Kako je tekao razvojni put kolege koji je pored Farmaceutskog fakulteta, završio i Fakultet muzičke umetnosti? Kako je odlučio kojoj karijeri će se posvetiti? Šta bi poručio mladim ljudima koji su na početku karijere – pročitajte u tekstu Save Vemića, višestruko nagrađivanog operskog pevača sa bogatom međunarodnom karijerom
Kako ste odlučili da studirate farmaciju?
Odluka da upišem Farmaceutksi fakultet u Beogradu 2006. godine bila je odluka mlađeg brata da isprati korake svoje dve godina starije sestre Ane koja se dve godine pre mene već bila upisala na Farmaceutski fakultet i uspešno ga studirala.
Takođe matematiku sam u Trećoj beogradskoj gimnaziji već dosta dobro znao, dok sam hemiju i pored slavnog stausa “Vukovca” (onog koji u gimnaziji ima sve petice) ipak znao slabije, i kako mi je hemija zbog toga ostala “intrigantna” želeo sam da je dobro doučim do prijemnog ispita za Farmaceutski fakultet. Kada je i taj prijemni ispit prošao počele su studije farmacije koje su mi uglavnom bile zanimljive, naročito predmeti poput organske hemije, farmaceutske hemije, farmakologije, patofiziologije i farmakokinetike.
Koja je to prekretnica koja Vas je dovela do zaokreta u karijeri?
Nakon završenih osnovnih studija i sticanja zvanja magistra farmacije 2011. godine upisao sam i doktorske studije na Katedri za farmakokinetiku i paralelno sa ovim studijama doneo sam odluku, o kojoj sam već godinu dana pre toga razmišljao, da upišem i Fakultet muzičke umetnosi u Beogardu, na Katedri za solo-pevanje. Paraleno sa studijama farmacije išao sam u Srednju muzičku školu, pevao sam u Horu “Obilić” AKUD Branko Krsmanović kao i u tada novo-osnovanom horu Farmaceutskog fakulteta koji i dan danas okuplja studente Farmaceutskog fakulteta. Muzika je tako uvek bila uz mene, ali odluka da upišem novi fakultet i ne započnem još uvek rad u struci kao moji prijatelji i kolege farmaceuti bila je ozbiljna i dovela je već tada do zaokreta.
Kako je tekao Vaš razvojni put?
Pored studija na dva fronta, stažirao sam i u apoteci, ali me je u tom periodu opersko (solo) pevanje potpuno odvuklo sebi. Živeći tako svoju “produženu mladost” dvostrukog studenta već na 3. godini studija solo-pevanja (2014. godine) otišao sam u Njujork, naravno i jedino preko stipendije koju sam godinu dana pre toga dobio na jednom operskom festivalu u Tel Avivu, gde sam na internacionalnom takmičenju solo-pevanja “Gerda Lissner” osvojio jednu od prvih nagrada što je bilo prepoznato od strane Metropoliten opere, jedne od najvećih operskih kuća na svetu, koja mi je ponudila ugovor da budem kod njih u tzv. “razvojnom programu”, što sam ja rado prihvatio i tu proveo 3 godine usavršavajući se vokalno i glumački. U Njujorku sam započeo karijeru, debitovao sam u Metropoliten operi u Verdijevom “Nabuku”, nastupao sam nekoliko puta u čuvenom Karnegi holu u delima Mocarta, Hajdna i Donicetija i pored Njujorka nastupao sam još u Bostonu i Los Anđelesu, a otišao sam i do Gvatemele gde sam pevao u Verdijevom “Rigoleta” u njihovom Nacionalnom teatru. Nakon 3 godine usavršavanja i rada njujorškoj Metropoliten operi 2017. posato sam tzv. “freelencer”, pa sam u tom statusu nastupao u Tokiju u ulozi Sarastra u Mocartovoj “Čarobnoj fruli”, na Havajima (Honolulu) u operi “Evgenije Onjegin” P. I. Čajkovskog kao Princ Gremin, a zatim i u Pariskoj operi “Bastilja” u operama Šostakoviča, Verdija i Pučinija. U Sevilji sam pevao ulogu Smrti u Ulmanovoj operi “Car Atlantisa”, u Briselu sam nastupao u Pučinijevoj “Toski”, u Pelermu sam debitovao u novoj ulozi Feranda u Veridjevom “Trubaduru” i naravno nastupao sam u rodnom Beogardu u Verdijevoj “Aidi”. Živim u Minhenu gde sam debitovao u novoj ulozi Kralja Henrija VIII u Donicetijevoj operi “Ana Bolena” i gde sam ponovio uloge u “Čarobnoj fruli” i “Evgenije Onjeginu”. Pandemija korona virusa donela je svima velike probleme, puno otkazanih nastupa, ali sam i u ovom teškom periodu ipak uspeo da ostanem dovoljno aktivan i uradim nekoliko važnih uloga.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Ponosan sam kada dobro pripremim i otpevam novu ulogu iz svog basovksog repertora, kao npr. ulogu Feranda u Verdijevom “Trubaduru” u Palermu ili ulogu Kralja Henrija VIII iz Donicetijeve opere “Ana Bolena” u Minhenu. Radujem se radu na novim ulogama koje me očekuju u Parizu, Minhenu i Veroni. Takođe, prošle godine u aprilu u, Beogradu održao sam i solistički koncert srpskih i ruskih solo pesama za bas i klavir u sali “Kolarca”, zbog čega mi je naročito drago.
Šta biste poručili mladim ljudima na početku karijere?
Da se ne štede previše, da rade na sebi konstantno, da uče i kradu znanja od starijih i iskusnijih kolega u koje imaju snažno poverenje, ali i da u toku celog procesa ostanu zdravi i odmorni, jer je to jedini pravi način da se nastavi dalje, kako u profesionalnom, tako i u privatnom životu.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Suštinski ništa. Voleo bih jedino da sam još ranije, pre već započete karijere, malo više vremena posvetio sviranju klavira. Pored zahtevnih studija farmacije i svega ostalog nisam stizao da se klaviru dovoljno posvetim, pa zboga toga sada više vremena trošim u radu sa kolegama pijanistima prilikom spremanja jedne nove uloge.
Da li imate još neke skrivene talente osim pevanja ili hobije u kojima uživate u slobodno vreme?…
Mislim da nemam. Uživam da igram košarku i stoni tenis kad god sam u mogućnosti!
