„Farmacija daje dobru osnovu za raznorazne poslove kojima možete da se bavite nakon završetka studija, i ko zna gde će vas put odvesti. Budite otvoreni za iskustva, iskoristite svaku priliku za nova znanja i praksu čak i kada to nije nešto što vam se baš dopada – možda ćete otkriti nešto novo ili o sebi ili o profesiji“ poručuje mladim farmacuetima NJKV princeza Ljubica Karađorđević.
Kako ste odlučili da studirate farmaciju?
Zahvaljujući mojoj mami koja je profesor hemije otkrila sam ljubav prema prirodnim naukama još u osnovnoj školi. Kasnije sam želela da studiram nešto što se zasniva na praktičnoj primeni hemije a što će mi ostaviti široke opcije, s obzirom da nisam imala jasnu viziju profesije kojoj bih želela da se posvetim.
Upisala sam Farmaceutski faktultet Univerziteta u Beogradu sa pomalo nejasnom vizijom da svoju karijeru gradim u marketingu farmaceutskih proizvoda u nekoj od velikih kompanija. Na trećoj godini studija dobila sam stipendiju Coca-Cola Talenti, i to je bilo zaista dragoceno iskustvo. Jedan od aspekata ovog programa bila je stručna praksa u kompaniji, a za mene je bila predviđena pozicija u sektoru kontrole kvaliteta, što je zvučalo kao logičan izbor. Međutim, htela sam da se oprobam u nečemu sa čim nisam do tada imala dodirnih tačaka, te sam zatražila priliku da svoju praksu ostvarim u sektoru prodaje.
Kroz to iskustvo sam otkrila nešto što je itekako uticalo na moj dalji put, a to je da rad u velikoj korporaciji podrazumeva niz procesa i sistema u kojima se ja nisam pronalazila. Želela sam veću samostalnost u radu, te sam se sa početne ideje rada u korporaciji preusmerila ka preduzetništvu.
Kako se razvijala Vaša karijera farmaceuta?
Tokom studija sam razvila naročito interesovanje za kozmetologiju. Zanimala me je nega kože, i to u pravcu prirodnih proizvoda, a na Katedri za kozmetologiju sam pronašla zaista sjajnu ekipu stručnjaka koja mi je pružila priliku da istražujem u tom smeru.
Nakon završetka studija želela sam da krenem putem kozmetike, ali nisam bila načisto šta bih radila. Preduzetništvo me privlačilo, ali nisam imala ni znanje, a ni primere iz okruženja koje bih mogla da pitam za savet, pa sam odlučila da dam sebi par meseci da definišem svoje naredne korake.
U međuvremenu sam pronašla posao koji je trebalo da posluži kao privremeno rešenje dok razmišljam šta bih dalje. Posao je podrazumevao rad od kuće sa klijentima širom Evrope na kreiranju digitalnog sadržaja za njihove sajtove i društvene mreže. Klijenti su bili farmaceutske i kozmetičke kuće, pa je stručno obrazovanje bilo neophodno.
Vrlo brzo sam se pronašla u tom poslu i s vremenom počela da ga razrađujem dalje. Tako se privremeni, honorarni poslić pretvorio u karijeru dugu 8 godina. Danas imam iza sebe skoro 600 objavljenih tekstova u raznim digitalnim formama, klijente širom Evrope i u SAD-u, i nekoliko saradnika u mojoj maloj preduzetničkoj firmi.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Kada sam počinjala da se bavim ovim poslom, on praktično nije ni imao ime. Bavila sam se zanimanjem koje ljudi oko mene nisu umeli da definišu, pa bi govorili da sam blogerka ili da ‘pišem za ženske časopise’. Profesionalni pisac je bila osoba koja piše knjige, a stručnjak za digitalni marketing mi čak nije ni bio poznat termin. Ponosna sam na to što sam pronašla put koji mi nije bio ni vidljiv ni jasan u to vreme, ali sam istrajala i izgradila veštine kojima danas mogu svojim klijentima da pružim vredne usluge.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Da misle široko i sanjaju neograničeno. Farmacija daje dobru osnovu za raznorazne poslove kojima možete da se bavite nakon završetka studija, i ko zna gde će vas put odvesti. Budite otvoreni za iskustva, iskoristite svaku priliku za nova znanja i praksu čak i kada to nije nešto što vam se baš dopada – možda ćete otkriti nešto novo ili o sebi ili o profesiji. Eksperimentišite jer je mladost pravo vreme za to, i dajte sebi vremena da otkrijete put koji će vas voditi ka uspehu i ličnom zadovoljstvu.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Prigrlila bih svoje izbore mnogo ranije. Dugo sam svoj posao posmatrala kao privremeno rešenje, kao nešto čime se bavim samo dok ne pronađem sferu u kojoj ću ostati trajno. Danas nijedno poslovno rešenje nije trajno, nijedna karijera nije zauvek i to je realnost kojoj moramo da se prilagodimo. Volela bih da sam ranije prihvatila svoj posao kao nešto što mogu da izgradim u uspešan mali biznis, a ne samo privremeno rešenje.
Kako uklapate privatne i poslovne obaveze?
To je pitanje na koje još uvek nemam dobar odgovor, zbog toga što uvek tragam za novim projektima i ne ostavljam praznog prostora u kalendaru. Polažem mnogo na organizaciju, isprobala sam razne metode, aplikacije i teorije upravljanja vremenom, i na kraju formulisala sopstveni sistem koji odgovara mom načinu života. To ne znači da je sistem savršen, daleko od toga.
Štaviše, mislim da je neizvodljivo težiti balansu koji podrazumeva da u jedan radni dan uklopimo sve uloge koje želimo da igramo u životu: poslovne, privatne, porodične, itd. To je nemoguće, čini mi se. Pre mislim da balans leži u posvećivanju podjednakoj količini energije svim ulogama u određenom vremenskom periodu. Ako ove nedelje imam kratak rok za veliki projekat, možda neću imati puno vremena za porodicu, ali zato ćemo naredni vikend odvojiti za neki izlet. Ili ću jedno popodne odvojiti za svoj hobi, kako bih napunila baterije. I tako dalje.
Sem toga, mislim da odgovor leži i u prioritizaciji. Posle rođenja ćerke, a pogotovo sada kada očekujemo još jedno dete, mnogo je lakše jasno videti koji su vam prioriteti u životu i reći ne svemu ostalom što se ne nalazi na tom spisku.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Slobodnog vremena nemam mnogo, ali kada ga imam provodim ga ili sa porodicom i psom u prirodi, ili sa konjima. Konji su moja velika ljubav i posvećujem im svaki minut koji mogu da odvojim. Tu ljubav sam prenela i na supruga i na ćerku, pa je to sada porodična aktivnost u kojoj možemo zajedno da uživamo.
Volim i da čitam, da se bavim sportovima kao što su skijanje i streličarstvo, trudim se da izdvajam vreme i za kulturna dešavanja… Pored toga, suprug i ja vodimo Fondaciju Koreni koja traži posvećenost, ali i to smatram nekim vidom slobodnog vremena jer mi rad sa decom i mladima zaista obnavlja energiju umesto da je troši.
