Kako ste odlučili i uspeli da se zaposlite u inostranstvu?
O preseljenju u inostranstvo nisam puno razmišljao s obzirom na to da sam imao dobar i stabilan posao u Srbiji kojim sam bio zadovoljan. A onda sam od par kolega i prijatelja čuo o mogućnostima i uslovima za posao u Norveškoj. Tada sam počeo ozbiljnije da razmatram tu mogućnost iz čiste radoznalosti kako farmacija funkcioniše „tamo negde“. Onda su se kasnije u celu priču uključile političke prilike u Srbiji i naterale me da što pre počnem sa procesom iseljenja.
Od kolega koji su već tražili posao u Norveškoj i počeli sa nostrifikacijom sam dobio potrebne kontakte i krenuo sam sa pripremama. Najpre sam počeo sa učenjem norveškog jezika, a onda sam poslao diplomu na nostrifikaciju. Kada sam postigao određen nivo znanja jezika ostvario sam kontakt sa poslodavcem iz Norveške. Oni su tada dolazili u Beograd i tamo vršili regrutovanje novih kadrova. Prijavio sam se, imao intervju i dobio posao u najlepšem gradu u Norveškoj (a sigurno i mnogo šire) – Bergenu. Inače u svim delovima ovog procesa mi je logistički mnogo pomogla jedna agencija (škola jezika) iz Beograda koja se bavi tim poslovima.
Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u inostranstvo?
Po završetku studija sam počeo da radim u Velefarmu kao stručni suradnik, a zatim kao šef skladišta u predstavništvu u Vranju. Posle par godina karijeru sam nastavio u Apotekarskoj ustanovi Vranje najpre kao šef u jednom ogranku, a zatim kao šef tenderske komisije. Nakon toga sam bio pomoćnik direktora za farmaceutsku delatnost, ali je politika počela previše da upliće prste u posao i naterala me da odem ne samo iz ustanove i iz grada, već i iz zemlje.
Po dolasku u Norvešku najpre sam radio kao farmaceut u apoteci u jednom od lanaca apoteka. Zatim sam dobio posao u Bolničkoj apoteci pri Univerzitetskoj bolnici Haukeland u Bergenu. Tu sam radio skoro 8 godina u jednom ogromnom profesionalnom i stručnom timu farmaceuta i farmaceutskih tehničara sa više od 50 kolega farmaceuta sa raznih krajeva sveta. U bolnici sam prevashodno radio u odeljenju za izradu citostatika i totalne parenteralne ishrane. Godinu dana sam radio i kao pedijatrijski farmaceut na Klinici za decu i omladinu i stekao neverovatno iskustvo, ali sam se vratio u odeljenje za proizvodnju i poslovima koji su me mnogo više ispunjavali. Radnu karijeru u bolničkoj apoteci sam završio kao načelnik Odeljenja za izradu citostatika i totalne parenteralne ishrane.
Nakon godina intenzivnog i napornog profesionalnog rada u bolnici odlučio sam da se vratim poslovima farmaceuta u javnoj apoteci, ali kao ambulantni ili „leteći“ farmaceut.
Sada opet radim u lancu apoteka, ali nemam stalnu apoteku već putujem po Norveškoj, i do najudaljenijih mesta, i radim nedelju dana ili dve u apotekama koje imaju manjak farmaceuta, pa zatim nazad u Bergen za vikend. I tako u krug uzduž i popreko kroz Norvešku evo već 3 godine. I još uvek se nisam umorio. Našao sam predivan spoj posla i strasti za putovanjima i upoznavanjem novih predela, ljudi, prilika.
Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u svom radu u inostranstvu?
U Norveškoj je čovek slobodan da se bavi onim što ga zanima i ispunjava, onoliko dugo koliko to želi. Čovek je slobodan da menja poslove, pokušava nove stvari i vraća se starima onoliko puta koliko ima potrebu za tim. U Norveškoj čovek ima prilike i vremena da se stalno usavršava i to ne samo u okviru svoje struke, već može da proširi svoje vidike i stiče znanja iz drugih profesija i sfera koje su u domenu njegovog interesovanja.
Norveški sistem omogućava visok stepen zaštite radnika i jako malo izraženu vertikalnu hijerarhiju na poslu. Šefovi su kolege kojima se ne persira i sa kojima imaš isti odnos i slobodu komunikacije kao i sa ostalim kolegama. U Norveškoj je poželjno da su zaposleni zadovoljni i bez stresa i poslodavac će se truditi da omogući takvu sredinu gde će većina biti zadovoljna. U Norveškoj se greške na poslu ne uzimaju za zlo, već se ispravljaju i radi se na tome da se više ne ponove. Posao se ovde završava tamo gde i kada napustite radno mesto i započinje ponovo kada dođete na radno mesto.
Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na svom razvojnom putu?
Mislim da mi je najveći izazov, pored odlaska od porodice i prijatelja, bio učenje jezika. Norveški jezik je jako specifičan i možda nije teško naučiti osnove, ali savladati moć komunikacije na norveškom je izuzetno zahtevno. Norveška logika izgradnje reči, rečenica, formiranja fraza, način obraćanja i komunikacija je prilično specifična. Čovek mora provesti neko vreme u norveškom okruženju kako bi mogao da shvati i razvije svoj norveški jezik.
Drugi veliki izazov je bilo polaganje nacionalnog (stručnog) ispita u Norveškoj samo nekoliko meseci po preseljenju. Stručni deo nije bio toliko veliki izazov koliko norveški zakoni i pravila.
Još jedan izazov koji bih istakao je bio upis na Farmaceutski fakultet Univerziteta u Oslu i izrada master rada. Fakultetska diploma iz Srbije mi je ovde priznata kao bečelor (u Norveškoj postoje farmaceuti sa 3 i 5 godina studija), i kako bih stekao master zvanje trebalo je upisati se na master studije, položiti nekoliko ispita (neki su bili priznati) i napisati ponovo master rad.
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
Nekad pomislim da sam se jako brzo prilagodio novim i vrlo različitim uslovima života i rada u Norveškoj. Međutim i sada, ponekad, dospem u situacije koje me nateraju da se zapitam da li sam se zaista prilagodio baš svemu. Generalno su uslovi ovde jako dobri, a prilagođavanje dobrom i boljem ide mnogo lakše i brže.
Smatram za sebe da sam vrlo brzo prihvatio dobre vrednosti norveškog društva i sistema, ali sam sačuvao i neke stare vrednosti i navike za koje sam smatrao da ovom društvu nedostaju.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Ponosan sam što sam uspeo da izgradim karijeru pod nekim drugim nebom, u nekom drugom okruženju kojem nisam pripadao i ponosan sam što je to sada moje okruženje.
Izuzetno sam ponosan jer sam ovde uspeo ono što sam oduvek želeo, a to je da se bavim bolničkom i kliničkom farmacijom. To je zaista nemerljivo zadovoljstvo. Iako sam trenutno na „izletu“ u vodama farmaceuta u javnoj apoteci i u fazi spoja lepog i korisnog, znam da ću se vratiti bolničkoj farmaciji jer to je ono što me u potpunosti profesionalno ispunjava.
Kakvi su Vam planovi za dalje?
Planovi za dalje između ostalog obuhvataju usavršavanje na polju primene veštačke inteligencije u farmaciji i zdravstvu generalno. Njena upotreba i primena polako ali sigurno stiže i u farmaceutsku delatnost, i smatram da će se u budućnosti ove dve oblasti prilično prožimati.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?
U Norveškoj se živi drugačije. Ima i pozitivnih i negativnih strana. Pozitivnih je mnogo više i ja sam generalno prihvatio ovaj način života i izuzetno mi odgovara. Ali moram da priznam da mi s vremena na vreme nedostaju neki aspekti života u Srbiji. Ali ništa ne može biti savršeno. Čovek mora naći neki balans koji najviše zadovoljava njegove potrebe.
Norveško društvo je izuzetno tolerantno i otvoreno za strance, ali sama socijalizacija sa Norvežanima ne ide baš lako jer oni imaju drugačiji temperament i socijalne navike. Međutim, daleko je od toga da su druženja i prijateljstva sa Norvežanima nemoguća. Sve je stvar prilagođavanja. Norvežani više vole da prošetaju do obližnjeg planinskog vrha, nego da izađu na kafu. Ili će radije ostati posle posla da pletu u društvu nego da sa tim istim društvom sede u obližnjem kafiću.
Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijete neki svoj talent ili hobi?
Ovde vlada jedan savršen spoj posla i slobodnog vremena. Posao se ostavlja na radnom mestu ali se isto tako privatan život ostavlja kod kuće. Posle radnog vremena čovek je slobodan da se bavi čime god poželi. I ima vremena za to. Ovo je posebno izraženo u svetlijoj polovini godine (kada sunce ne zalazi ili se kasno spusti iza horizonta) kad vam ostane još pola dana na raspolaganju nakon radnog vremena. Mada aktivnosti ne manjka ni u mračnom delu godine. Tada sve bude prilagođeno mraku.
Ja sam oduvek imao strast za planinarenjem. Međutim, u Srbiji sam se time bavio povremeno, jer je uglavnom zahtevalo priličnu logistiku. Ovde je to uređeno tako da se s posla možete popeti jedan vrh na putu do kuće. Uglavnom idem na planinu 2-3 puta nedeljno, a nekada to bude i svaki dan. Čak i deo letnjeg odmora provodim na planinarenju. Nedelju dana na visoravnima norveških planinskih lanaca je odličan spoj aktivnosti i odmora.
Norvežani su jedna prilično fizički aktivna nacija tako da ima u izobilju biciklističkih i staza za trčanje, teretana na otvorenom (i na zatvorenom), uređenih i osvetljenih pešačkih staza, obeleženih planinskih staza. S obzirom na ovakvo okruženje, vrlo je teško naći izgovor i ostati neaktivan u svom tom izobilju mogućnosti za aktivno provođenje slobodnog vremena.
Sa iskustvima koje imate šta biste poručili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Sledite svoje snove. Verujte svojim instinktima. Ne odustajte. Ništa nije nemoguće i nedostižno.
Verujte u sebe! I samo napred.
