Kako ste odlučili i uspeli da se zaposlite u inostranstvu?
Moj odlazak u inostranstvo nije bila želja ili nekakav cilj, već jedan meni logičan i razuman potez. Verovao sam da ću se u svojoj zemlji nakon završenih studija ostvariti u karijeri farmaceuta kroz oblasti koje su me oduvek zanimale. Znao sam već na 4. godini studija da to neće biti slučaj i za svaki slučaj počeo sam sa učenjem jezika. Uprkos svemu, odlučio sam da pokušam i ostanem u Srbiji i probam da uspem. Iz perspektive kolega, prijatelja i rodbine, reklo bi se da mi ništa nije falilo. Siguran posao, dobra plata, stambeno obezbeđen, mogućnost za napredovanje, manje-više sve ono čemu većina teži.
Iz moje perspektive, ja sam živeo u ekološki nezdravoj sredini, pravno neuređenoj državi, socijalno-zdravstveno nestabilnom sistemu i iskvarenom sistemu vrednosti. Izbor je bila Nemačka, jer u odnosu na novac koji dobijam, ima najveći broj sunčanih dana, mogućnost privatnog biznisa i najveći stepen slobode. Južne zemlje su interesantne, ali materijalno i socijalno sam manje-više na istom, u odnosu na Srbiju, a severnije je stepen depresije veći zbog količine sunca. Jedan od najboljih zdravstvenih sistema je upravo nemački. To su bili moji bitniji faktori za odlučivanje.
Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u inostranstvo?
U Srbiji nakon završenih studija, počeo sam da stažiram u jednoj apoteci. Ubrzo potom zaposlio sam se kao stručni saradnik u jednoj farmaceutskoj kući. Posao je bio dinamičan i zanimljiv i mogu reći da sam ga u početku zavoleo. S obzirom na gorenavedene razloge nakon par godina preselio sam se u blizinu Berlina jedno manje mesto, Storkow, i tu započinjem svoju karijeru kao apotekar pod nadzorom, a ubrzo i kao samostalni apotekar sa nemačkom licencom (aprobacijom ili državnim ispitom). Selim se nakon tri godine u Berlin, gde ostajem neko vreme, da bih nakon nekoliko godina došao za Bavarsku. Sada sam trenutno u Minhenu kao vlasnik apoteke.
Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?
Na prvom mestu mogu slobodno da kažem da je novac jedna važna prednost rada u inostranstvu, ali naravno ne i jedini faktor koji doprinosi mojoj odluci da karijeru nastavim van svoje zemlje. Država poput Nemačke gde postoje zakoni i gde je radnik vrlo pravno zaštićen, vidim kao ogromnu prednost. Ravnoteža između privatnog i poslovnog života, dostupnost gradova i kulture, mogućnosti za napredovanje su takođe prednosti koje ja vidim u radu u inostranstvu.
Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na svom razvojnom putu?
Jezik kao prvo i osnovno je najbitniji faktor ograničenja kad želite da radite u inostranstvu. Čvrsto sam uveren da karijera i život u inostranstvu proporcionalno zavise od znanja jezika te zemlje. Učenje jezika nije bilo lako, ali se višestruko isplatilo kasnije.
Kao drugi izazov izdvojio bih rad sa strancima i drugačijim kulturnim okruženjem. Kada pređemo granice naše zemlje, većina nas dolazi sa nekim ubeđenjima, pretpostavkama o kulturi određenog naroda i naučenim obrascima koja su često pogrešni. Spremnost na prilagođavanja, otvorenost u razmišljanju, razumevanje druge kulture, ali zadržavanje sopstvenog indetiteta su veliki izazovi. Pomoći ljudima koji govore samo svoj maternji jezik i dolaze iz drugih država, zahteva od pojedinca nekad da se uprkos drugačijem ponašanju , često neprijatnom, nepristojnom pokaže razumevanje i želju za pomoći, što je nekad jako teško. Primanje kritika i rad na sebi uprkos nekad nepovoljnim uslovima u kolektivu je takođe nešto što bih izdvojio.
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
Kao što sam napisao, većina nas dolazi ovde sa pogrešnim ubeđenjima. Proces prilagođavanja je za svakog individualan i zavisi od otvorenosti i želje za prihvatanjem nečeg novog. Ja sam se prilično navikao na sistem nakon dve godine rada i boravka ovde. Određene stvari za mene su bile banalne dok bi nekom drugom predstavljale izazov i obrnuto. Meni je recimo jako naporno bilo da se naviknem da radim od 8h do 18h nekad i više, sa pauzom koja mi se ne računa u radno vreme. Istina, radio bih tako 4 dana i imao bih jedan ceo dan slobodan. Pozitivna stvar je odmor i mnogo više slobodnih dana. Recimo cene usluga su daleko skuplje nego kod nas gde još uvek neke stvari ne mogu da prihvatim da toliko vrede. Ali to vas nauči recimo da sami možete neke stvari da naučite. Birokratija i Internet su veliki problem ovde, čak i Nemcima. Ali sve u svemu dosta stvari je slično kao i kod nas pa i nije toliko strašno ali predstavlja određeni izazov na početku.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Sam put od želje do ostvarenja cilja, pa bilo šta u životu radili, predstavlja put sa puno izazova. Ostvarenje cilja samo po sebi je dovoljna nagrada da budem srećan i ponosan na sebe. Odlazak van svoje domovine, rad u okruženju sa strancima, različitim kulturama i na kraju uspeti da se posle nekoliko godina rada pokrene privatan biznis, prestavlja razumevanje ljudi, kulture, sistema, pravnih normi u jednoj državi, što mislim da nimalo nije lako. Ponosan sam na svoje veštine, smirenost i emocionalnu inteligenciju. Verujem da je svaki dan moj novi početak i da se na ovome neću zaustaviti. Isto tako sam svestan da život nije samo posao i novac, već i ljubav, pažnja, razumevanje i sloboda.
Kakvi su Vam planovi za dalje?
Volim putovanja i skijanje, tako da planiram više tome da se posvetim u budućnosti. Poslovno istražujem mogućnosti. Prioritet mi je da radim pametno, a ne naporno, koliko god je to moguće. Budućnost je u mom slučaju nadogradnja postojećeg posla i u isto vreme očuvanje slobodnog vremena. Da, biće teško, ali verujem da je moguće.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?
Sam život u inostranstvu nije mnogo drugačiji nego u Srbiji. Dosta stvari koje nosimo iz domovine, možemo da imamo i ovde. Dopada mi se što mi je svet dostupniji odavde, što su mi apetiti drugačiji i što sam o određenim stvarima formirao drugačije mišljenje. Jedan interesantan primer je hrana. Mi u Srbiji uživamo u hrani i gde god da odemo imamo velika očekivanja i tražimo da za uloženi novac dobijemo najveći i najslasniji zalogaj. Takvo očekivanje me manje-više uvek prati, ali sam stavio hranu na manji prioritet nego kad sam živeo u Srbiji. Hranim se relativno zdravo, ali mi neće loša usluga i hrana biti bitna tema sa prijateljima. Način na koji provodim svoje vreme i mogućnosti koje imam ovde se definitivno razlikuju. Interesantno je i to što kad vidite uspešnog čoveka, znate da je to zaradio pošteno svojim radom. Nemci kao narod imaju svoje specifičnosti. U zemlji sa tolikim brojem stanovnika stvarno je moguće svašta i loše i dobro videti, pogotovu u Berlinu, gde multikulti stvarno to i znači. Mi imamo dosta predrasuda o različitim kulturama. Tokom svog života ovde, drago mi je da sam većinu predrasuda uspeo da razbijem. Iako sam mnogo puta bio izneveren, biram da verujem u ljude i dobrotu, jer niko nije idealan.
Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijate neki svoj talenat ili hobi?
Obožavam planinu i skijanje, zato sam se i preselio u Bavarsku, kako bi mi Alpi bili blizu. Volim puno alate i majstorisanje i uvek se obradujem kad nađem neku interesantnu kvalitetnu mašinu na popustu. Nešto poput žene i Zare, samo u mom slučaju brusilice, bušilice, delovi za auto. Verujem da svaki farmaceut kroz studije nauči osnovne principe kuvanja. Fil za tortu, obrada mesa, peciva, majonez = farmaceutska tehnologija, bromatologija, mikrobiologija. Volim da kuvam i da pravim ponekad torte i kolače.
Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
.
Poručio bih kolegama da uče jezike, nebitno da li žele da rade u inostranstvu. Naučiti jezik ne znači imati B2 ili C1, to je samo uvod. Nemojte da se varate da se titulom dobija posao, vrediš ti , tvoje znanje i tvoje veštine. Pored studijskog obrazovanja postoji i opšta kultura, knjige, druženje, kontakti, sport, pozorište. Veoma je prijatno videti osobu koja je i dobar sagovornik, prijatelj i pri tom može svakog da sasluša, pokaže razumevanje, a pri tom ima odličan prosek i pravi je profesionalac u svojoj profesiji. Jako je poražavajuće kad doktor nauka ne ume da se izražava, pravi dosadne prezentacije, ne ume da prihvati kritiku i urušava obrazovni sistem ili sistem jedne kompanije. Biti kompletna ličnost je mnogo zahtevniji zadatak danas, nego se ostvariti na jednom polju u svojoj karijeri i mislim da je to nešto čemu treba svi da težimo. Imajte u vidu da je vaš karijerni izbor verovatno još puno vaših kolega izabralo ili odbilo , zapitajte se zašto? Budite svesni da možete da pogrešite i da je to u redu. I nikad nije kasno za promene, promena boli, vadi vas iz zone komfora, ali uspeh nagrađuje. Nauči da voliš sebe i drugi će te više ceniti.
