Kako ste se odlučili za studije farmacije?
Još kao mala devojčica, nikada se nisam igrala sa lutkama i pravim igračkama, nego sam uvek presipala tečnost iz čase u čašu, pravila rastvore raličite boje, jedva čekala da ostane neka prljava šolja, pa da ja dodajem vodu, pa mešam, a mama učiteljica uvek je govorila, evo ga moj budući hemičar. Ali kako hemija nije bila moja jedina ljubav, već i želja i potreba da pomognem ljudima, naročito starijim, onda nekako nije bilo dileme oko izbora životnog poziva. To koliko sam bila odlučna da ću se baviti farmacijom, govori i činjenica da sam već kao srednju školu odabrala Srednju Medicinsku školu u Užicu, smer farmaceutski tehničar, koja me još više približila apoteci i definitivno potvrdila da je to ono čime želim da se bavim.
Kako se razvijala Vaša karijera?
Nakon završenih studija farmacije na Farmaceutskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, obavila sam staž u apoteci „Božur“ pod mentrorstvom Mr ph.Svetlane Petrović, koja je jako zaslužna, zajedno sa tadašnjim kolektivom, da taj početak rada ne bude stresan, da shvatim koliko je bitno zadobiti poverenje pacijenata, znanjem, korisnim savetima, ljubaznošću, kao i kakav bi trebalo da bude odnos sa dobavljačima, stručnim saradnicima i kolegama. Sve što sam tu naučila, veoma mi je koristilo u daljem radu. Jako sam zavolela rad sa pacijentima, koji su u meni videli nekoga ko je bio spreman da ih pre svega sasluša, razume, umiri, pomogne i detaljno objasni. Tako da je rad u javnoj apoteci nakon obavljenog staža bio očekivan sled događaja. Međutim, moja nemirna priroda, znatiželja, izazov da se bavim poslom koji ne poznajem sigurno su doprineli da se prijavim na konkurs za bolničkog farmaceuta za Opštu bolnicu u Pančevu, a sjajna saradnja sa šefom bolničke apoteke Mr ph. Snežanom Blagić uticala je da se u bolnici zadržim i do dan danas.
Tokom rada u bolničkoj apoteci, prvi koraci su bili upoznavanje sa specifičnim načinima nabavke, tenderima, zakonskim ograničenjima vezanim za nabavku i izdavanje lekova i specifičnog medicinskog i potrošnog materijala, kao i kako funkcioniše dijaliza pacijenata. Najveći izazovi tada su bili upoznavanje i saradnja sa lekarima i medicinskim sestrama i kako postati za početak vidljiv, a onda i ravnopravni član zdravstvenog tima. Zahvaljujući akreditaciji naše ustanove i činjenici da sam kao vođa tima za farmaceutsku-zdravstvenu delatnost bila uključena u ceo proces pripreme za akreditaciju, upravo bliska saradnja sa koordinatorkom za akreditaciju i ostalim članovima timova, ispostaviće se kasnije, bila je presudna za nastavak moje karijere u smeru kliničke farmacije. Naime, u opštim bolnicama jako je teško dobiti zdravstvenu specijalizaciju iz oblasti farmacije, uvek su prioritet deficitarne specijalizacije za lekare. Međutim, Dr Slađana Kovačević, specijalista urologije, koja je tada bila predsednik stručnog saveta i koordinator za akreditaciju, i koja je prepoznala značaj i ulogu specijaliste kliničke farmacije, u jednoj opštoj bolnici kakva je naša, lično se angažovala i uputila predlog direktoru i upravnom odboru bolnice, da i specijalizaciju iz kliničke farmacije uvrste u deficitarnu i neophodnu za našu ustanovu.
Tako da zahvaljujući spletu okolnosti, a najviše pomoći Dr Kovačević i tadašnjeg direktora Dr Tasića uspela sam da dobijem rešenje Ministarstva Zdravlja i upišem i završim specijalizaciju iz kliničke farmacije pod mentorstvom Prof. Dr Branislave Miljković na Farmaceutskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. To je bio presedan, jer sam ja bila prvi bolnički farmaceut iz jedne opšte bolnice, koji je dobio specijalizaciju iz kliničke farmacije u Srbiji.
Po završetku specijalizacije nastupio je najlepši, ali i najteži period u mojoj karijeri. Najlepši zato što sam jedva čekala da stečena znanja i iskustvo sa specijalizacije implementiram u svoj svakodnevni rad u bolnici, a najteži jer nimalo nije bilo lako predstaviti sebe kolegama lekarima kao saradnika, kao nekoga ko je tu da pomogne što se tiče, pravilnog doziranja lekova, intervala doziranja, prepoznavanja klinički značajnih interakcija, neželjenih reakcija na lekove i svega što se odnosi na terapiju ležećih pacijenata.
S obzirom na to da sam imala uvid u to kako se propisuju svi antibiotici koji se koriste za lečenje pacijenata u našoj bolnici, primetila sam da tu postoji prostor za moje mesto, tako da sam pripremila uputstvo za pripremu i davanje antibiotika, sa posebinim naglaskom na pravilno doziranje i prilagođavanje doziranja. To uputstvo sam predstavila na svim odeljenjima, svim lekarima na odeljenskim jutarnjim sastancima, što mi je otvorilo sva vrata i uticalo na to da konulstacije sa lekarima i sestrama sa odeljenja postanu moja svakodnevica.
Želela bih da istaknem da je tom prilikom posebnu želju za saradnjom pokazao Dr Vladimir Kecman, specijalista hematologije, koji me pozvao na odeljenje i omogućio pristup svim pacijentima, medicinskoj dokumentaciji, istorijama bolesti, biohemijskim analizama i svemu što je neophodno da bih ja mogla pružiti kvalitetnu farmaceutsku uslugu, a zajedno sa celim timom sestara i lekara sa hematologije, pacijenti na njegovom odeljenju dobili najbolju moguću zdravstvenu negu i zaštitu.
U međuvremenu, postala sam član svih važnih komisija u našoj bolnici, a koje se tiču primene lekova, komisije za rezervne antibiotike kao i neko ko učestvuje u izradi lokalnih terapijskih protokola i preporuka za primenu određenih vrsta i grupa lekova.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Kao što sam već napomenula, bila sam prvi bolnički farmaceut iz jedne sekundarne zdravstvene ustanove koji je dobio i završio zdravstvenu specijalizaciju iz kliničke farmacije i to je nešto na šta sam posebno ponosna. Upravo moj primer je poslužio i drugim koleginicama koje su uspele u svojim ustanovama da se izbore za ovu i druge zdravstvene specijalizacije, pa tako će i bolnice iz Leskovca, Sombora I drugih manjih mesta dobiti svoje specijaliste.
Takođe sam veoma ponosna na to, što su moje intervencije kao kliničkog farmaceuta, u najvećem broju slučajeva prihvaćene, čak i nakon inicijalnog otpora kod pojedinih kolega lekara, zahvaljujući boljim ishodima lečenja, došli smo do toga da sam postala ravnopravni član zdravstvenog tima, što je bio cilj. Ponosna sam što je sve više terapijskih nedoumica postalo predmet i polje naše svakodnevne komunikacije i rešavanja, što je dovelo do sveukupnog unapređenja kvaliteta rada
.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Mladim kolegama poručila bih da slede svoje snove i ideje zbog kojih su se uopšte opredelili za studije farmacije. Da obavezno odrade pripravnički staž u apoteci, ali da pažljivo biraju gde i pod čijim mentorstvom, jer taj prvi utisak im mnogo može pomoći da se lakše opredele da li žele da nastave rad u apoteci ili žele da se ostvare na nekom drugom polju farmacije.
Da sa današnjim iskustvom treba da započnete karijeru, šta biste promenili?
Kao i većina kolega i ja mogu da kažem da ne bih skoro ništa menjala. Sa ovim današnjim iskustvom sigurno bih ranije počela sa usavršavanjem, ali sa druge strane znam da sve što mi se profesionalno dešavalo bilo je u tom trenutku najbolje za mene.
Da li imate skrivene talent i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Slobodno vreme najčešće koristim za neko lepo putovanje sa suprugom. A skriveni talenat i moje dve velike ljubavi, još od malih nogu su slikanje i poslastičarstvo. Mislila sam da sam zaboravila da držim četkicu, ali kada smo se pre nekoliko godina uselili u naš prvi stan, odlučila sam da sve slike u stanu sama naslikam. Kažu da uopšte nisam loša. A pravljenje kolača i torti je nešto što me opušta i u čemu uživam kad god mi se ukaže prilika
