Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Od ranog detinjstva negovala sam radoznalost prema prirodnim pojavama i načinu na koji svet funkcioniše. Tokom leta u kraju u kojem sam odrasla skupljala sam punoglavce iz bare, posmatrala biljke pored puta, a zimi, u snežnim danima, uz pomoć lupe proučavala snežne pahuljice. U osnovnoj školi, kroz učešće na takmičenjima iz biologije, hemije, fizike i matematike, ta sklonost je postala prepoznatljiva i drugima… često sam slušala komentare da ću jednog dana postati naučnik. S druge strane, tih istih godina po nagovoru oca koji je igrao folklor, prvi put sam počela da odlazim na probe folklora, i osetila kakvu energiju, strast i radost donose folklorne igre i scenski nastup. Tako zanesena, vežbala sam folklorne korake hodajući ulicom, gde god da sam krenula, i iznova pregledavala video-kasete sa snimljenim koreografijama. Paralelno sam maštala o tome da se bavim naukom, ali i da postanem profesionalni igrač. Ali, razvojni put je bio vrlo zanimljiv…
Odlazak u Prvu beogradsku gimnaziju bio je prirodan nastavak mog obrazovanja. U tom periodu škola je za mene predstavljala prostor rasta i sazrevanja, u kojem sam stekla znanja na kojima i danas zahvaljujem gimnazijskim profesorima, jer su mi pre svega omogućila siguran, lak i bezbrižan početak studija. Pored školskih obaveza, tada sam se već aktivno bavila folklorom i učestvovala na turnejama širom Evrope, predstavljajući srpsku narodnu igru — iskustvo koje je taj period učinilo jednim od najlepših u mom životu…
Međutim, decenija izazova u našoj zemlji, počev još od mojih osnovnoškolskih dana, naučila me je da na vreme razmišljam o profesionalnoj stabilnosti, ali i o smislu onoga što želim da radim. I pored položene audicije za prijem u profesionalni nacionalni ansambl narodnih igara “Kolo” pred kraj gimnazijskih dana, ipak sam se odlučila da profesionalnu karijeru igrača zanemarim, i nastavim školovanje na studijama farmacije.
Upravo u tim mesecima u kojima sam donosila prelomnu odluku, moja starija sestra koja je već bila student Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu donosila je skripte i knjige — i ja sam ih uzimala, listala, čitala, koristila za završne seminarske radove u gimnaziji, diveći se svetu farmacije koji mi je delovao kompleksno. Polako sam počela da prepoznajem farmaciju kao profesiju koja spaja nauku, praktičan doprinos društvu i mogućnost da jednog dana radim i istraživanja. Dodatno su me inspirisale priče porodične prijateljice koja je radila u apoteci sa galenskom laboratorijom; to je bio moj prvi uvid u to kako farmaceut može da bude istinski deo prve linije zdravstvene zaštite. Verovala sam da ljubav prema folkloru, iako na amaterskom nivou, ne može da utihne, i tako je i bilo. Ona je postala dodatna motivacija i snaga za sve drugo što me je zanimalo. Nekoliko dana pre prijemnog ispita vratila sam se sa turneje iz Italije, a zatim položila prijemni ispit na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa maksimalnim brojem poena, u julu 2003. godine.
Kako je tekla Vaša karijera?
Studije farmacije na Univerzitetu u Beogradu, generacija 2003. bile su za mene pravo intelektualno putovanje. Prve dve godine bile su ispunjene fizikom, matematikom, fizičkom hemijom i drugim fundamentalnim predmetima — teškim, ali koje sam volela još od gimnazije i smatrala dragocenim, a to su primećivali i profesori. Predmeti koji su usledili, poput neorganske, analitičke hemije, biohemije i organske hemije probudili su onu moju staru, detinju radoznalost, sada u snažnijoj i zrelijoj formi, kao želji za naučnim radom, a prve laboratorijske vežbe posebno su mi ostale u sećanju: dugi dani sa dragim kolegama sa generacije provedeni u iznajmljenim stanovima u Kumodražu dok čekaš sledeće predavanje ili vežbe, ćaskanje u dugačkim hodnicima i na klupicama u okviru bašti zgrade fakulteta, i asistenti i profesori, koji su bili strogi, ali čija je posvećenost u radu sa nama studentima bila zarazna. Danas, kada kao samostalni naučni radnik dolazim na sastanke na moj Farmaceutski fakultet, uvek prokomentarišem: “jesi predaleko, ali bih te studirala opet!“
Kako su studije odmicale, počela sam sve jasnije da vidim da me privlače moderne tehnologije isporuke lekovitih supstanci. Najbolje sam se snalazila u predmetima na završnim godinama iz farmaceutske tehnologije, biofarmacije, kozmetologije i industrijske farmacije, a Hemofarmova stipendija za izuzetno uspešno studiranje bila je snažan vetar u leđa. Upravo u tom periodu dobila sam priliku da se priključim Centru za naučni rad studenata, što je bio moj prvi pravi ulazak u svet istraživanja. U periodu od novembra 2008. do aprila 2009. godine, pod mentorstvom prof. dr Jelene Parojčić — osobe koja je možda najviše oblikovala moj naučni put, a danas i drage prijateljice — učestvovala sam u istraživanju oslobađanja felodipina iz tableta sa produženim oslobađanjem, kao i u simulaciji uticaja hrane na ovaj proces. To je bio trenutak u kome sam prvi put u potpunosti doživela šta znači istraživački rad u njegovom celovitom obliku: od sistematskog pretraživanja literature, preko dizajniranja eksperimentalnog protokola, izvođenja laboratorijskih ispitivanja, do statističke obrade podataka i pisanja naučne publikacije. Upravo u tom iskustvu sam se u potpunosti pronašla, do te mere da sam kasnije i svoj diplomski rad zasnovala na istraživanju uticaja hidrodinamike na oslobađanje felodipina iz tableta sa produženim oslobađanjem, i sa još većom željom za istraživanjima završila osnovne studije.
Međutim, kako život često vodi nepredvidivim putevima, nepovoljne okolnosti za zapošljavanje mladih saradnika na fakultetu u trenutku mog upisa na doktorat, ali i moja stalna potreba za novim izazovima, usmerile su me ka doktorskim studijama, ali verovatno neočekivano za mnoge, na drugom fakultetu – Tehnološko-metalurškom fakultetu, programu za Biohemijsko inženjerstvo i biotehnologiju. Tako sam 2015. godine stekla titulu doktora nauka tehnološkog inženjerstva-biohemijsko inženjerstvo i biotehnologija. Duboko sam verovala da upravo spajanje različitih naučnih oblasti, kroz interdisciplinarni pristup i povezivanje farmaceutskih, biotehnoloških i biohemijskih znanja, može doprineti rešavanju problema od šireg značaja – bilo u oblasti medicine, zaštite životne sredine ili drugih srodnih disciplina. Nisam nikoga poznavala na tom fakultetu, ali kažu da sreća prati hrabre, i u mom slučaju to se pokazalo tačnim.
Pored prijateljstava za ceo život i brojnih novih profesionalnih kontakata, koji su danas prerasli u ozbiljne projektne saradnje i poslove, doktorske studije na Tehnološko-metalurškom fakultetu Univerziteta u Beogradu u okviru Laboratoriji za farmaceutsko inženjerstvo i prvi angažman u Inovacionom centru Tehnološko-metalurškog fakulteta doo., dale su mi, pre svega, širinu u razmišljanju i sposobnost sagledavanja problema iz ugla realne izvodljivosti i primenljivosti. Upravo taj pristup značajno je doprineo uspehu istraživanja kojima danas rukovodim na Institutu za medicinska istraživanja, Univerziteta u Beogradu, u kome radim od 2017. godine. Od sjajnih prilika za moj profesionalni razvoj koje su proistekle iz tog perioda izrade doktorata, istakla bih to da sam ušla i u svet naučnog izdavaštva kao pomoćnik glavnog i odgovornog urednika domaćeg časopisa Hemijska industrija, koji je međunarodno priznat, a od 2018. godine sam postala i generalni sekretar Saveza hemijskih inženjera Srbije.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Zahvaljujući poverenju i podršci svojih mentora sa doktorata, prof. dr Branka Bugarskog, sa Tehnološko-metalurškog fakulteta, kao i dr Vesne Ilić, naučnog savetnika i sadašnjeg rukovodioca laboratorije u kojoj sam zaposlena na Institutu za medicinska istraživanja, uhvatili smo se u koštac sa jedinstvenim i pionirskim istraživanjima u našem regionu. Iz tog razloga posebno sam ponosna na svoju doktorsku disertaciju, čija je tema bila dizajniranje novih sistema za produženu i kontrolisanu isporuku steroidnih i nesteroidnih antiinflamatornih lekova, zasnovanih na eritrocitima i eritrocitnim membranama. Bio je to divan spoj “prve ljubavi sa fakulteta” i biotehnologije, u doktorat iz oblasti farmaceutske biotehnologije. Iako nisu bili formalno uključeni, moji profesori sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu su posebno podržavali ovaj spoj, bilo kroz stalnu motivaciju, bilo kroz konkretnu pomoć u nabavci potrebnih standarda, pristupa određenim tehnikama za karakterizaciju…
Izrada doktorske disertacije otvorila mi je vrata i profesionalne kontakte sa sjajnim i kvalitetnim ljudima u čitavoj naučnoj zajednici Srbije, od Instituta za fiziku, Biološkog fakulteta, Istituta za biološka istraživanja Siniša Stanković, Instituta tehničkih nauka SANU, Centra za promociju nauke… sa kojima i danas sarađujem…Tim interdisciplinarnim pristupom je dat originalni doprinos oblasti farmaceutske biotehnologije kroz razvoj i karakterizaciju bioderivativnih nosača antiinflamatornih lekova zasnovanih na ksenogenim eritrocitima, kao i razvoju tehnologija koje uključuju manipulaciju eritrocitima i hemoglobinom sa ciljem razvoja novih dijagnostičkih metoda, ali i unapređenja biotehnološke primene hemoglobina. Ponosna sam što su iz doktorske disertacije proizašli istraživački pravci čiji je značaj prepoznat i koja se i danas podržavaju kroz nekoliko formalnih okvira Ministarstva za nauku, tehnološki razvoj i inovacije Republike Srbije, Fonda za nauku Republike Srbije, kao i SAIGE programa Svetske banke.
Pored pomenutog interdiscilinarnog pristupa od samog početka moje naučno-istraživačke karijere, veliki ponos i profesionalno zadovoljstvo mi pričinjava to što odlazak na doktorske studije van matičnog fakulteta, nije stvorio distancu, već je dodatno učvrstio povezanost sa profesorima sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su dali nemerljiv doprinos razvoju moje karijere i talenata. Kao kruna posvećenog studentskog rada, ali i neraskidive veze sa farmacijom (parafraziraću dragu prof. Medenicu – farmacija nije samo profesija, već stil života), na inicijativu moje mentorke prof. Parojčić i uz podršku predsednice Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS), prof. Miljković, 2018. godine osnovali smo Sekciju za farmaceutske nauke pri SFUS. Pored opšteg cilja SFUS u očuvanju i unapređenju struke, specifični cilj naše sekcije predstavlja isticanje znanja i doprinosa farmaceuta posvećenih naučno-istraživačkom radu.
U rad Sekcije uključile su se i koleginice sa Univerziteta u Nišu i Novom Sadu, što je značajno doprinelo jačanju saradnje i širenju zajedništva među različitim naučno-istraživačkim pravcima u kojima farmaceuti u Srbiji i svetu aktivno učestvuju. Pored drugih aktivnosti, posebno smo kroz organizaciju naučnih simpozijuma uspeli da trajemo, i okupljamo kolege uprkos brojnim izazovima prethodnih godina. Poseban osećaj ponosa, kao člana osnivačkog odbora Sekcije za farmaceutske nauke SFUS, za mene predstavlja činjenica da sam imala priliku da rame uz rame radim sa kolegama i profesorima koji su ostavili neizbrisiv trag u farmaceutskim naukama na Univerzitetu u Beogradu – kao izuzetni stručnjaci, neumorni radnici i jedinstvene ličnosti, prof. dr Bojan Čalija i prof. dr Danica Agbaba, koji su nas nažalost prerano napustili.
Na čemu ste posebno zahvalni?
Posebno sam zahvalna svim ljudima koji su se našli na mom profesionalnom putu — asistentima, profesorima, mentorima i kolegama sa drugih fakulteta i instituta — sa kojima sam imala priliku da unapređujem znanje, i koji su značajno uticali i na moj lični, ne samo profesionalni razvoj. I naravno, svojoj porodici, što neumorno podržava sve moje aktivnosti i interesovanja
.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Mladim kolegama bih poručila da već danas osećaju zadovoljstvo zbog izbora profesije farmaceuta kao zdravstvenog radnika, jer je to izuzetno važan i društveno vredan poziv. Ukoliko imaju afiniteta, neka se ne plaše da zavole i nauku — kao jedan od najuzvišenijih načina razumevanja i otkrivanja sveta. Ohrabrila bih ih i da kombinuju interesovanja i šire vidike kroz saradnju sa kolegama iz drugih naučnih oblasti, putovanja, upoznavanje različitih kultura, ali i umetnosti, jer farmaceuti — i to mogu.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Danas bih manje brinula zbog onoga što mi je u nekim trenucima delovalo kao neuspeh ili zastoj u karijeri. Vremenom sam shvatila da ne možemo unapred znati kakve nam sve lepe i važne prilike život može doneti, niti gde nas jedan put može odvesti. Upravo ta neizvesnost čini život uzbudljivim — svako zatvoreno poglavlje nosi u sebi potencijal za novi početak, rast i radost.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Van laboratorija, jedan sasvim drugačiji svet, već decenijama zauzima jednako važno mesto u mom životu – narodna igra kao hobi. Ni zahtevne studije na Farmaceutskom fakultetu, sa obimnom praktičnom nastavom koja je zahtevala stalno prisustvo, nisu umanjile moju umetničku strast ka folkloru; naprotiv, bile su joj velikodušno naklonjene. Tako sam i kao student farmacije, sa Umetničkim centrom “Talija” uspela da predstavim srpsku narodnu igru i tradiciju, ali i da izvodim internacionalne igre na gotovo svim kontinentima. Neizmernu zahvalnost dugujem tadašnjim profesorima fakulteta, a naročito prof. Branislavi Miljković, koja je u tom periodu, kao prodekan za nastavu, imala razumevanja i podršku za moju posvećenost i farmaciji i folkloru. Uz čvrst stav, dobru organizaciju i jasnu odgovornost prema obavezama, nadoknađivala sam propuštene vežbe i predavanja usled dugih turneja i uspevala da ispite polažem u prvom roku – i to sa najvišim ocenama.
To iskustvo me je naučilo posvećenosti i samostalnosti, posebno u situacijama kada ispite pripremate i polažete pre ili nakon predviđenog roka, bez podrške kolega iz generacije. Donelo mi je sigurnost na sceni, veštinu koja mi danas izuzetno znači prilikom javnih nastupa i profesionalnih prezentacija kojih u nauc ima puno. Isto tako, hobi koji sam uspela da dovedem na skoro pa profesionalni nivo, dao mi je i snažan timski duh, gotovo vojničku disciplinu, ali i osećaj koji mi folkloraši (kao i fudbaleri), imamo o tome ko je najjača, a ko slabija karika u timu. Istovremeno, folklor mi je omogućio susrete i kumstva i trajna prijateljstva sa ljudima iz svih krajeva sveta, neposredan dodir sa kulturama koje sam do tada mogla da zamišljam samo na osnovu knjiga i filmova, kao i uspomene koje ostaju duboko urezane i koje ću, verujem, prepričavati svojim unučičima. Posebnu ličnu vrednost na mom, sitnim koracima isprepletanom razvojnom putu, daje i činjenica da sam upravo kroz folklor upoznala svog životnog saputnika – onog koji je sa strpljenjem mesecima čekao završetak vežbi i predavanja ispred zgrade fakulteta u dalekom Kumodražu.
