Kako ste odlučili i uspeli da se zaposlite u inostranstvu?
Odluka da se zaposlim u inostranstvu bila je epilog jedne šire priče o mojoj velikoj želji da studiram u Francuskoj, koja je postojala mnogo pre konkretnih profesionalnih planova.
Oduvek sam osećao posebnu vezu sa Francuskom, koju ne mogu da objasnim drugačije osim divljenjem njenoj kulturi, istoriji i jeziku. Još kao mali sanjao sam o studiranju na nekom od vrhunskih stranih univerziteta i trudio se da postižem najbolje rezultate kako bi se taj san jednog dana ostvario.
Nakon završenih studija farmacije na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, kao stipendista Vlade Francuske, 2018. godine upisao sam master 2 studije iz farmaceutske biotehnologije i inovativnih terapija na Univerzitetu Paris-Sud, danas Paris-Saclay.
Nakon uspešno završenih studija, odluku da zaposlenje tražim upravo u Francuskoj doneo sam iz nekoliko razloga. Budući da se Francuska pozicionira kao jedan od evropskih lidera u oblasti bioterapija i bioproizvodnje, a pariska regija kao jedan od važnih klastera za biotehnologiju, logičan izbor bio je da svoje prvo radno iskustvo potražim upravo ovde. Drugi razlog bio je to što sam shvatio da godinu dana nije dovoljno dug period da zaista istražim zemlju i francuski način života.
U potrazi za prvim poslom, kombinacija master studija iz biotehnologije i prethodnog iskustva u lancu snabdevanja lekovima, koje sam stekao kroz rad u kompaniji Sanofi tokom završne godine studija u Beogradu, pomogla mi je da se zaposlim kao Supply Chain Manager u kompaniji CELLforCURE, Novartisovom proizvodnom mestu za gensku CAR-T terapiju Kymriah.
Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u inostranstvo?
Moj profesionalni razvoj počeo je još tokom studija farmacije u Beogradu. Studije su mi posebno obeležili studentski naučno-istraživački rad, upravljanje studentskom organizacijom BPSA, organizacija karijernog foruma „Karijera u farmaciji – Digitalna transformacija” i prvi profesionalni kontakt sa lancem snabdevanja lekovima u kompaniji Sanofi.
Dolazak u Pariz dodatno usmerio je moj profesionalni put ka biotehnologiji i inovativnim terapijama, jednoj potpuno novoj oblasti farmacije koja u Srbiji još uvek nije razvijena. Znanje koje sam stekao tokom studija u Beogradu dobilo je novu dimenziju u drugačijem akademskom, profesionalnom i međunarodnom okruženju.
Na master programu učili smo o biološkim lekovima sa različitih aspekata: od istraživanja i razvoja, preko regulative i kvaliteta, do proizvodnje. Predavanja, upotpunjena brojnim projektima, držali su nam stručnjaci iz akademije, industrije, kao i bolničkih jedinica za ćelijsku terapiju. Studije sam upotpunio šestomesečnom praksom u laboratoriji za virusnu vektorologiju pri onkološkom centru Gustave Roussy. Tamo sam, u timu profesora Benihouda, radio na genetskoj modifikaciji adenovirusa i ispitivanju njihovog imunogenog potencijala u cilju moguće terapijske primene kao vakcine protiv kancera izazvanih humanim papiloma virusom.
Nakon studija zaposlio sam se kao Supply Chain Manager u kompaniji CELLforCURE, gde sam učestvovao u projektima koji su pratili brzi rast kompanije i njenu integraciju u Novartis grupu. Bio sam uključen u različite aspekte lanca snabdevanja lekovima: od nabavke i skladištenja početnih supstanci, preko logistike i hladnog lanca autologih i alogenih CAR-T terapija, do carinske usklađenosti i tehnoloških transfera.
Tri godine kasnije pridružio sam se ogranku za ćelijsku terapiju francuske filijale kompanije Gilead Sciences, gde sam kao Case Manager za francusko tržište koordinisao sa bolnicama logistiku afereza i gotovih CAR-T terapija. Kod autologih CAR-T terapija svaki proizvod je namenjen tačno određenom pacijentu, zbog čega nema prostora za grešku, zamenu ili kašnjenje. Vreme je posebno važno, jer ove terapije za teško obolele pacijente često predstavljaju jednu od poslednjih mogućnosti lečenja.
Od 2023. godine radim kao Clinical Supply Manager u biotehnološkoj kompaniji Abivax, koja razvija obefazimod za lečenje inflamatornih bolesti creva. Segment lanca snabdevanja lekovima za klinička ispitivanja posebno je izazovan jer zavisi od brojnih promenljivih, poput uključivanja pacijenata, dizajna studije, otvaranja novih zemalja i regulatornih rokova. Istovremeno, lek mora biti dostupan svakom pacijentu u pravom trenutku, uz očuvanje kvaliteta proizvoda i integriteta kliničke studije.
Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?
Rad u inostranstvu mi je omogućio da budem deo izrazito međunarodnog okruženja i da učim od kolega različitih profesionalnih, kulturnih i akademskih profila. U svakom dosadašnjem profesionalnom iskustvu posebno mi je bio važan upravo taj međunarodni aspekt, kao i činjenica da rad u lancu snabdevanja lekovima pruža potpunu vidljivost celokupnog puta leka – od početnih supstanci i proizvodnih procesa do trenutka kada terapija stiže do pacijenta.
Kao veliku prednost rada u Francuskoj vidim i mogućnost da direktno budem uključen u razvoj i dostupnost inovativnih terapija i tehnologija koje još uvek nisu dostupne u Srbiji. Posebno vrednom smatram i priliku da radim u različitim tipovima organizacija: od proizvodnog mesta velike farmaceutske kompanije, preko poslovne jedinice fokusirane na komercijalne ćelijske terapije, do manje biotehnološke kompanije u kliničkoj fazi razvoja leka. Svako od tih okruženja donelo je drugačiji način rada, drugačiju dinamiku i nove profesionalne izazove i lekcije.
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
Dolazak u Pariz bio je veliki profesionalni i lični korak. Upis na master program na francuskom jeziku bio je izuzetno iskustvo, tokom koga sam se prilagođavao novom sistemu, svakodnevnoj komunikaciji na stranom jeziku, kao i životu u novoj državi.
Studije, praksa, prvi profesionalni kontakti i zaposlenje pomogli su mi da bolje razumem francusko profesionalno okruženje, komunikaciju i način rada. Posebno mi je značilo to što sam u svakom dosadašnjem profesionalnom iskustvu bio okružen ljudima od kojih sam mogao mnogo da naučim.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Najveći izvor profesionalnog ponosa predstavlja mi činjenica da moj rad direktno doprinosi pravovremenoj dostupnosti efikasnih i kvalitetnih inovativnih lekova pacijentima.
Posebno sam ponosan na to što sam do sada imao priliku da se uspešno oprobam u različitim delovima lanca snabdevanja lekovima: od proizvodnog mesta za CAR-T terapije, preko koordinacije sa kliničkim centrima, do globalnog snabdevanja lekovima za klinička ispitivanja.
Kakvi su Vam planovi za dalje?
Moj trenutni cilj je da, zajedno sa kolegama iz kompanije Abivax, doprinesem tome da obefazimod uspešno dospe na tržište i postane dostupan pacijentima kojima je potreban.
Dugoročno sebe vidim na preseku farmacije, tehnologije i sistema koji omogućavaju da inovativna terapijska rešenja stignu do pacijenata.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?
Život u inostranstvu donosi mnogo više od profesionalnog iskustva. Ta promena pruža veliku mogućnost za lični rast i razvoj. Pariz, grad u kome živim već osam godina, smatram svojim gradom, a upravo zahvaljujući bogatstvu kultura, jezika, ideja i susreta, i jednim od najlepših evropskih gradova.
Jedna od najvećih prednosti života u Parizu jeste pristup kulturi. Izložbe, muzeji, koncerti, različite zajednice i međunarodno okruženje čine da čovek stalno ima priliku da nauči nešto novo i proširi sopstvene vidike. Život u inostranstvu me je naučio i prilagođavanju, strpljenju i otvorenosti prema drugačijim načinima razmišljanja.
Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijate neki svoj talenat ili hobi?
U slobodno vreme najviše me pokreću radoznalost i želja da otkrivam nove teme i ideje. Interesuju me i životi i doprinosi naših naučnika koji su svojim radom u inostranstvu doprineli razvoju farmacije, medicine i društva. Posebno sam ponosan na saradnju sa Jelenom Manojlović iz Muzeja za istoriju farmacije i zajedničke projekte, uključujući izložbu o Momčilu Mokranjcu i Jovanu Tucakovu, uspešno organizovanu 2024. godine u Parizu.
O inovacijama u prirodnim naukama neretko diskutujem sa članovima Tesla Tech Foruma, najbrojnije profesionalne mreže u oblasti nauke, tehnike i tehnologija, koja u Francuskoj okuplja više od 600 članova sa prostora bivše Jugoslavije i koju imam čast da koordinišem.
Značajno vreme posvećujem treniranju, a posebno uživam u kvalitetnim razgovorima, posetama muzejima, putovanjima i argentinskom tangu.
Sa iskustvima koje imate, šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Kolegama koje planiraju karijeru u inostranstvu preporučio bih da budu otvoreni, radoznali i spremni na postepeno građenje svog puta. Prvi korak često nije jednostavan, posebno kada dolazite iz drugog akademskog i profesionalnog sistema, ali upravo kombinacija znanja, upornosti, strpljenja i spremnosti na prilagođavanje vremenom otvara vrata.
Veoma je važna i kvalitetna integracija u društvo, koja se postiže učenjem stranog jezika, interakcijom sa lokalnim stanovništvom, interesovanjem za kulturu i dešavanja u zemlji, kao i spremnošću da se izađe iz prethodno definisanih okvira.
