Kako ste odlučili da se zaposlite u inostranstvu?
Sticajem okolnosti, nije bilo planirano. Magistrirala sam na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu i otišla na usavršavenje na Karlov Univerzitet u Pragu kao stipendista UNESCO-a davne 1989. godine. Iz Praga me je put odveo u Kanadu, za Toronto, na dalje usavršavanje. Ostala sam sa porodicom u Torontu.
Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u inostranstvo?
Nakon diplomiranja, radila sam pripravnički staž u KBC “Bežanijska kosa”. Potom sam se zaposlila na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu kao asistent-pripravnik na predmetu Farmaceutska hemija. Po magistriranju sam kao stipendista UNESCO-a otišla u Prag, na Karlov univerzitet. Doktorat sam odbranila u Pragu novembra1992. godine, u vreme razpada bivše Jugoslavie. U Pragu sam radila za farmaceutsku kompaniju, u razvoju i na kontroli lekova, a 2000. godine sam otišla u Kanadu. Na Farmaceutskom fakultetu u Torontu sam radila post-doktorske studije iz prekliničkog ispitivanja novih lekova. Imala sam priliku da steknem nova znanja i upoznam kolege iz akademskog i industrijskog okruženja. Projekat na kome sam radila je koristio industriji za dizajniranje i ispitivanje novih lekova za uklanjanje viška gvožđa iz organizma bolesnika koji primaju redovne transfuzije jer su primarno anemični (oboljenje beta-talasemija). Tako sam posle završenih post-doktorskih studija i još par godina provedenih u istoj laboratoriji kao istraživač-saradnik, prešla 2007. godine u industriju koja je finansirala taj projekat.
U tom periodu počela je primena nove naučne discipline, zvane physiologically-based pharmacokinetic modeling (t.j. PBPK modeliranje) u razvoju novih lekova, proceni biološke razpoloživosti doziranih oblika i bioekvivalencije generičkog i inovativnog leka. Tako je od 2008. godine PBPK modeliranje postalo moja primarna naučna disciplina.
Iz industrije sam 2019-te godine pristupila u zvanju Principal PBPK Scientist, konsultantskom timu kompanije koja dizajnira softverske platforme za PBPK modeliranje. Radila sam na projektima za industriju (t.j. klijente), počev od modeliranja first in human (FIH) studija, dizajna doziranog lekovitog oblika, modeliranja PK leka kod “specijalnih” populacija (trudnice, deca, ostale vulnerabilne grupe), procenu rizika interakcije sa drugim lekovima (drug-drug interactions, DDI). Takođe sam učestvovala na projektima FDA (Food and Drug Administration) za razvoj i primenu PBPK platformi za modeliranje dermalnih lekova.
Nažalost, zbog reorganizacije u kompaniji, konsultantski tim je prestao sa radom 2025. godine. Posle male pauze, prihvatila sam poziciju Senior PBPK konsultanta u konkurentskoj kompaniji.
Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?
Prilike za sticanje novih saznanja su brojne. Edukacija posle doktorata na Univerzitetu u Torontu je bila prednost u mom slučaju. Stekla sam nova znanja koja su mi otvorila nove vidike.
Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na svom razvojnom putu?
Svaki početak je težak. Vrlo brzo sam uvidela da je prilagođavanje uslov opstanka i da se velike promene, pogotovo u industriji, dešavaju mimo naše kontrole. To saznanje je bilo moja motivacija da uz posao završim proceduru (trnovitu, sa dosta odricanja) za licenciranog farmaceuta u Kanadi (Ontario).
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
U Toronto sam stigla u svojim srednjim godinama sa dvoje dece u školskom uzrastu. Prioritet je bio da se deca uklope. Moje prilagođavanje je bilo spontano. Akademsku sredinu na Universitetu u Torontu sam doživljavala kao svoj prirodni ambijent. Prelazak u industriju je bio kulturni šok i trebalo je vremena za prilagođavanje. Poseban stres je bila vožnja u industrijskoj zoni na periferiji grada po zimskom vremenu.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Imala sam priliku da se bavim PBPK modeliranjem za potrebe farmaceutske industrije u ranoj fazi ove discipline i stekla sam međunarodnu reputaciju u toj oblasti. Promena posla 2019. godine mi je omugućila da svoje znanje i izkustvo u toj oblasti produbim i proširim. Ponosna sam i na svoju licencu farmaceuta u Kanadi (Ontario) – nije bilo jednostavno. Moje volonterske aktivnosti su takođe značajna komponenta moje karijere u inostranstvu. Od 2015. godine sam angažovana kao ekspert za male molekule (small molecules) pri United States Pharmacopeia (USP), a od 2025. sam u board-u direktora Canadian Society for Pharmaceutical Scientist (CSPS). Predajem “Uvod u kliničku farmakologiju, PFT701” u okviru programa Industrial Pharmaceutical Technology pri Seneca Polytechnic u Torontu.
Kakvi su Vam planovi za dalje?
Želja mi je da promovišem PBPK modeliranje u akademskom i industrijskom okruženju. Volela bih da PBPK modeliranje bude deo USP-a.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?
Toronto je multikulturalni grad u kome ima mesta za svakoga. Neguje se tolerancija i prihvatanje različitosti. Koristim priliku da citiram Anu Sokolović, kompozitorku našeg porekla: “Taj socijalni mozaik Kanade nije da budete amerikanizovani, nego da donesete i prikažete ono najbolje što imate.” https://radar.nova.rs/kultura-radar/ana-sokolovic-intervju/
Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijate neki svoj talenat ili hobi?
Družim se sa prijateljima i sa svojom odraslom decom, odlazim na plivanje, jogu, duge šetnje. Učim strane jezike. Gledam filmove, idem na koncerte, predstave, izložbe. Povremeno putujem na druge kontinente – Japan je sledeći.
Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Svaki početak je težak. Učite i prilagođavajte se. Budite spremni na iznenadne promene – poslovi se gube, ali i dobijaju. U svetu brzih promena, unutrašnja raznoteža je najveći oslonac.
