Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Odluku da ću studirati farmaciju donela sam vrlo rano, još u osnovnoj školi, to se, nekako, podrazumevalo. Odrasla sam u porodici koja je gajila veliku ljubav prema prirodnim naukama, i to je trasiralo i moj, i životni poziv moje sestre. Naša majka je predavala hemiju i kuća nam je uvek bila puna dece. Na zidu moje sobe nalazio se periodni sistem elemenata, još tada sam ga naučila napamet. Od roditelja smo nasledile spontanost i ljubav prema ljudima, što je zapravo veoma važno za profesije kojima se bavimo. Moja sestra je završila medicinu, a ja farmaciju.
Kako ste se odlučili i uspeli da se zaposlite u inostranstvu?
Odlazak u inostranstvo nikada nisam planirala. Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu završila sam 1997. godine. Potom se mom suprugu ukazala šansa da doktorske studije koje je započeo u Beogradu na katedri za Farmakokinetiku, nastavi u Beču, a mene je u inostranstvo odvela ljubav! Pošto sam neplanirano krenula u veliku avanturu, morala sam da počnem sve iz početka. U to vreme u Austriji je farmaceutska struka bila deficitarna. Na bečkom Univerzitetu su mi 2005. godine jednostavno objasnili: trebalo je „samo“ da naučim nemački, da nostrifikujem diplomu, pronađem apoteku koja bi me zaposlila kao pripravnika i bila voljna da mi izda sve papire za boravišnu vizu. Tako počinje moja „bečka farmaceutska priča“.
Kako je tekao proces regrutacije?
Prvi korak je bila nostrifikacija diplome. Polagala sam šest ispita, tri dela Farmaceutske hemije, dva dela Farmakognozije i zakone. Ostali ispiti su mi bili automatski priznati, i krajem 2007. godine sam dobila diplomu bečkog univerziteta.
Sledeći korak je bio staž. U Austriji se obavlja godinu dana, u apoteci, i istovremeno se prate predavanja u Apotekarskoj komori. U tom periodu moraju da se savladaju pravila izdavanja lekova na recept (postoji mnogo različitih osiguranja, recepata, i odredbi kako se koji lek izdaje u zavisnosti o kom se receptu i kojem osiguranju radi). Izrada magistralnih preparata je deo svakodnevnog posla. Još uvek se izrađuju preparati prema magistralnim formulama, u austrijskoj i nemačkoj farmakopeji. Uči se ekonomski deo, kako se poručuje, kako se plaća, farmaceut dobija celokupnu sliku kako funkcioniše u celosti rad jedne apoteke. Jako se potencira na timskom radu. Apoteke su velike, sa velikim brojem zaposlenih. Staž se posle jedne godine završava velikim ispitom, i nakon toga se dobija zvanje „samostalni farmaceut”.
Kako je tekla vaša karijera?
Kada sam diplomirala, 1997. godine, u tim, za Srbiju, turbulentnim godinama, punim strahova i neizvesnosti, počela sam da gradim svoju karijeru u Beogradu. U tadašnjoj veledrogeriji „BGB Italiana“ sam radila sa timom predivnih mladih ljudi, obilazila apoteke, držala prezentacije, organizovala skupove i učila sve poslove. Početkom 2002. sam se zaposlila u firmi „Ivančić i sinovi“, na poziciji direktora prodaje. Radila sam posao koji je donosio ogromno uzbuđenje, komunicirala sa velikim brojem kolega, prvi smo na tržište uveli neke preparate koji se danas ubrajaju u najprodavanije. Potom, u Austriji sam, pored rada u apoteci, bila aktivni član Apotekarske komore, učestovala na mnogim seminarima, predavanjima, radionicama… Ovo je jako dinamičina profesija, koja mora da prati sve trendove, ne samo u industriji, već i u tehnologiji koja se svakodnevno menja, a svedoci smo koliko se sve promenilo od mog diplomiranja, kada su kompjuteri bili retkost, a internet gotovo da nije ni postojao, do danas, kada je to osnov svakog posla, pa i farmaceutskog. Stalno učenje je imperativ. U vreme kada su u Srbiji privatne apoteke počele da rade sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, 2011. godine, organizovala sam, u saradnji sa firmom Ivančić i sinovi i dr Nadom Milovanović Ivančić, skup na kome je prezentovan model austrijskih apoteka i apotekarske delatnosti. Mnogi od modela i ideja koje smo tada predstavile su prihvaćene kod nas u Srbiji.
Sada, posle 15 godina od sticanja austrijske farmaceutske diplome, i 25 godina od kako sam farmaceut, postala sam vlasnica jedne apoteke u Beču. To je, na neki način, kruna mog dugogodišnjeg rada i obrazovanja u dve države, dok je, sa druge strane i ogroman poslovni izazov.
Koje ste prednosti prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?
Zbog strogih zakonskih normi u Austriji, za razliku od nas, postoji relativno mali broj apoteka. U celom Beču ih je malo više od 300, u celoj Austriji oko 1300. Apoteke su velike, sa velikim brojem zaposlenih. Rad u njima je veoma dinamičan i svaki dan je različit. Postoji veliko poštovanje prema našoj struci, pacijenti rado dolaze u apoteku, očekuju da ih pitate:“Kako ste?“, da im date savet zu svaki izdat lek, da im se maksimalno posvetite. Izrada magistralnih preparata je deo svakodnevnog posla. Izrađuju se kapsule, supozitorije, rastvori, različite kreme po recepturi, sirupi, tinkture, čajne mešavine. Redovno se radi identifikacija supstanci i kontrola lekova. U apotekama se takođe obavlja tzv. substituciona terapija, za osobe koje su u programu odvikavanja od narkotika, izrađuju se rastvori metadona, i drugih opijata, a pacijent dolazi u apoteku svakodnevno i dobija svoju dozu pod nadgledom farmaceuta.
Veliki trend trenutno predstavlju automati, takozvani roboti, koji povezuju tradicuju i tehniku na jedan fascinantan način. Moderan magacinski robot preuzima čitavu logistiku lagerovanja i izdavanja lekova. Farmaceut skenira recept u kompjuteru, robot se aktivira, traži skenirane lekove u magacinu i za samo nekoliko sekundi ih izbaci u otvor na recepturi, tako da farmaceut ima dovoljno vremena da porazgovara sa pacijentom. To je apsolutni napredak što se tiče uštede vremena, radne snage, I za rezultat ima kvalitetniji pristup kupcima.
Za vreme korone su se sve vrste testova obavljale u apotekama, brzi antigenski, kao i PCR test. Farmaceuti su testirali građane, i time preuzeli značajnu ulogu u borbi protiv pandemije. Trenutno se vode pregovari da se dozvoli i vakcinisanje u apotekama, a u pojedinim državama EU se to već uspešno izvodi.
Koji su izazovi koje ste morali da savladate na razvojnom putu?
Izazova je bilo pregršt. Na početku, naravno, jezik, i dug je put od trenutka kad savladate gramatička pravila, naučite reči, oslobodite se da progovorite, dok ne počnete da se izražavate akademski, i dok ne shvatite da su pacijenti zadovoljni odgovorom. U Beču se govori u dijalektu, pa taman kad pomislite da ste odlično savladali književni jezik, nađete se u potpunoj nedoumici, jer većina govori zapravo bečki-nemački, koji se razlikuje od standardnog jezika. Jako dugo sam sa sobom nosila knjižicu „Bečki za početnike“.
Veliki izazov, za sve koji odlaze u inostranstvo je, naravno, integracija, i to znaju svi koji su negde otišli, to je dug i nimalo jednostavan put, i potrebno je mnogo truda da vas vaša nova okolina doživi onakve kakvi zapravo jeste.
Kao i za sve zaposlene žene veliki je izazov izbalansirati karijeru, decu i porodicu i svugde postići uspeh.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu izvan profesije?
Posebna draž Beča je što njegov centar izgleda kao da mu vreme nije učinilo ništa, i da je sve kao pre nekoliko vekova. Fijakeri na ulici, odlično očuvana autentična arhitektura, pregršt uličnih svirača svakodnevnu atmosferu čine bajkovitom.
Austrijanci su veoma umereni u komunikaciji, vrlo su pozitivno distancirani, naučeni i vaspitani da nikako ne pokazuju emocije, ali ipak primećujete blagonaklonost i ljubaznost, na jedan potpuno drugačiji način od onog koji je nama uobičajen.
Beč je najveća metropola umetnosti i muzike. Imaju veliku strast i prave čitave rituale od degustacije vina. U velikom broju prigradskih naselja nalaze se hektari vinograda, i svake jeseni se tradicionalno degustiraju vina u vinarijama, vinskim podrumima i vinogradima.
Gde sebe vidite za 5-10 godina?
Kao što sam već pomenula, posle dugogodišnjeg rada i iskustva kao zaposleni farmaceut, uspela sam da postanem vlasnik jedne apoteke u Beču. U narednim godinama ću svu svoju poslovnu energiju, ideje i stručnost usmeriti na njen razvoj, sa ogromnom željom da pacijenti od nas izlaze potpuno zadovoljni savetima i uslugom.
Kako ispunjavate slobodno vreme?
Trudim se da svoje slobodno vreme provodim sa prijateljima i porodicom. Bavim se sportom, koliko mi obaveze dozvoljavaju, skoro cele zime smo porodično na skijama, vikendom posećujemo skijališta u blizini Beča. Obožavam da kuvam, posećujem izložbe, često idem u operu i na koncerte, kako klasične, tako i rok muzike, na kojoj sam odrasla.
Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Svima koji planiraju da svoju karijeru nastave u inostranstvu poručujem da čvrsto i nepokolobljivo veruju u sebe, da nastupe sigurno i da se uvek vode izrekom da čovek na uspeh nikada ne treba da čeka, nego da na njemu uporno radi. Iz mog iskustva mogu svima da poručim, i stojim iza toga, da je obrazovanje svih nas koji smo fakultete završili u Srbiji na veoma visokom nivou. Kada vam je glavni adut vaše znanje, možete zaista računati na uspeh.
