Kao većina skupova i konferencija ove godine, i tradicionalni EBHC Simpozijum (Evidence-Based Health Care Symposium) u Poljskoj je održan on-line. Međutim, to svakako nije narušilo kvalitet i inovativnost izloženog sadržaja na konferenciji ove godine. Nalik prethodnim godinama, Sekcija za farmakoekonomiju je bila pozvana da učestvuje i svojim prisustvom doprinese sadržaju i kvalitetu konferencije. Tokom 3 dana simpozijuma, program je bio organizovan u šest tematskih sesija:
- Procena inovativnosti zdravstvenih tehnologija
- Zdravstvena i farmakološka politika – strategijom ka implementaciji
- Zdravstvena politika lokalnih samouprava
- Procena zdravstvenih tehnologija ( Healthh Technology Assessment – HTA) i nove medicinske tehnologije
- Ko je odgovoran za pacijenta u zdravstvenom sistemu?
- Od podataka do velike baze podataka (tzv. Big Data)
Na temu analize donošenja odluka na osnovu više kriterijuma (eng. Multi-Criteria Decision Analysis) govorio je asist. prof. Maciej Niewadam, predsednik poljske farmakoekonomske asocijacije. Sistematski pristup donošenju odluka, kakav se sporovodi primenom MCDA, je neophodan u kompleksnom i multidimenzionalnom sistemu u zdravstvu. Prof. Niewdam se u svojoj prezentaciji fokusirao na primenu ove vrste analize u donošenju odluka koje se tiču lekova namenjenih za lečenje nekanceroznih retkih oboljenja. Prof. Niewadam je naglasio da maksimalan broj kriterijuma po kojima se vrši analiza treba da bude sedam. Odabrani kriterijumi zavise od odluke koja treba da se donese. Kriterijumi koji se koriste u HTA analizama zavise od pojedinačne HTA analize koja se sprovodi, ali među često korišćenim kriterijumima su efikasnost, težina bolesti i opterećenje bolešću. Prilikom odabira kriterijuma, bitno je da kriterijumi budu sveobuhvatni, da se faktori koji se analiziraju pod različitim kriterijuma ne podudaraju, da su odluke koje zavise od jednog kriterijuma nezavisne od odluka na osnovu drugih i da se obuhvate samo neophodni kriterijumi (ISPOR 2014, 2015). Takođe je u prezentaciji istaknuto da QALY treba biti odrednica terapijskog efekta, jer je uticaj na kvalitet života lekova koji se odobravaju za lečenje ovakvih oboljenja veoma bitan.
Procena medicinskih sredstava i izazovi sa kojima se susrećemo u praksi je bila tema koju nam je izložio Robert Plisko. Robert je tokom prezentovanja ove teme ukazao na veličinu današnjeg tržišta medicinskih sredstava – koja iznosi 100 milijardi evra. Ovo polje neprestano raste u svom obimu zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije i velikih baza podataka. U Poljskoj, medicinska sredstva su finansirani u okviru dijagnostički srodnih grupa (engl. Diagnostic related grooup – DRG). Nove smernice za Procenu zdravstvenih tehnologija u Poljskoj se odnose ne samo na zdravstvene tehnologije u vidu farmakološke terapije, već i tehnologija koje se ne odnose na same lekove. Poljske HTA smernice navode da primena medicinskih sredstava treba da bude uvedena adaptivnim putem. Takva strategija podrazumeva da se tehnologije prvo uvode za ograničenu terapijsku populaciju, a ukoliko kontinuirano prikupljani dokazi ukažu na prednosti njene primene i u široj populaciji, opseg primene se proširuje. Koncept je već primenjen u oblasti lekova od strane Evropske Agencije za Lekove (EMA) i podrazumeva iterativni razvoj leka i pristup određenom leku, sakupljanje dodatnih podataka o leku i nakon završenog kliničkog istraživanja i rano uključenje pacijenata i HTA autoriteta u razvoj leka.
GRADE (Grading of Recommendations, Assessment, Development and Evaluation), ocena preporuka, procena, razvoja i evaluacija, je metodologija koja podrazumeva sistematičan i transparentan process u utvrđivanju terapijskih preporuka. Na temu primene GRADE Sistema u HTA, govorio je prof. Holger Schünemann koji je predsedik Cochrane Kanada i nosilac titule jednog od najuticajnih ljudi iz naučnih krugova 2015. godine. Takođe, prof. Schünemann se nalazi na listi 1500 najcitiranijih naučnika svih vremena. Prof. Holger Schünemann je na ovogodišnjem simpozijumu istakao da ‘’Prilikom donošenja odluka u zdravstvu nema prostora za greške. Isto kao ni u avijacionoj industriji.’’ Ovo je snažna poruka koju bi svi učesnici simpozijuma, ali i eksperti iz oblasti, trebali imati čvrsto na umu i voditi se time u svom daljem radu. GRADE sistem omogućava ispravan odabir kriterijuma za donošenje odluka, njihovu prioritizaciju kao i informisanje najboljim dostupnim naučnim dokazima (Alonso-Coello et al, 2016). Sistem donosi povećanu sigurnost u ispravnost donešenih odluka. Ovaj aspekat je naročito važan u razmeni podataka koje se koriste u HTA jer su često generalizacija, a time i primenjivost podataka ograničenog kapaciteta. Prof. Schünemann je naglasio važnost PICO (Population Intervention Comparator Outcome) modela u farmakoekonomskim analizama. PICO model je jedan od zahteva farmakoekonomskih analiza koje se podnose u velikom broju Evropskih zemalja, kao što je Norveška, i omogućava tačno, nedvosmisleno i precisno definisanje analize. Takođe je naglasio da su pregled svih dosadašnjih dokaza i otkrića, kao i okvir za donošenje odluka bitni stubovi u donošenju odluka i preporuka.
Line Helen Linstad, gost i izlagač iz Norveške je govorila o e-zdravstvu, razvoju digitalnog zdravlja u Norveškoj i velikim bazama podataka. Line se posebno osvrnula na nacionalni registar podataka pacijenata obolelih od kancera, koji se zasniva na podacima cele norveške populacije. U eri velikih baza podataka, ovakvi nacionalni sistemi su ne samo neophodni za unapređenje zdravstvenih sistema i sistematizaciju, već nose i veliki potencijal u kreiranju politika javnog zdravlja i njegovog unapređenja, kao i u otvaranju novih terapijskih opcija.
Uprkos promenama sa kojima smo se suočili u 2020. godini i ograničenim kapacitetima za komunikaciju, EBHC je dokazao da prostora za napredak, ideje i razmenu iskustava uvek ima. Istom mišlju se vodimo i mi, članovi Sekcije za farmakoekonomiju i Savez farmaceutskih udruženja Srbije, koji smo sa velikim zadovoljstvom ispratili i ovaj EBHC Simpozijum i time nastavili dugogodišnju saradnju sa CEESTAHC-om (Central and Eastern European Society of Technology Assessment in Health Care).
Čast nam je da smo svojim učešćem upotpunili sadržaj EBHC, a sa velikim entuzijazmom nastavljamo sa radom Sekcije koji je usmeren na implementaciju i realizaciju novih ideja u oblasti farmakoekonomije i u našoj državi.
Autori: Milica Krga, Tanja Novaković, Sekcija za farmakoekonomiju SFUS
