Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Zoran Calić – Naš farmaceut u Norveškoj

Kako ste odlučili da se zaposlite u inostranstvu?

Ideja o odlasku se rodila još za vreme studija. Neke od mojih kolega su otišli na razmenu studenata i tada sam počeo da razmišljam i ja o inostranstvu. Vraćali su se puni utisaka, znanja, slika, novih kontakata sa kolegama i profesorima. Obzirom da je to bio luksuz za mene u tom trenutku odložio sam odlazak za mnogo kasnije.


Prvenstveno zbog situacije u branši a samim  tim i u našem drustvu, odlučio sam se na odlazak. Prvo nije bilo lako odlučiti gde. Razne informacije dobijate sa različitih strana. Tražili su se tada farmaceuti  najviše u Sloveniji, Kanadi, Austriji a na kraju sam čuo i za mogućnost zaposlenja u Norveškoj –  za koju sam se kasnije i odlučio.


Kako je tekao proces regrutacije?

Ja sam išao putem kojim se ređe ide. Probao sam – sam. Odlučio sam se da odem kod jedne moje prijateljice u Norvešku, na 2.5 meseca – kao turista, kako bih poboljšao konverzaciju.


Slao sam apotekama CV i na kraju boravka u Norveškoj  imao sam 2 intervjua za posao. Iz ”Apotek 1” (lanac apoteka)  su mi zakazali još jedan intervju nakon 2 meseca. Platili su mi kartu i hotel i na kraju  primili.


Sam intervju je tek priča za sebe. Za razliku od naših intervjua u Srbiji gde se kandidati opterećuju da li da stave kravatu ili ne, ovde je totalna suprotnost. Ovde žele da vide ko ste vi u stvari. Postavljaju, naravno, sva ona pitanja koja prate svaki razgovor za posao, ali kroz razgovor i priču.


Kako je tekla Vaša karijera?

Fakultet sam završio u Nišu. Zatim sam otišao u vojsku i iz vojske diplomirao. U vojsci sam povremeno volontirao, kada je to bilo dopušteno, u vojnoj apoteci. Nakon vojske sam stažirao u Farmanea apoteci, sledi posao stručnog saradnika 9 meseci u Adriatic-u, a kasnije i u lancu apoteka Medica Bg, gde sam radio i u veleprodaji.


Nakon ovih različitih iskustva dobio sam ponudu da se preselim za Crnu Goru i da radim na poziciji Izvršnog direktora Alpen pharme. Imao sam jednu vrstu  slobode da odlučujem i pravim strategije. To mi je bila jedna dobra odskočna daska za dalje u svakom pogledu.

Koje ste sve prednosti prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?

Prvi moj boravak i rad u inostranstvu je bila Crna Gora. Neko bi se nasmejao, ali ja tamo nikog nisam poznavao. Trebalo je upoznati i otvoriti ljude na saradnju. Po prirodi sam otvoren i lako pravim kontakt sa ljudima, ali nije uvek bilo lako. Ima i onih sa kojima nije lako komunicirati a morate napraviti posao. U svakom slučaju sam unapredio veštinu komunikacije koja je kod nas farmaceuta izuzetno važna. Kasnije mi je to pomoglo i u Norveškoj.


U Norveškoj, u apoteci, imam jako dobru saradnju sa svim kolegama. Pre epidemije COVID 19 virusa, pozdravljao sam sve kolege sa jednim zagrljajem ili sportskim pozdravom kada dođem na posao. Međusobni odnosi su jako bitni pogotovo kada radite na mestu gde je saradnja vrlo intezivna.

Stečeno znanje mi je olakšalo rad sa pacijentima. Pacijenti vole da  čuju zašto i kako lek  deluje. Kada im objasnite – tada se stekne poverenje  između pacijenta i farmaceuta. Oni kasnije često hoće samo sa vama da razgovaraju, iako je još 4 farmaceuta u smeni. Smatram da mi, sa Balkana, pokazujemo često empatiju prema pacijentima i to je možda jedna od stvari koje nas izdvajau od drugih.


Kolege  – kada vas pitaju za savet ili mišljenje – to daje jedan vid sigurnosti iz koga se može zaključiti da oni cene to što vi znate.

Ukratko rečeno, prepoznao sam komunikaciju, znanje i snalaženje u pojedinim situacijama.


Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na razvojnom putu?

Izazova je mnogo. Počeo bih prvo sa predrasudama koje sam imao i koje imam i koje pokušavam da osvestim.

Naučiti norveški jezik. Jezik nije samo komunikacija koju imate svakodnevno.

Savladati osećaj kada vam šef priča šta treba da uradite a vi znate da to ne može.

Diskriminaciju od pacijenata samo zato što si stranac. Tesko je to osvestiti  u početku.


Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?

Kada sma došao u Norvešku, prvo sam bio u šoku jer nisam znao cene po prodavnicama. Za samo 10 dana potrošio sam na hranu skoro sve što sam poneo. Tada sam se zapitao šta ću ja ovde?

Ubrzo  mi je legla prva plata pa mi je već bilo lakše. Inače je skoro pa običaj kada dobijete posao, zbog procedure sa personalnim brojem (kao naš JMBG), da ne možete da otvorite račun u banci a samim tim i da podignete platu. Tih meseci živite pod blagim stresom ali se kasnije to sve sredi.


Kolege sa posla su me  brzo prihvatile. Bio sam pozivan na različite manifestacije, rođendane, planinarenje. Želeli su da se osećam prijatno. Uspeli su u tome. Mnoge naše kolege su se selile dalje jako brzo nakon dolaska, a evo ja još nisam – 7 godina sam u Narviku.


Prvih par godina je teško zbog jezika. Razmišljaš na srpskom pa prevodiš na norveški. U apoteci novi program, elektronski recepti, zakoni i pravila koje moraš da znaš. Svi su radi pomoći i nije sramota da se ne zna.


Informacije o lekovima i doziranje se non stop proveravaju. Čak dok registrujete  lek, istovremeno program vam izbacuje moguću interakciju na koju vi možete da odreagujete time što će te da obavestite pacijenta ili da pozovete lekara ako je interakcija ozbiljnije prirode.


Rad farmaceuta je time dosta olakšan. Kontrola koja je bukvalno dvostruka, prvo od lekara i na kraju od farmaceuta. Retko se dešava da vam nešto prođe ispod radara.


Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostransta izvan profesije?

Ima razlike svakako, ali posle 7 godina nisu tako velike. Navikao sam se brzo.

Ljudi su više aktivniji nakon posla na primer. Dok mi uglavnom idemo na kafu ili na neki ručak u restoran nakon radnog dana oni su već na skijama ili trče. Naravno da ima izuzetaka i među njima.

Vikendom su uglavnom ili na vikendicama ili na planinarenju.


Neguju kult narodne nošnje (bunad) i svaki deo Norveške ima nešto specifično na toj narodnoj nošnji. Nekada je to boja ili čipka ili kapa.


Imao sam i ja priliku, između ostalog, da organizujem kolegama iz apoteke turu u Srbiji i pokažem jedan mali deo naše kulture, hrane, istorije. Između ostalog, organizovali smo i stručni deo ture – gde je bilo predavanje o homeopatiji i probioticima, kao i kako izgleda naša apoteka danas, koji su izazovi kod nas i kako izgleda početak karijere našeg farmaceuta u apoteci. Mislim da im je bilo zanimljivo.


Kako ispunjavate slobodno vreme?

Nakon dolaska u Norvešku išao sam uglavnom na planinarenje i trčanje. To je ujedno i moj hobi koji je kulminirao 2013. godine kada sam popeo vrhove preko 4000 metara, Ararat, Elbrus, Mont Blanc i druge. Imao sam i jednu ekspediciju na Pamir ali to nekom drugom prilikom.  Preko leta u Narviku vozim kanu a nekad i bicikl.


LJubav prema prirodi sam osvestio na drugoj godini farmacije kada smo išli na teren da beremo biljke u okviru katedre za botaniku i farmakognoziju.  Uglavnom, boravak u prirodi mi pruža veliko zadovoljstvo i daje snagu.

Kada sam kući sviram deci violinu i frulu. Vidim da ih to uveseljava tako da svako od njih sada ima svoj instrument.


Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?

Naučite dobro jezik. Jako je bitno za dobar start.

Kasnije se polaže državni ispit, što je uslov kako bi se dobila stala dozvola za rad. Sastoji se iz 2 dela, jedan je stručni farmaceutski a drugi je poznavanje zakona kroz par nekih zadataka tj slučajeva iz prakse.


Za neupućene, da znate,  da farmaceutima sa prostora ex-YU (isključujući Hrvate i Slovence) nije priznat master tj. peta godina studija. Svi radimo kao farmaceuti sa priznatih 3 godine fakulteta izuzev onih koji su stigli da završe master u Oslu, oni uglavnom vode apoteke. Razlika u samom radu ne postoji, osim što kolege sa masterom mogu da vode apoteku. Poslednjih godina postoje pojedinačni pokušaji naših kolega da se problem ex-YU farmaceuta podigne na viši nivo i samim tim prizna master na nivou države.


Ima dosta stvari koje se rade u Norveškim apotekama za razliku naših a to je, izdavanje metadona pacijentima koji su u procesu odvikavanja, multidoze-pakovanje jednog ili više lekova u kesice koje se lako otvaraju. To je namenjeno pacijentima koji uzimaju više lekova u toku dana pa se time smanjuje mogućnost da se preskoči terapija.


Kada je krenula pandemija 2020, tada su uvideli da je uloga farmaceuta u društvu još važnija. Farmaceutima je omogućeno da propisuju vakcine za grip i da ih daju u apotekama. U nekim gradovima farmaceuti su davali vakcine protiv kovida.


Država je omogućila farmaceutima da ponude uslugu pacijentima za bolji start u upotrebi inhalatora, beta blokera, antikoagulantnih lekova, lekove za holesterol. Sada počinje i program za dijabetes tip 2. Obavlja se dva razgovora i prolazi se kroz niz pitanja na koje pacijenti odgovaraju i to daje sliku nama gde savetujemo i upućujemo lekaru na ponovni pregled ako je potrebno. Jednostavno rečeno farmaceuti su važni i biće jos važniji u svakom zdravstvenom sistemu.


Naši farmaceuti su dobro potkovani teorijskim znanjem i ne kaskamo uopšte za kolegama iz drugih država. Kolegama Norvežanima na fakultetu je akcenat više na praksi nego nama.


Dragi kolega, koleginice, put koji sam izabrao meni nije bio lak. Ako se budete odlučili na odlazak čeka vas naporan rad – na koji verujem da ste navikli čim ste završili farmaciju. Zato samo hrabro, napred, jer vas očekuje  lepa priroda, divne kolege, mogućnost napredovanja i usavršavanja što u ličnom ali i na profesionalnom planu.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor

Kampanja think health think pharmacy

FIP kampanja Think Health Think Pharmacy

Međunarodna federacija farmaceuta (FIP) pokrenula je kampanju #ThinkHealthThinkPharmacy sa ciljem podizanja svesti o apotekama kao mestu pružanja primarne zdravstvene zaštite!  Uprkos brojnim naporima u apotekarskoj

Read More »

Biljober – 6. i 7. jula u Sokobanji

Drage koleginice i kolege,   Udruženje farmaceuta Nišavsko-pirotskog regiona, Sekcija za lekovite biljke i fitoterapiju i Sekcija za apotekarsku delatnost Saveza farmaceutskih udruženja Srbije pozivaju

Read More »