Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Od detinjstva su me zanimale lekovite biljke. Kao klinac sam gledao neku reportažu o lekovitim biljkama i etarskim uljima, i to je u meni probudilo interesovanje da što više saznam o tome. Da znam da ih prepoznam u prirodi, da znam koja su njihova lekovita dejstva i na koji način se koriste. Tako sam na poklon dobio svoje prve knjige o lekovitim biljkama i fitoterapiji. U osnovnoj školi sam razvio interesovanje za prirodne nauke, posebno za biologiju i hemiju, a pošto mi je mama radila u laboratoriji, imao sam priliku da povremeno tamo uđem i vidim kako izgleda, i uvek ostao fasciniran.
U gimnaziji sam dalje razvio interesovanja za farmaciju, medicinu i molekularnu biologiju, (kao i za međunarodne odnose i političke nauke, iako baš i nemaju mnogo veze sa biomedicinskim naukama). U konačnoj odluci da upišem studije farmacije, pomoglo mi je i to što je moja sestra već studirala farmaciju, tako da sam imao priliku da preko nje steknem malo bliži utisak o samom fakultetu i programu studija.
Uz nekoliko izuzetaka, većini predmeta na fakultetu sam pristupio sa velikom radoznalošću i entuzijazmom. Bio sam odličan student, i kako se kraj približavao, mislio sam da ću se posle fakulteta baviti istraživanjem u oblasti farmakologije, farmaceutske tehnologije, ili nečim u tom pravcu. Ni na kraj pameti mi nije bilo da će me put navesti u sferu farmakoekonomije, međunarodnog zdrvastvenog menadžmenta i pristupa tržistu lekova.
Kako je tekla Vaša karijera?
Kao apsolvent sam saznao i zainteresovao se za master studije na Univerzitetu Bocconi u Milanu, u oblasti Međunarodnog zdravstvenog menadžmenta, ekonomije i politike, i to sam upisao već odmah pošto sam diplomirao na farmaciji u Beogradu. Osim par predmeta koji su bili blizu biomedicinskih nauka poput epidemiologije i delimično farmakoekonomije, dobar deo programa je za mene tad bio neki sasvim novi svet, vezan za ekonomiju, menadžment i neke, po meni više, društvene nauke.
Moje prvo radno iskustvo posle toga je bilo stažiranje u globalnom sedištu Novartisa u Bazelu, u Švajcarskoj, u oblasti farmakoekonomije i politike vezane za cene lekova iz njihove kardiovaskularne i metaboličke franšize. Posle staža se vraćam u Italiju i nastavljam da radim za Novartis, gde se na nacionalnom nivou bavim farmakoekonomijom, u različitim terapeutskim oblastima poput, kardiovaskularne i metaboličke, respiratorne, i inflamatorne.
Posle nekoliko godina prelazim u Roche Italija, i dalje napredujem u području farmakoekonomije, Real World Evidence – studija i nastavljam da budem deo timova autora naučnih publikacija iz tih sfera, za terapeutske oblasti virologije, reumatoidnog artritisa i neurologije. Tokom perioda u Roche-u i Novartisu, jedan od meni vrlo zanimljivih iskustava bio je i procena predloženog dizajna studija za lekove u ranim fazama razvoja sa ciljem da se on poboljša i učini što robustniji i kvalitetniji, posebno sa stanovišta budućeg pristupa tržistu, kada/ako jednom u budućnosti lek bude dobio regulatornu dozvolu za stavljanje u promet. To je bio deo sveobuhvatne procene portfolia i komercijalne strategije i razvoja leka.
Posle Roche-a se prebacujem u Sanofi Italija, kao Value & Access Lead za jedan antihiperholesterolemijski lek sa tada inovativnim mehanizmom dejstva (PCSK9 inhibotor) koji je trebalo da se lansira na globalnom nivou, pa i u Italiji. Tu sam bio posvećen pripremi za takozvanu Procenu Zdravstvene Tehnologije (Health Technology Assessment) za taj lek i pregovaranje o ceni i refundaciji leka od strane nacionalnog zdravstvenog sistema, sa italijanskom agencijom za lekove (AIFA).
Posle Sanofija, selim se u Kopenhagen u Dansku, u evropsko sedište Novo Nordiska. Tamo se na evropskom nivou bavim pristupom tržistu (Market Access) za određene vrste insulina koje su bile u fazi lansiranja, a ubrzo zatim, sa fokusom na lekovima iz oblasti GLP1 agonista, postajem deo tima za lansiranje semaglutida u Evropi. Prvo injekcionog, a zatim i semaglutida u oralnoj formi. To je bio izuzetno interesantan period, jer sam bio zadužen za strategiju i implementaciju projekata sa ciljem da se ti lekovi što brže uvedu u zdravstvene sisteme širom Evrope. Saradnja sa timovima iz raznih evropskih zemalja, upoznavanje specifičnosti njihovih zdravstvenih sistema i rad na farmakoekonomskim analizama za pomenute lekove, bilo je jedno vrlo dinamično, multidisciplinarno i obogaćujuće iskustvo iz kog sam dosta toga naučio.
Posle nekoliko godina u Kopenhagenu u čijoj sam kulturi i načinu zivota zaista uživao, (u društvu gde je fokus na visokom nivou sreće i blagostanja svakog pojedinca prepoznat kao jedna od veoma bitnih društvenih vrednosti), vratio sam se u Italiju. Sa jedne strane, odsustvo vetra koji skoro nikad ne prestaje da duva u Danskoj, i na koji nisam uspeo da se naviknem, i sa druge strane mediteranska klima i hrana, kao i već poznati ambijent i lični odnosi, doprineli su odluci da se opet preselim u Italiju. Promene i trendovi u načinu rada koji sve više uključuje virtuelni i rad na daljinu, omogućili su da se mnoge globalne pozicije mogu raditi sa raznih lokacja u svetu, a ne samo iz mesta gde se nalazi globalno sedište kompanije. Tako prelazim u CSL Behring u Milano, i tu se bavim pristupom evropskom tržistu lekova iz oblasti retkih hematoloških bolesti poput hemofilije. U koordinaciji sa nacionalnim/lokalnim i globalnim timovima, radim na projektima iz farmakoekonomije, politike i strategije cena lekova, Real World Evidence (RWE) studijama za lekove iz pomenute oblasti, kao i na pregovaračkim pristupima sa ciljem održanja i poboljšanja optimalnih uslova u vezi sa cenom, refundacijom i pristupom lekovima.
Poslednje 3 godine, bavim se pristupom genske terapije tržištu, prvo na evropskom a zatim i na globalnom nivou i sada radim kao Global Market Access Director za trenutno jedinu gensku terapiju za hemofiliju B. Izuzetno složeno i izazovno područje, veoma inovativni terapijski pristup koji unosi veliku promenu u dosadašnji armamentarijum terapijskkih opcija i pristupa lečenju hemofilije. Naravno, isto tako izazovno i kompleksno je uvesti jednu takvu terapiju u zdravstvene sisteme u svetu. Jedno od najkompleksnijih i najzahtevnijih, ali isto tako i najfascinantnijih profesionalnih iskustava do sada.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Posebno sam ponosan na svom doprinosu u razvoju i lansiranju pomenutih lekova iz grupe GLP1 agonista kao i genske terapije za hemofiliju B, u razne zemlje širom Evrope i sveta. Iako mnogi novi lekovi donose neko (makar i minimano) poboljšanje u odnosu na prethodnu standardnu terapiju, neće svi lekovi sa kojima se sretnete u radu ostaviti na vas tako snažan utisak da se radi o terapiji koja zaista može značajno da promeni i poboljša žvot ljudi koji žive sa određenim bolestima. Ali kada se sretnete sa takvim projektima i lekovima koji imaju taj potencijal, to jednostavno deluje kao “booster”, i odmah znate da se bavite nečim što je značajno, nečim što pomera granice nauke, medicine i farmacije, osetite da ste deo nečeg velikog i inovativnog. Takođe, ponosan sam na razne naučne publikacije u kojima sam do sad učestvovao tokom karijere, posebno u poslednjih nekoliko godina.
Na čemu ste posebno zahvalni?
Zahvalan sam na mnogo čemu i mnogim ljudima koje sam do sad upoznao tokom svog ličnog i profesionalnog razvoja. Na sveukupnom znanju koje sam dobio, i ljudima od kojih sam učio – od roditelja, prijatelja, profesora, mentora, kolega, preko putovanja, usavršavanja i karijere, ličnih odnosa i životnih iskustava u inostranstvu koja su me dodatno oblikovala i proširila moje vidike i lični stav. I naravno, na onom faktoru sreće, koji je uvek potreban, iako ste vi već uradili svoj deo posla.
Zahvalan sam na obrazovanju koje sam dobio i uvek sa ponosom kažem da sam studirao na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Poručio bih im da uvek imaju na umu da to što rade treba da ima veze sa ili bude nešto što zaista vole. Možda nećete odmah ili uvek imati taj osećaj, ali težnja ka tome je značajna jer će vas pre ili kasnije dovesti do raznovrsnih obogaćujućih iskustava. Napravite promene, probajte različite stvari. U redu je da znate ili da mislite da znate u kom pravcu želite da idete. Ali mislim da treba i biti otvoren za neke opcije koje vam se možda ne uklapaju u datom momentu sa vašom vizijom budućnosti. Ta fleksibilnost vam pomaže da istražite nove sfere i proširite svoja iskustva, kao i da se bolje prilagodite na razne situacije, prilike i prepreke koje vam se pojave na putu, bilo na profesionalnom ili ličnom planu. I treba uvek imati neki momenat ili element zabave u tome što radite.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Što se tiče fakulteta, isto bih se odlučio za farmaciju. Verovatno bih opet voleo da prođem kroz neka ključna iskustva koja smatram za značajna u svojoj karijeri, ali bih možda imao drugačiji pristup, sa bržim fokusom na ono što je zaista bitno i manje vremena potrošenog na stvari koje su nekakav manje bitan “intermezzo”. Naravno, oboje su deo ličnog sazrevanja, tako da sam u suštini zahvalan na svemu tome i kako su se do sad stvari odvijale.
Da li imate neke skrivene talente ili hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Da, u slobodno vreme se bavim jogom i trenutno sam na trogodišnjem programu za instruktora joge. Putovanja, upoznavanje i proučavanje drugih kultura, religija i duhovnih sistema, je još jedna stvar koja me ispunjava. Omiljene destinacije su mi u jugoistočnoj Aziji mada su mi i severna Afrika i bliski istok inspiritavni. Kao bivši plesač, uživam u svakoj prilici za igru i ples, kad god se ukaže, bilo da je u diskoteci, na proslavama, žurkama, ili kod kuće
