Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Ana Nešić – Naš farmaceut u Otavi – “Health Canada”

Kako ste uspeli da se zaposlite u inostranstvu?

Prvi posao u Kanadi sam dobila na osnovu preporuke koja je bila u vezi sa mojim iskustvom u Srbiji. Pre nego što sam otišla u Kanadu radila sam više od 9 godina u Beogradu u različitim oblastima. Diplomirala sam u januaru 1993. godine i odmah počela staž, koji je u to vreme bio neplaćen, u apoteci Mr. Matej Ivanović u Knez Mihajlovoj ulici. Vrlo brzo posle toga sam dobila prvi plaćeni posao u Hemofarmu, kao njihov stipendista, u zvanju stručni saradnik u predstavništvu u Beogradu. Posao stručnog saradnika sam morala da napustim zbog čestih putovanja koja nisu bila u skladu sa mojom  željom da budem uz svoju malu decu u tom vremenu. Radila sam u nekoliko privatnih apoteka u Beogradu dok nisam dobila posao inspektora za kontrolisane supstance u Saveznom Ministarstvu za rad, zdravlje i socijalnu politiku. Pred sam odlazak za Kanadu sam prihvatila posao u registraciji u predstavništvu Zorka Pharm u Beogradu. Dok sam radila u Saveznom ministarstvu za rad, zdravlje i socijalnu politiku upoznala sam više ljudi iz International Narcotic Control Board (INCB), tela u Ujedinjenim nacijama (UN) koje je zaduženo za implementaciju međunarodnih konvencija za kontrolisane supstance kao sto su narkotici, psihotropne supstance i prekursori. Kada je moja porodica odlučila da ide u Otavu zamolila sam kontakte iz INCB-a da me povežu sa ljudima koji su se bavili sa kontrolisanim supstancama u kanadskoj vladi. Tako je moj rezime stigao u Otavu par nedelja pre mene. Sve ostalo je istorija.


Kako je tekao proces regrutacije?

U trenutku kada sam došla u Kanadu “Office of Control Substances Health Canada” je tek bilo formiran i trebali su im stručnjaci. Posle sastanka sa direktorkom kojoj sam bila preporučena od strane INCB-ja dobila sam posao kao saradnik za uvozne/izvozne dozvole i licence za kontrolisane supstance, na određeno vreme, samo na dva meseca, koji se produžavo dok nisam posle godinu dana dobila posao za stalno. Kasnije u toku moje karijere kada sam htela da dobijem unapređenje morala sam da prođem kroz konkursne procese koji uključuju prijavu koja mora da potvrdi da kandidat ispunjava sve zahteve konkursa, pismeni ispit, usmeni ispit, kao i provera referenci.


Koliko je trajala i kako je izgledala obuka?

Obuka za moj prvi posao je bila veoma kratka jer sam radila slične stvari kao u Saveznom ministarstvu u Beogradu jer su i Kanada i Srbija potpisnice istih UN konvencija i rad na njima je sličan. Najveći izazov mi je bio da razumem kanadske zakone za kontrolisane supstance koji su napisani pravnim jezikom koji je težak za razumevanje čak i ljudima kojima je engleski maternji jezik. Isto trebalao mi je vreme da razumem i naučim razlike u praksi farmacije vezane za narkotike i psihotropne supstance u Kanadi u odnosu na Srbiju. Na primer, u Kanadi su se tada neki narkotici i psihotici izdavali bez recepta ili na verbalni recept što nije bio slučaj u Srbiji. Health Canada je isto u tom periodu revnosno kontrolisala i korišćenje metadona za lečenje bolesti zavisnosti. U trenutku kada sam došla u Kanadu marihuana je tek pocela (od 2001) da se legalno koristi za medicinske svrhe, što je isto bilo novo za mene.

Kasnije na nekim drugim poslovima u “Health Canada” sam bila trenirana na različite načine. Meni je najviše bio podoban metod treniranje sa mentorom. Tokom ovog treniranja u određenom vremenskom periodu vaš rad je nagledan i proveravan od strane osobe koja je veoma iskusna u toj poziciji za koju vas trenira. 


Koje ste sve prednosti prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?

Imala sam veliku sreću da radim u “Health Canada” jer je to velika organizacija sa više od 10 000 hiljada zaposlenih koja se bavi različitim aspektima zdravlja Kanađana. To mi je omogućilo da menjam poslove u sklopu ministarstva. Tako da sam pored rada sa kontrolisanim supstancama pregledala aplikacije za registraciju dezinfektanta (po kanadskom zakonu neki od njih su lekovi), odobravala obeležavanja spoljnjeg i unutrašnjeg pakovanja i uputstva za upotrebu generičkih lekova i lekova koji se izdaju bez recepta, odobravala medicinska sredstava koja nisu registrovana u Kanadi a za koja su lekari izdali zahtev za njihovu primenu u određenim pacijentima, kao i pisala obaveštenja za zdravstvene radnike vezana za neželjena dejstva lekova ili problema sa kvalitetom ili odbeležavanjem pakovanja lekova.

Pored mogućnosti da menjam poslove u sklopu “Health Canada” drago mi je da sam iskusila kako ceo posao može da se radi elektronski, potpuno bez papira. Na primer, u “Health Canada” svi zahtevi i dokumenti za registraciju se podnose preko portala u eCTD (electronic common technical document) formatu, evaluatori uzimaju i pregledaju dokumente sa tog portala, izveštaji za odobrenje se unose i potpisuju u taj isti portal i kompanije dobiju svoje odobrenje. Covid-19 pandemija je još više razvio elektronsku komunikaciju tako da svi sastanci i dopisivanja trenutno se rade putem MS Teams-a ili Zoom-a. 


Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na razvojnom putu?

Najveći izazov tokom rada u “Health Canada” je bilo stalno dokazivanje, jer sam tamo počela od nule, bez kolega i prijatelja koji me znaju sa studija i iz privatnog života, a koji bi pripisali neke moje slučajne propuste ili greške tome da mi je dan bio loš i ne bi mi zamerili. Naravno raditi na stranom jeziku na tako visokom nivou nije bilo lako iako moje znanje engleskog jezika je bilo odlično i pre odlaska u Kanadu.

Najveći izazov u Kanadi je bio to što sam morala da se prilagodim novoj sredini sa mladom porodicom. Morala sam da se paralelno dokazujem na poslu, da se prilagodim klimi, nalazim i kupujem kuće u delovima grada gde su dobre škole, otkrijem obrazovni sistem u Kanadi, vodim decu na sportove i različite aktivnosti, vodim računa da se moja porodica zdravo hrani – jednom rečju da uspostavim dobru ravnotežu između poslovnog i privatnog života. To je veoma teško.


Gde sebe vidite za 5-10 godina?

Ja sam počela da radim veoma mlada i imam skoro 30 godina iskustva tako da za 5 godina vidim sebe kao mladu penzionerku koji radi povremeno na ugovoru o delu kao saradnik ili savetnik u vezi sa farmacijom ili radi nešto što nije u vezi sa strukom ali što mi predstavlja zadovoljstvo. Definitivno bih htela da sebe vidim kako učim francuski, drugi zvanični jezik u Kanadi, jer nisam imala za to vremena i šansu dok sam radila u Kanadi.


Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstva izvan profesije?

Život i kultura u Kanadi se veoma razlikuje od Srbije. Možemo mnogo o tome da pričamo ali jednom rečju mi se razlikujemo. Oba sistema imaju svoje mane i prednosti. Da bi se ukopila i funkcionisala često sam radila potpuno suprotno od onoga što bih radila kada bih živela u Srbiji. Sa pozitivne strane, život u Kanadi je učinio da sam postala mnogo racionalnija, smirenija i trudim se da donosim odluke bez emocija oslanjajući se iskljuičvo na činjenice a ne pretpostavke. 


Kako ispunjavate slobodno vreme?

Veoma volim da vozim bicikl, a Otava je predivan grad za ovu aktivnost, volim da putujem, šetam, plivam i uživam u predivnoj prirodi kojom Kanada obiluje. Obožavam da gledam umetničke filmove i pozorišne predstave tako da sam čest posetilac međunarodnih filmskih festivala i predstava sa Broadway-a.


Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?

Mladim  kolegama i koleginicama preporučujem da uče jezike da bi imali više šanse da steknu iskustvu u različitim zemljama u svetu. Naša struka zahteva komunikaciju sa pacijentima, kolegama ili javnošću tako da bez dobrog znanja jezika ne vredi znanje farmacije. Savetovala bih im da ne idu u inostranstvo pre nego što nađu posao jer je život tamo jako skup. Svakom farmaceutu bih preporučila da bar nekada u svojoj karijeri ode i radi u inostranstvu bar na određeno vreme da bi mogao da proceni da li mu više prija život i rad u inostranstvu ili u Srbiji. Znam mnogo kolega i koleginica iz moje generacije koji imaju bolju karijeru u Srbiji od mene jer su više kompatibilni i umeli su da se snađu u domaćim uslovima. Kada bih sada imala 30 godina, nikada ne bih otišla iz Srbije na duže vreme, jer mislim da mlade kolege i koleginice imaju bolje uslove nego moja generacija.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor

Kampanja think health think pharmacy

FIP kampanja Think Health Think Pharmacy

Međunarodna federacija farmaceuta (FIP) pokrenula je kampanju #ThinkHealthThinkPharmacy sa ciljem podizanja svesti o apotekama kao mestu pružanja primarne zdravstvene zaštite!  Uprkos brojnim naporima u apotekarskoj

Read More »

Biljober – 6. i 7. jula u Sokobanji

Drage koleginice i kolege,   Udruženje farmaceuta Nišavsko-pirotskog regiona, Sekcija za lekovite biljke i fitoterapiju i Sekcija za apotekarsku delatnost Saveza farmaceutskih udruženja Srbije pozivaju

Read More »