Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Aleksandra Glavaški-Joksimović – Doktor nauka sa internacionalnom karijerom u Americi, Švedskoj, Japanu….

Posle studija farmacije, doktorirala je na “Iowa State University” iz oblasti neuroendokrinologije. Nastavila je sa istraživačkim radom u Stokholmu i Čikagu, radila kao profesor na “Northwestern University” i “Medical College of Wisconsin”, a sada je rešila da se vrati “farmaceutkim korenima” i po dobijanju licence planira da učestvuje u kliničkim ispitivanjima lekova!

 

Kako ste odlučili da studirate farmaciju?

Još u srednjoj školi sam pokazala veliko interesovanje za prirodne nauke, naročito za biologiju i hemiju. Uz podršku mojih profesora iz XI beogradske gimnazije učestvovala sam i na različitim takmičenjima iz biologije i matematike. Upis na Farmaceutski fakultet je usledio kao rezultat mojih sklonosti ka prirodnim naukama i interesovanju da ih primenim u oblasti medicine i farmacije. Moj otac, koji je bio veterinar i inženjer agronomije, je imao veliki uticaj u mojoj konačnoj odluci da postanem farmaceut.

 

Kako se razvijala Vaša karijera?

Studije farmacije su mi bile izuzetno zanimljive ali su moju pažnju i dalje privlačili biološki predmeti kao što su imunologija, fiziologija, patofiziologija i farmakologija. Zbog toga sam nakon diplomiranja odlučila da nastavim svoje obrazovanje u oblasti bioloških nauka i zaposlila sam se kao asistent na Zavodu za fiziologiju, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Pored rada sa studentima sam učestvovala i u istraživačkom radu pod mentorstvom dr Bosiljke Plećaš sa Farmaceutskog fakulteta i dr  Vukosave Davidović sa Biološkog fakulteta. Znanje i iskustvo stečeno na osnovnim i magistarskim studijama su mi omogućili da dobijem stipendiju za doktorske studije na Departmanu za Biomedicinske nauke na “Iowa State University”. Veliku podršku da nastavim školovanje u Americi mi je pružila moja starija sestra koja je u to vreme već bila dobila zvanje doktora nauka u oblasti elektrotehnike na “California Institute of Technology” u Pasadeni. Na “Iowa State University” sam radila doktorsku tezu iz oblasti neuroendokrinologije pod mentorstvom dr Srdije Jeftinije i dr Lloyd Anderson-a koji su mi umnogome pomogli da se adaptiram na multikulturnu sredinu i način studiranja i rada u Americi koji se dosta razlikuje od onog u Srbiji. Pored toga naučili su me i brojnim eksperimentalnim metodama i znatno unapredili moje teoretsko i praktično znanje. Nakon sticanja zvanja doktora nauka sam odlučila da nastavim sa istraživačkim radom. Terapeutski potencijal matičnih ćelija me je veoma zaintrigirao i to je bio osnovni predmet mojih istraživanja tokom postdoktorskih studija na “Karolinska Institute” u Stokholmu i “Northwestern University” u Čikagu.

 

Kasnije, dok sam radila kao profesor na “Northwestern University” u Čikagu i “Medical College of Wisconsin” u Milvokiju nastavila sam sa sličnim ispitivanjima. Tada smo moji naučni saradnici i ja ispitivali potencijal matičnih ćelija mezenhima da regenerišu oštećeno nervno tkivo i njihovu moguću upotrebu u terapiji Parkinsonove bolesti i traumatskih povreda mozga. Na osnovu istraživanja širom sveta, evidentno je da će se u budućnosti lečenje mnogih bolesti bazirati na upotrebi matičnih ćelija, ali isto tako mislim da ima još mnogo toga da naučimo o ovim ćelijama pre nego što budemo mogli da rutinski koristimo ove metode u praksi.

U nekoliko poslednjih godina moja karijera je zadobila drugačiji tok. Rešila sam da se vratim svojim farmaceutskim korenima i trenutno radim na dobijanju licence koja će mi omogućiti da radim kao farmaceut u Americi. Volela bih da nakon dobijanja licence, učestvujem u kliničkim ispitivanjima lekova i na taj način objedinim moje akademsko iskustvo i znanje iz farmacije.

 

Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?

Ponosna sam pre svega na to što su rezultati istraživanja u kojima sam učestvovala objavljeni u renomiranim naučnim časopisima i prezentovani na brojnim međunarodnim naučnim skupovima i da sam time ostavila svoj trag na razvoj bioloških nauka u medicini i farmaciji. Imala sam izuzetnu priliku da radim u laboratorijama širom sveta, u Srbiji, Americi, Švedskoj i Japanu i na taj način steknem internacionalno iskustvo, a ujedno i prijatelje i saradnike u mnogim zemljama sveta. Kao svaki pedagog, izuzetno sam ponosna na to što sam tokom moje akademske karijere radila sa brojnim studentima na osnovnim i postdiplomskim studijama i imala priliku da deo svog znanja prenesem na njih i tako doprinesem razvoju njihovog obrazovanja i karijere.

 

Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?

Mlađe kolege bih savetovala da se skoncentrišu na ono što najviše vole da rade i da će tako najverovatnije postići uspeh u karijeri. Pored toga savetovala bih ih da po završetku studija nastave da unapređuju svoje stručno znjanje i prate razvoj novih lekova i terapija. Na taj način će doprineti prevashodno svom usavršavanju, a ujedno će biti u mogućnosti da bolje obavljaju svoj posao i doprinesu razvoju i ugledu naše struke.

 

Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru, šta biste promenili?

Da ponovo započinjem karijeru mislim da bi ponovo izabrala da se bavim naučno-istraživačkim radom. Možda bih jedino izabrala da radim na istraživanjima pri farmaceutskoj industriji koja raspolaže ogromnim resursima i istraživanja imaju veću mogućnost za kliničku upotrebu.

 

Kako uklapate privatne i poslovne obaveze?

Dosta sam zauzeta ali se trudim da koliko je to moguće uskladim privatne i poslovne obaveze. U tome mi mnogo pomaže i pruža podršku moj suprug koji je takođe doktor nauka i koji se bavi sličnim poslom. Tokom radne nedelje smo naša ćerka i sin i mi veoma zauzeti, ali se trudimo da vikendom provedemo što je moguće više vremena zajedno. Tada obično razgovaramo o različitim temama, zajedno kuvamo, gledamo filmove, ili idemo u šetnju.

 

Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?

U osnovnoj i srednjoj školi sam pohađala likovnu sekciju i aktivno se bavila keramikom i vajanjem. U jednom periodu sam čak razmišljala i da upišem Fakultet primenjenih umetnosti. Nažalost, vremenom sam zapustila taj talenat i samo ponekad u slobodnom vremenu crtam sa decom.

 

Nadam se da ću bar u penziji imati više vremena da se posvetim svojoj ljubavi prema umetnosti. Trenutno, kada mi obaveze dozvole volim da pogledam dobar film ili da odem na klizanje sa ćerkom. Volim i da putujem i upoznajem druge zemlje i njihovu istoriju i kulturu. Do sad sam posetila mnoge države u Evropi i severnoj Americi. Nažalost, u poslednje dve godine putovanje je otežano zbog pandemije, ali se iskreno nadam da ću u budućnosti imati prilke da ponovo putujem i posetim i zemlje u Aziji i Južnoj Americi.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor