Nestašice lekova i dalje predstavljaju jedan od najvećih izazova za zdravstvene sisteme u Evropi, pokazuje novi Izveštaj o nestašicama lekova za 2025. godinu koji je objavilo Evropsko udruženje farmaceuta u javnim apotekama (PGEU). Izveštaj je predstavljen na događaju u Evropskom parlamentu, gde je upućen poziv na snažnije i koordinisano delovanje na nivou Evropske unije i država članica.
Prema podacima iz istraživanja koje obuhvata 27 zemalja Evropske unije i EFTA, nestašice lekova više nisu sporadični poremećaji već postaju trajna karakteristika evropskog farmaceutskog tržišta. Čak 96% zemalja učesnica prijavljuje nestašice, dok je u 70% država situacija ostala na neprihvatljivo visokom nivou. U više od trećine zemalja trenutno nedostaje više od 600 različitih lekova.
Posebno zabrinjava činjenica da nestašice sve češće pogađaju klinički važne terapije, uključujući lekove za kardiovaskularne bolesti, antibiotike, onkološke terapije, insulin, agoniste GLP-1 receptora i lekove za bolesti nervnog sistema. U pojedinim državama članicama značajan deo nestašica odnosi se upravo na lekove koji se nalaze na evropskim ili nacionalnim listama kritičnih lekova.
Izveštaj pokazuje i da posledice za pacijente postaju sve ozbiljnije. Sve države članice EU koje su učestvovale u istraživanju navode uznemirenost i nezadovoljstvo pacijenata zbog nestašica, dok skoro devet od deset zemalja beleži prekide u terapiji. Prvi put, farmaceuti navode da je smanjeno poverenje pacijenata u lekove i zdravstveni sistem najčešća posledica dugotrajnih problema u snabdevanju.
Javne apoteke pritom sve češće preuzimaju ulogu stabilizatora u lancu snabdevanja. U proseku, farmaceuti provode oko 12 sati nedeljno rešavajući probleme povezane sa nestašicama, što je čak dvostruko više nego pre pet godina. Ovaj posao uključuje pronalaženje alternativnih lekova, kontaktiranje lekara radi izmene terapije, savetovanje pacijenata i sprečavanje mogućih grešaka u terapiji. U 81% zemalja zabeleženo je povećanje administrativnih obaveza i finansijskih gubitaka apoteka povezanih sa upravljanjem nestašicama.
Predsednik PGEU-a Mikołaj Konstanty upozorio je da su nestašice lekova postale hronično opterećenje za pacijente, farmaceute i zdravstvene sisteme. Prema njegovim rečima, farmaceuti svakodnevno obezbeđuju kontinuitet terapije, ali otpornost sistema ne može da se zasniva na tome da zdravstveni radnici na prvoj liniji rešavaju strukturne probleme u snabdevanju.
Iako je u pojedinim državama zabeležen napredak u upravljanju nestašicama — 81% zemalja sada ima zvaničnu definiciju nestašice lekova, a 74% ima sisteme prijavljivanja dostupne farmaceutima — izveštaj ukazuje da i dalje postoje značajne razlike među državama. Sistemi ranog upozoravanja nisu ravnomerno razvijeni, prijavljivanje nestašica često nije digitalno povezano, a zakonske mogućnosti za reagovanje farmaceuta tokom nestašica znatno se razlikuju. Samo 15% zemalja dozvoljava farmaceutima terapijsku supstituciju lekova kada postoje odgovarajuće alternative.
PGEU zato poziva na jaču evropsku koordinaciju i mere koje bi povećale otpornost lanaca snabdevanja, uključujući unapređenje sistema ranog upozoravanja, diversifikaciju proizvodnje lekova i usklađivanje pravnih okvira koji bi farmaceutima omogućili brže reagovanje u interesu pacijenata. Takođe se naglašava potreba da se apotekama prizna i nadoknadi dodatni rad koji ulažu u rešavanje problema nestašica, kao i da se spreči dodatno finansijsko opterećenje pacijenata.
Kako se zaključuje u izveštaju, nestašice lekova postale su test sposobnosti Evrope da obezbedi ravnopravan pristup ključnim terapijama. Zato prelazak sa reaktivnog upravljanja nestašicama na njihovu prevenciju mora postati zajednički prioritet evropskih zdravstvenih politika.
