Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Dušan Antić – farmaceut, atletičar, trener i stručnjak u oblasti sportske ishrane i suplementacije

Farmaceuti su za njega “heroji iz senke”. Smatra da je ogromna čast i zadovoljstvo biti farmaceut, ali i velika odgovornost u svakom trenutku. “Kojim god putem da krenu kao farmaceuti, biće manjih i većih prepreka, različitih izazova, ponekad i naizgled nerešivih problema. Toga treba biti svestan. Ali vredi se boriti. Važno je da se nikad ne odustane, da upijaju znanje na svakom koraku i da grade dobre odnose sa kolegama”…poručuje Dušan Antić mladim kolegama farmaceutima.

 

Kako ste odlučili da studirate farmaciju?

Ne mogu da kažem da sam od malih nogu želeo da budem baš farmaceut. Jedno je bilo sigurno, znao sam da ću se baviti prirodnim naukama. Roditelji su mi bili prosvetni radnici, tata profesor fizike i tehničkog, a mama hemije. U ono vreme, kad sam bio mali, vrtići nisu radili do kasno popodne kao danas. Zato me je mama često vodila kod nje u srednju školu gde je radila, kada je imala nastavu u drugoj smeni. I onda sam, u kabinetu za hemiju, imao prilike da se sretnem sa svim tim divnim stvarima iz hemije: gledao sam đake kako rade eksperimente, precrtavao sam sa table hemijske reakcije, atomske veze i sve drugo zanimljivo, a u to vreme i meni potpuno nerazumljivo. Ali to je bio put kojim sam želeo da idem. I onda, tokom srednje škole, negde na završnoj godini, odlučio sam se za farmaciju. Prvo – jer je to primenjena hemija. A drugo – jer sam voleo da idem u apoteke i dobijam neke korisne savete od farmaceuta. Farmaceuti su za mene bili važna karika između lekara i pacijenta, ali o kojima se malo priča, kao neki “heroji iz senke”. 


Kako se razvijala Vaša karijera farmaceuta?

Svako ima svoj put kojim ide i napreduje kroz život, kako u profesionalnom, tako i u svakom drugom smislu. Za nepunih 20 godina koliko sam farmaceut, imao sam prilike da radim više različitih poslova za koje je farmaceut obučen i pripremljen. Nakon završenih osnovnih studija i staža u apoteci, radio sam kao naučno-istraživački saradnik na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu na katedri za Farmaceutsku hemiju. Tu sam pod mentorstvom prof. dr Danice Agbabe završio poslediplomske studije. Nakon toga sam bio na odsluženju vojnog roka u Školi rezervnih oficira na Banjici, tokom kojeg sam 2 meseca bio raspoređen na Vojnomedicinskoj Akademiji gde sam se upoznao sa radom u bolničkoj apoteci i radom sa vojnim receptima. Put me dalje odveo u “Srbolek”, domaću kompaniju koja se bavila proizvodnjom i distribucijom lekova. Sledeći korak u karijeri, do sada najduži, je posao u “GlaksoSmitKlajnu”, komercijalnom predstavništvu jedne od najvećih svetskih farmaceutskih kompanija. Tu sam stekao znanja i veštine vezana za registraciju lekova, promociju i marketinške aktivnosti na terenu.    

 

Ovu godinu provodim na poslu farmaceuta u AU “Lilly drogerie”. I mogu da kažem da uživam u radu u apoteci. U direktnom kontaktu sa pacijentima mogu da se nauče veoma korisne stvari o dejstvu lekova, neželjenim reakcijama, podnošljivosti… što može dalje da se iskoristi u radu.


Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?

U svakodnevnom radu često postignemo manje ili veće poslovne uspehe, završimo neki projekat, nadmašimo target ili nešto slično. Ali to je sve sastavni deo posla koji radimo. To je sve prolazno. Ono na šta sam ponosan u radu jesu ljudi sa kojima radim. Mi farmaceuti koju god vrstu posla da radimo moramo imati dobar tim uz sebe. Imati kolegu ili kolege na koje se možete osloniti kad treba, ali i da oni mogu računati na vas u svakom trenutku. Ništa ne možemo sami, kao pojedinci. I to je ono na šta sam ponosan, uvek sam imao oko sebe i imam oko sebe divne kolege sa kojima radim.


Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?

Prvo bih im čestitao na odabiru profesije, biti farmaceut je ogromna čast i veliko zadovoljstvo, ali i velika odgovornost u svakom trenutku. Kojim god putem da krenu kao farmaceuti, biće manjih i većih prepreka, različitih izazova, ponekad i naizgled nerešivih problema. Toga treba biti svestan. Ali vredi se boriti. Važno je da se nikad ne odustane, da upijaju znanje na svakom koraku i da grade dobre odnose sa kolegama.


Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?

Ne znam baš da li imam talenta, ali da sam uporan i istrajan u tome, to sigurno. Za nekoliko meseci ću proslaviti 30 godina aktivnog bavljenja atletikom. Sport je za mene sastavni deo života. Tu ljubav prema sportu sam preneo i na ćerku, koja ima nepunih 12 godina i trenira atletiku od svoje četvrte godine. U svakom trenutku se trudim da motivišem ljude da budu fizički aktivni, što i svojim ličnim primerom svakodnevno pokazujem.


Sport i farmacija su povezani na mnogo načina. Nakon završenog Farmaceutskog fakulteta, završio sam i Fakultet za sport i turizam, smer sport, u Novom Sadu.


Godinama unazad sam uključen u rad sa sportistima na više različitih načina – i kao sportski trener i kao stručnjak u oblasti sportske ishrane i suplementacije. Da bi bili uspešni u tome što radite, morate se konstantno edukovati i pratiti sve promene i novine. Na velikom broju međunarodnih i nacionalnih kongresa sam prisutan i kao neko ko uči od stručnjaka iz različitih oblasti i kao neko ko prezentuje svoje radove i priča o temama od opšteg interesa. Verovatno najveći kongres na kome sam imao prilike da izlažem svoj rad je „CHEST“, najveći svetski kongres iz oblasti pulmologije i urgentne medicine. Prošle godine sam imao zadovoljstvo da na tom kongresu pričam o sportistima sa astmom i dopingu u sportu.


Na društvenim mrežama, internet portalima, u štampanim medijima se trudim da popularizujem zdrave životne navike, kao što su pravilna i zdrava ishrana, ili značaj redovne fizičke aktivnosti na naše zdravlje. I kad mi na stadionu neko priđe, ili na društvenoj mreži ostavi komentar, ili na neki drugi način kaže da sam ga motivisao da počne sa vežbanjem, ili da popije jednu ili dve čaše vode više u toku dana, ili da više vodi računa o tome šta u toku dana pojede, to je najveća nagrada za sve što radim i to može čoveku da bude motiv da sa još većom energijom nastavi dalje.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor