Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Kako sam odrastao, napuštale su me ideje (a i dobijao sam uvid u sopstvene sposobnosti) o tome da bih mogao da budem sportista, glumac….Novinarski poziv (smatrao sam da lepo pišem) je tih devedestih već postao ukaljan. Išli su mi dobro prirodni predmeti, posebno hemija i fizika, plus česti odlasci u apoteku kao dete (moja majka je farmaceut), miris etarskih ulja, red i ljudi kojima pomažete, odnosno koje savetujete, su postajali sve privlačniji. Dovoljno da se 1995, nađem na udaljenom, ali tada jos novom Farmaceutskom fakultetu, na prijemnom ispitu.
Kako je tekla Vaša karijera?
Kada pogledam unazad, a i kada neko pogleda sa strane, moja karijera je tekla baš lako. Prvi posao sam dobio onog dana kada sam diplomirao. Sledeća dva sam dobijao dok sam još uvek bio zaposlen u prethodnim firmama. Imao sam priliku da radim skoro sve sto je moguće raditi u jednoj korporaciji a ostati u svojoj zemlji…i zahvalan sam na tome.
Ali, da ovoj izjavi dodamo par detalja.
Tokom studija, zajedno sa mojom sjajnom prijateljicom i sada kumom, započeli smo program saradnje sa IPSF-om (International Pharmaceutical Students Federation). To me je dovelo u priliku da čujem i ponešto naučim o veštini savetovanja pacijenata (takmičarska disciplina na nekim od stranih univerziteta) i kliničkoj farmaciji (prestižnoj disciplini stranih zdravstvenih sistema). O oba pravca učenja smo organizovali seriju predavanja za naše studente, snažno podržani od našeg fakulteta i naših profesora. Pre početka ovog projekta čvrsto sam rešio sa ću biti klinički farmaceut. Do kraja projekta, saznavajući kako klinički farmaceut nema mesto u našem zdravstvenom sistemu a ni u kolegijumu bolnica, obeshrabren rešio sam da radim van tog sistema. I tako sam poslovnu energiju i ljubav usmerio u drugom pravcu i već pre završetka studija počeo da se prijavljujem na konkurse farmaceutskih firmi.
Na dan kada sam diplomirao bio je zakazan 1. krug razgovora u tada domaćoj firmi, Pharmanova. Njima je ta koincidencija bila simpatična, pa je to bio ujedno i poslednji krug i ja sam na dan diplomiranja dobio posao. Tu sam naučio prve lekcije o farmaceutskom marketingu, prodaji i biznisu. Zahvaljujući činjenici da su oni imali i apoteke, paralelno sam završio staž i kasnije položio državni ispit (sa nemerom da se možda nekad vratim osnovama naše struke).
Ipak, pre toga, mamila me je ideja da radim u stranoj kompaniji gde mogu da nastavim da učim o marketingu, za koji se ispostavilo da imam dosta smisla.
Tako je sledeća stanica bio GlaxoSmithKline, firma u koju sam se zaljubio na prvi pogled. Interna promocija, edukacija koju pružaju i aktivnosti usmerene na zadovoljstvo zaposlenih su dovele do toga da, i kada danas vidim srce sa GSK slovima ispisanim unutra, osetim toplinu.
Ipak posle dve godine mi se pružila prilika da predjem u Roche, tada a i danas kompaniju koja je lider na našem farmaceutskom tržištu. Takođe, to je kompanija za koju su već radile neke kolege i svi sa kojima sam dolazio u kontakt su mi delovali toliko kvalitetno, da sam se pitao da li ću ikada biti dovoljno kompetentan da radim sa tim ljudima. I zaista, posle 3 meseca sam mislio da nikada neću dostići znanje potrebno da budem koristan deo kompanije. Tada nisam znao da je to normalna faza svake promene. Roche i oni koji su mi bili šefovi u Roche su mi dali priliku da puno puta promenim poziciju, da učim nove oblasti posla, pa sam naučio da sada sa manje brige prihvatam nove izazove. Imao sam priliku da radim kao stručni saradnik i menadžer proizvoda u različitim stručnim oblastima, da vodim komercijalne poslove, logistiku, razvoj partnerstava, da vodim različite timove ljudi, da radim u Srbiji, Turskoj i da vodim regionalne aktivnosti i timove. Danas vodim jednu oblast, neuroimunologiju, u regionu koji obuhvata Balkan, Istočnu Evropu, Rusiju, Tursku, Centralnu Aziju i zemlje Indijskog potkontinenta.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Izdvojio bih nekoliko stvari na koje sam posebno ponosan. Prvo, Imao sam priliku da vodim različite timove. I stvarno sam ponosan kad pogledam unazad ko su sve ljudi koji su bili u tim timovima. Mislim da sam postao bolji profesionalac a nadam se i čovek zahvaljujući njima. Preko 25 ljudi je napredovalo iz tih timova na bolje pozicije. Ponosan sam na to kako izgledaju karijere tih ljudi ali i na njihov lični napredak. Voleo bih da verujem da sam makar malo doprineo.
Druga stvar, na koju sam ponosan, je razvoj lečenja multiple skleroze (MS) u Srbiji. Obično se smatra da oni koji rade u farmaceutskim kompanijama imaju zadatak da se bave prodajom lekova i da tu sve počinje i završava se. Smatram da mogućnosti koje ove kompanije imaju, sežu mnogo dalje od toga. Takođe, ako se pristupi poslu na adekvatan način, može se postići mnogo više….. pre svega za pacijente ali i za kompaniju i za državu. Naime, 2016. godine samo oko 4% pacijenata sa MS-om u Srbiji je dobijalo bilo kakvu terapiju koja menja tok bolesti a niko, osim kroz kliničke studije, nije dobijao inovativnu visokoefikasnu terapiju (ovde govorimo o najčešće radno aktivnoj populaciji koja brzo gubi radnu sposobnost ali i mogućnost samostalnog života). Danas su sve terapije dostupne, svaki pacijent kome se dijagnostikuje MS se leči u skladu sa najnovijim svetskim smernicama. Deo proizvodnje inovativnih lekova se obavlja u Srbiji. Država je prepoznala svoj interes u svemu tome i odlučila da omogući dostupunost terapije za ove pacijente. Ponosan sam što sam učestvovao u tome.
I još nešto: ponosan sam na prijateljstva koja sam stekao kroz posao i na činjenicu da i moja supruga radi u farmaceutskoj kompaniji a ta situacija nikada nije bila problem nego jedan veliki plus za oboje.
Na čemu ste posebno zahvalni?
Zahvalan sam na prilikama koje sam dobijao. Zahvalan sam mojim šefovima koji su znali da prepoznaju da vredi raditi sa mnom i nesebično mi prenosili svoje znanje i iskustvo. Zahvalan sam kolegama na zajedničkim naporima, na energiji, na izazovima koje su želeli da ih zajednički savlađujemo. Zahvalan sam porodici koja me podržava sve ove godine.
Šta biste poručili kolegama na početku karijere?
Teško je sada savetovati nove generacije jer su sigurno pametniji i kvalitetniji nego sto sam ja bio u njihovim godinama ali evo kreda koga sam se držao….Pre nego što ću završiti fakultet imao sam nedoumicu da li da čekam pravu priliku za posao ili da počnem da radim na prvom mestu gde mi se ukaže prilika. Magister (kako sam kasnije zvao tadašnjeg komercijalnog direktora Roche, koga sam upoznao kao klinac tražeći sponzorstvo za studentsku organizaciju) mi je rekao: “Mali, počni da radiš bilo gde, ako valjaš doći ćeš do onoga što želiš a ako ne, dobro će ti biti tu gde jesi”.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Teško pitanje…Zadovoljan sam….Možda bih trošio manje energije na nepotrebne brige i preispitivanja (ali imam utisak da su nove generacije to već savladale).
Da li imate neke skrivene talente ili hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Uživam u mnogo stvari. Možda najmanje propuštam igranje sa decom i odlaske na termine fudbala i košarke koje stvarno volim da igram. Čini mi se da mi je i za jedno i za drugo ostalo još najmanje vremena. Pored toga volim da putujem, da idem u pozorište i sve ovo u društvu. Jedino što volim da radim sam je da čitam.
