Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Moj prvi susret sa farmacijom je bio na kraju petog razreda osnovne škole, na letnjem raspustu kada sam kod dede pronašla knjigu „Lekovito bilje u narodnoj medicini“ autora Dragoslava i Dragane Životić. Kada sam pitala dedu o čemu je reč rekao je da je to „farmacija u prirodi“ i to je objasnio tako lepo da sam mu rekla:“Kad porastem ja ću da radim baš to.“ Čini mi se da je sav moj dalji put: gimnazija, prirodan smer i Farmaceutski fakultet, detinje nepokolebljivo vodio ka tome.
Kako je tekla Vaša karijera?
Odmah po diplomiranju sam saznala da ću postati majka i to je uzburkalo sve moje ambicije i planove. U strahu da me drugi neće videti kao sposobnu da žongliram između privatne i poslovne uloge, u obe bez iskustva, odmah po diplomiranju sam upisala akademske specijalističke studije iz Industrijske farmacije. Na toj specijalizaciji srela sam sjajne kolege sa ozbiljnim karijerama i dobila širinu koja mi je otvorila vrata sopstvenih interesovanja. Tražeći se, počela sam da radim u okviru projekta podizanja svesti pacijenata sa osteoporozom za firmu Roche Srbija, u okviru kojeg sam stekla dragoceno iskustvo u radu sa pacijentima. Tu sam ostala dovoljno dugo da shvatim da mi se dopada legislativa u oblasti lekova, zdravstvene zaštite i društvene brige o zdravlju stanovništva, ali i da idem korak dalje u osvajanju znanja. U isto vreme sam stažirala u apoteci i položila državni ispit. Onda rad u apoteci i klasičan put diplomiranog farmaceuta do jednog, kako to obično biva, sasvim slučajnog susreta sa biljkama i kolegom iz Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“ koji je došao kod mene u apoteku. Kada rano postanete roditelj, sem sebe, imate potrebu da ne izneverite ni druge u tome da sledite svoje snove i tada se sama upućujem ka Institutu u nadi da će oni prepoznati moju rešenost da pripadnem tom kolektivu. Sada kada se toga setim uvek se nasmejem jer sam tada hrabro sebe predstavila kao nekog ko ima veliku želju i ambiciju da radi baš u toj oblasti i baš u takvom kolektivu. I gle čuda, nekome se ta detinja naivnost i hrabrost dopala i sve ostalo je istorija …sada već punih 16 godina radim u Institutu.
Institut me je uveo u svet bilja, nauke i struke. Imala sam priliku da učim i radim sa kolegama koji su gradili ovaj Institut, uvodili i razvijali proizvodnju. Krenula sam od laboratorije u kojoj sam učila od početka botaniku, farmakognoziju i analitiku. Pored redovnih analiza koje prate svaku fazu proizvodnje uključivana sam i u interne projekte razvoja novih proizvoda na bazi bilja i savetovalište za pacijente Instituta gde se primenjuju principi racionalne fitoterapije.
Jedanaest godina kasnije dobila sam priliku da iz laboratorije za farmaceutsku kontrolu pređem u kontrolu kvaliteta kao rukovodilac te službe. Sada je moj posao usmeren na obezbeđenje kvaliteta proizvoda od ponude otkupa biljnih sirovina do konačnog proizvoda. Tada je slika šira ali i sam posao dinamičniji.
Kako je najveći izazov obezbediti kvalitetnu biljnu sirovinu, jer samo definisan kvalitet biljne sirovine omogućava kontrolu kvaliteta preparata na bazi bilja, redovno organizujemo edukacije. Prošle godine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizovano je više predavanja u Srbiji sa ciljem da sakupljače i proizvođače lekovitog bilja upoznamo sa novim pravilnicima i zahtevima i ja sam sa svojim rezultatima i iskustvom bila jedna od predavača. Sa istim ciljem već drugu godinu za redom održavam edukaciju u vidu predavanja na Biljoberu, manifestaciji u organizaciji udruženja “Dr Jovan Tucakov” kao i sa našim redovnim proizvođačima. Kako je regulativa sve zahtevnija kao i put kojim Institut želi da ide tako i moje stručno usavršavanje ne staje i mora pratiti nove zahteve.
A da, ono dete na početku priče je u međuvremenu izraslo u divnog maturanta koji želi da sledeće godine upiše naš, Farmaceutski fakultet, i bude naša koleginica…izgleda da je ta ljubav prema poslu zarazna.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Najponosnija sam prvo na prilici da radim ono što volim i da svakim danom naučim nešto novo. Ipak, najviše volim da istaknem ljude sa kojima radim, moj sjajan tim, ali i svi ljudi oko mene od kojih sam imala priliku da učim i oni od kojih i sada učim su za mene veliki autoritet. Ponosna sam na to što sada mogu da edukujem druge o izazovima i zahtevima u kontroli kvaliteta lekovitog bilja i biljnih proizvoda.
Naravno, i na to što uspevam da održim balans između privatnog i poslovnog, na nekog ko je ceo moj put prošao zajedno sa mnom i na naše troje dece.
Na čemu ste posebno zahvalni?
Zahvalna sam na svakoj prilici koju sam dobila. Prva prilika i najlepši „poklon“ za kraj studija bio je odlazak u Finsku u okviru razmene studenata, koja je organizovana na našem Fakultetu te godine prvi put. Prvo sam bila domaćin koleginici iz Granade koja je došla kod nas na razmenu a onda sam i sama otišla i tamo zaista porasla i sazrela. Radila sam u apoteci ali imala i priliku da odem na Farmaceutski fakultet u Helsinkiju i da upoznam našu Jelenu Mijatović koja je tada radila svoj doktorat i koja me uvela u kliničke studije kao deo svoje disertacije…tada je to sve bilo novo za mene i prikazali su mi se dometi i prilike u farmaciji kao profesiji i u samom načinu rada u apoteci.
Zahvalna sam na svakoj prilici da budem deo tima za terenska istraživanja lekovitog bilja i izradu farmakognozijskih karti Srbije i Crne Gore. Tereni su moja velika ljubav ali i način da upoznajem nove biljne vrste. Istakla bih priliku da „uskočim“ na teren u okviru Poralist projekta u Crnoj Gori a onda i Soko banju na pomenuti Biljober kao i na svaki drugi beg iz papirologije tragajući za biljkom…
Zahvalna sam svojim roditeljima.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Znam da zvuči štreberski ali budite spremni da stalno učite, menjajte oblasti kojima se bavite u okviru struke, tražite se i ne odustajte od onoga gde sebe vidite. Putujte još u toku studija i posle fakulteta ako vam se ukaže prilika, tako se raste.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Ne znam odgovor na ovo pitanje, imala sam sreće da moj put ide baš onako kako sam ja želela. A možda sam se samo brzo prilagođavala i prihvatala prilike i eto, volela bih da sam imala još više prilika.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Da, moj hobi je šivenje. Volim da šijem i mislim da nisam loša u tome. To me opušta, tako se igram i razvijam svoju kretativnost.
