Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Moj put ka farmaciji nije bio sasvim uobičajen. Još od detinjstva privlačili su me umetnost, istorija, istraživanje i potreba da razumem i tumačim svet oko sebe. Volela sam da povezujem naizgled nespojive stvari i da tražim skrivene veze između različitih oblasti.
Ipak, farmacija je bila deo mog života od najranijih dana. Odrastala sam u okruženju u kome je farmacija bila prisutna svakodnevno, pa je izbor studija došao prirodno, kroz razgovore sa roditeljima i životno iskustvo. Mogla bih da kažem da oduvek živim u svetu farmacije.
Tek kasnije sam shvatila da farmacija zapravo objedinjuje mnogo onoga što me je oduvek privlačilo – nauku, humanost, istoriju, kulturu, pa čak i umetnost. Zato danas svoj profesionalni put ne doživljavam kao odustajanje od prvobitnih interesovanja, već kao njihovo drugačije ostvarenje.
Kako je tekla Vaša karijera?
Tokom više od tri decenije rada imala sam priliku da upoznam farmaciju iz različitih uglova. Radila sam u apotekarskoj praksi, u farmaceutskoj industriji, na poslovima plasmana lekova i regulatornim poslovima. Svaki od tih poslova prihvatala sam sa posvećenošću, nastojeći da pronađem ono najbolje i najlepše u njemu.
Posebno značajnu prekretnicu predstavljao je dolazak na Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu. Taj povratak u svoju akademsku kuću doneo mi je nova iskustva, rad sa studentima i priliku da farmaciju sagledam iz potpuno drugačije perspektive. Nastava me je podstakla da stalno učim, preispitujem i razvijam se.
Upravo na fakultetu započela sam intenzivan rad na istorijsko-farmaceutskoj zbirci koja je godinama postojala, ali čiji potencijal nije bio u potpunosti iskorišćen. Iz tog rada nastala je ideja o osnivanju Muzeja za istoriju farmacije, koji je 2018. godine i zvanično osnovan. Danas obavljam dužnost višeg kustosa i vodim poslove muzeja. Taj deo karijere omogućio mi je da spojim farmaciju sa istorijom, kulturom, muzeologijom i umetnošću, što smatram jednim od najlepših profesionalnih iskustava.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Posebno sam ponosna na činjenicu da je ideja o Muzeju za istoriju farmacije postala stvarnost. Od prepoznavanja potencijala zbirke, preko sistematskog rada na njenoj obradi i zaštiti, do osnivanja muzeja, bio je to dug i zahtevan proces. Ponosna sam i na brojne izložbe, projekte, međunarodne saradnje i istraživanja koja su doprinela da farmaceutsko nasleđe postane vidljivije stručnoj i široj javnosti. Međutim, možda sam najviše ponosna na to što sam uspela da pokažem da farmacija nije samo nauka o lekovima. Ona je i deo kulturne istorije, društvenog razvoja i identiteta zajednice. Upravo ta mogućnost povezivanja različitih disciplina i ljudi za mene predstavlja najveću vrednost.
Na čemu ste posebno zahvalni?
Zahvalna sam svim ljudima koje sam srela tokom profesionalnog puta – kolegama, saradnicima, profesorima, studentima i prijateljima. Nijedan važan projekat ne nastaje samostalno. Posebno sam zahvalna na poverenju koje sam dobijala kada su ideje delovale previše ambiciozno ili neuobičajeno. Zahvalna sam i na mogućnosti da radim posao koji me i danas inspiriše i u kome i dalje otkrivam nova pitanja i nove izazove.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Ne ograničavajte sebe uskim definicijama profesije. Farmacija danas pruža mnogo više mogućnosti nego što se na prvi pogled čini. Budite radoznali, učite kontinuirano i ne plašite se da istražujete oblasti koje se naizgled nalaze van granica struke.
Znanje je važno, ali su jednako važni integritet, posvećenost i sposobnost saradnje sa ljudima različitih profesija. Upravo na spoju različitih znanja često nastaju najzanimljivije ideje.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Verovatno bih ranije imala više hrabrosti da sledim svoja interesovanja i da se upustim u interdisciplinarne projekte. Tokom karijere sam naučila da najvrednije stvari često nastaju upravo onda kada izađemo iz uobičajenih okvira.
Ipak, ne bih menjala suštinu svog puta. Svako iskustvo, pa i ono koje je u datom trenutku delovalo kao zaobilazan put, doprinelo je znanjima i veštinama koje danas posedujem.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Da me neko poznaje samo kroz profesiju, verovatno ne bi očekivao da već devetnaest godina redovno idem u školu plesa. Standardni i latinoamerički plesovi moja su velika ljubav i važan deo života van posla.
Ples me je naučio strpljenju, upornosti i tome da se lepota postiže dugotrajnim radom, baš kao i u nauci ili muzejskom radu. Kada muzika počne, svakodnevne obaveze ostaju po strani i otvara se jedan sasvim drugačiji svet. To je moj način da održim ravnotežu između profesionalnog i ličnog života.
