam uz oca farmaceuta, i od trenutka kada sam imala saznanja o sebi, znala sam da ću biti farmaceut. Otac mi je bio zvezda vodilja kroz život, te sam uvek stremila da ga dostignem u svim njegovim veštinama.
Moj otac, Božidar Đorđević Kukar, farmaceut, privrednik, stvaralac, vizionar, stvorio je fabriku lekova ‘’ZDRAVLJE’’. Svako popodne mimo svog radnog vremena odlazio je i obilazio pogone fabrike, a ja sam mu uvek bila u pratnji. Tako i tada sam se zaista vrlo rano susrela sa lepotama farmaceutskog poziva.
Posle završene gimnazije nije bilo dileme koji fakultet upisati i za šta se opredeliti. Nakon završene prve godine studija bila sam sigurna da sam odabrala pravi poziv za sebe.
Za vreme studija i nakon završenog fakulteta, iskreno, apoteka me nije mnogo privlačila, ali sam završila staž, položila državni ispit i vrlo brzo otišla na specijalizaciju iz toksikološke hemije. Nakon završene specijalizacije počelo je otvaranje privatnih apoteka, odmah sam izvršila veliki pritisak na svog oca i zajedno smo otvorili ‘’KUKAREVU APOTEKU’’ 20-og avgusta 1991. godine. Bilo je zadovoljstvo raditi u njoj i imati za šefa svog oca, od koga sam i usvojila osnovne veštine struke. Nažalost, kratko smo radili zajedno, a posle očeve smrti nastavila sam sama.
Od prvog dana rada apoteke cilj mi je bio da budem ‘’kompletna’’ apoteka, što je podrazumevalo da pored specijaliteta izrađujem i magistralne preparate. Uspela sam u tome, tako da se danas (posle 31 godine rada) po tome razlikujem od ostalih apoteka u mom gradu. Trudim se da pacijentima budem odabrani farmaceut, baš kao što imaju odabranog lekara. Vrlo sam strpljiva, puna razumevanja, poznajem čitave porodice svojih pacijenata i trudim se da im uvek budem dostupna i pomognem. Cilj mi je da struku držim na visokom, profesionalnom nivou u skladu sa dobrom apotekarskom praksom, da poziv farmaceuta i rad u apoteci izdignem iznad nivoa obične trgovinske radnje.
Studije farmacije su zahtevne i teške, te mladim kolegama savetujem da naučeno na fakultetu primene u praksi, da se iskreno i pošteno odnose prema svom pozivu i pacijentima, što će vremenom dovesti do poverenja pacijenata i velikog ličnog zadovoljstva.
Moj otac je uspeo da mi prenese ljubav i lepotu farmaceutskog poziva, na moje zadovoljstvo i ja sam uspela da to isto prenesem svojoj deci, tako da moja apoteka ima budućnost.
I danas jako volim rad u apoteci, ispunjuje me i pruža ogromnu sreću.
