Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Kada je došlo vreme za pripremu za upis na fakultet, dvoumila sam se između molekularne biologije i farmacije. Molekularna biologija je tada bila u povoju kod nas, dok je farmacija bila jako popularan fakultet sa dobrom perspektivom za zaposlenje. Kao maturantkinja nisam puno razmišljala o tome i moj jedini cilj je bio da se bavim naukom. Znala sam da farmacija pruža široke mogućnosti u tom smeru, pa sam na kraju odlučila, da nakon završene Gimnaziju u Čačku, upišem Farmaceutski fakultet.
Kako se razvijala vaša karijera farmaceuta?
Posle završenog fakulteta, počela sam da radim kao asistent pripravnik na Katedri za bromatologiju. U pozitivnom i stimulišućem okruženju razvijala se moja ljubav prema naučno istraživačkom radu. Pored rada sa studentima, učestvovala sam u različitim projektima čiji su nosioci bile starije kolege i profesori. Nakon tri izazovne, ali lepe godine rada na fakultetu, put me je odveo u potpuno drugi segment farmacije – veledrogeriju. Pored svog posla, nastavila sam poslediplomske studije i doktorirala na Katedri za bromatologiju. Bila sam naučni saradnik na Farmaceutskom fakultetu i učestvovala sam u izvođenju nastave na predmetima Sportska farmacija i Dijetetika. Pridružila sam se timu lekara iz Udruženja za medicinu sporta, unutar koga smo organizovali razna istraživanja i brojne edukacije za sportiste i trenere, lekare i farmaceute.
Nakon 7 godina rada u veledrogeriji, ukazala se prilika za rad u Kliničko bolničkom centru (KBC) Zvezdara. Ponovo sam bila na početku, u jednom, sasvim novom, meni nepoznatom polju farmacije. Rad u bolničkoj apoteci je nosio nove izazove i nepoznanice, kako funkcionišu javne nabavke, koji su lekovi i medicinski i potrošni materijal koji se koristi u bolnici, zakonska regulativa koja se odnosi na izdavanje lekova u bolnici, šta su to biološki lekovi, kako funkcioniše dijaliza, i tako dalje.
Ipak, cilj je bio uspostaviti saradnju sa lekarima i postati član multidisciplinarnog tima za lečenje pacijenata u bolnici.
Prva aktivnost koju sam osmislila je bila uvođenje enteralne ishrane u terapiju pacijenata. S obzirom na doktorat iz bromatologije i na brojne edukacije iz ove oblasti koje sam pohađala, počela sam da organizujem interne edukacije lekarima i medicinskim sestrama o tome šta je enteralna ishrana i koje su njene prednosti. Posle nekog vremena, uvedena je procedura uvođenja enteralne ishrane kod pacijenata koja je prilagođena njihovim specifičnim potrebama. Moram da napomenem da se u apoteci KBC Zvezdara već dugi niz godina izrađuje totalna parenteralna ishrana pod stručnim nadzorom mr ph. Vesne Janković, koja je namenjena našim najtežim pacijentima.
Zatim sam počela da analiziram primenu rezervnih antibiotika na Klinici za interne bolesti, a koleginica Tanja Savković na Klinici za hirurgiju. Svakodnevno smo razgovarale o slučajevima, konsultovale se, učile. Išle smo na odeljenja, analizirale terapijske liste, razgovarale sa lekarima o primenjenoj terapiji. Kontinuirano smo slale uputstva za pripremu i primenu antibiotika, sa preporukom za doziranje. Danas, posle nekoliko godina, konsultacije sa lekarima i sestrama vezane za primenu antibiotika postale su sastavni deo našeg svakodnevnog rada. Lekari su prepoznali kliničkog farmaceuta kao člana multidisciplinarnog tima za lečenje infektivnih bolesti i redovno ga konsultuju za izbor antibiotika prema farmakokinetici/farmakodinamici i prema aktuelnim vodičima, za prilagođavanje doze u skladu sa funkcijom jetre i bubrega i stanjem pacijenta (sepsa, hipoalbuminemija, komorbiditeti). S obzirom na rastuću antimikrobnu rezistenciju, kompleksnu terapiju pacijenata, specifičnosti različitih populacija hospitalizovanih pacijenata (životno ugroženi pacijenti na intenzivnoj nezi, gerijatrijski pacijenti, hematoonkološki pacijenti) zahtevi koji se postavljaju svakodnevno pred kliničke farmaceute su jako kompleksni.
Da bismo zadržali i unapredili poziciju u timu za određivanje antimikrobne terapije koje smo osvojili u mnogim zdravstvenim ustanovama, mislim da postoji potreba za usklađivanjem nastavnog programa specijalizacije sa realnim zahtevima koji se postavljaju pred kliničkog farmaceuta.
Posebnu želju sa saradnjom sa farmaceutima u našoj ustanovi je imao prof. dr Nebojša Despotović, redovni profesor na Medicinskom fakultetu i tadasnji načelnik Kliničkog odeljenja za gerijatriju. Profesor Despotović je znao koliko je farmakoterapija starijih pacijenata kompleksna i puna izazova i smatrao je da farmaceut u timu može doprineti boljem lečenju pacijenata na ovom odeljenu. Tako je započeo moj rad kao farmaceuta na odeljenju za gerijatriju i moj specijalistički rad. Epidemija korona virusom me na kratko prekinula, a odmah nakon toga, nastavila sam sa pregledom terapije hospitalizovanih pacijenata i predlaganjem intervencija za korekciju terapije.
Stav lekara na početku nije bio blagonaklon. Uglavnom nisu razumeli koja je ulogu farmaceuta u procesu lečenja pacijenata. Ali polako, tokom vremena, većina je shvatila da imamo drugačija znanja i veštine i potencijal koji se može iskoristiti. Posebno bih istakla lepu i intenzivnu saradnju sa dr Brankom Arsenović i dr Katarinom Stefanović. Uz pomoć profesorke Sandre Vezmar Kovačević, terapijske probleme i intervencije farmaceuta u terapiji gerijatrijskih pacijenata smo analizirali i predstavili kroz radove koji su objavljeni u naučnim časopisima, kao i na simpozijumu Makedonskog farmaceutskog društva, na kome sam učestvovala kao predavač po pozivu.
Svaka moja aktivnost kao kliničkog farmaceuta u KBC Zvezdara usmerena je ka dobrobiti pacijenata, kako što pre doći do pozitivnog ishoda, kako olakšati tegobe starijim pacijentima, kako prepoznati i prevenirati neželjene efekte i interakcije lekova. Ipak, uvek razmišljam kako ove aktivnosti sprovesti na dobro organizovan, kontrolisan i strukturiran način, da bi dobijeni rezultati mogli da budu publikovani i da mogu doprineti boljem lečenju gerijatrijskih pacijenata ne samo u našoj ustanovi, već i šire.
Prošle godine sam sa koleginicom koja je stažirala kod nas u apoteci i nekoliko lekara sa Kliničkog odeljenja za gerijatriju, uradila istraživanje u kome smo analizirali primenu lekova koji produžavaju QT interval kod starijih pacijenata i koliki je zaista rizik od produženja QT intervala u toku hospitalizacije kod ove rizične populacije. U osmišljavanju rada, statističkoj obradi rezultata, kao i pisanju rada, mnogo su mi pomogle prof. dr Katarina Vučićević i asistent dr sc. Milena Kovačević.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Ponosna sam na sve moje aktivnosti na kliničkom odeljenju za gerijatriju, koje uključuju analizu kompletne terapije pacijenata, davanje preporuka za izmenu terapije, primenu enteralne ishrane i suplementacije pacijenata i davanje informacija vezane za lekove lekarima i drugim zdravstvenim radnicima. Ponosna sam na kompletan pristup terapiji starijih pacijenata koji je sveobuhvatan, širok i zadovoljava više potreba koje ovi pacijenti imaju tokom hospitalizacije.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru, šta biste promenili?
Kao što vidite, moj razvojni put farmaceuta nije bio nimalo lak. Svaki novi posao, svaki novi početak je zahtevao puno rada i učenja. Volela bih da sam imala tu sreću da sam odmah posle završenog fakulteta mogla da radim u bolničkoj apoteci, jer bih se odmah usmerila ka kliničkoj farmaciji i tu dala svoj maksimum.
Kako je moguće unaprediti razvoj usluga kliničkog farmaceuta u Srbiji?
Tim pobeđuje. Sve sto je postignuto, urađeno je zahvaljujući timskom radu. Mislim da je baza, osnova rada kliničkih farmaceuta u značajnom broju zdravstvenih ustanova napravljena i to zahvaljujući nadljudskim naporima i individualnom angažovanju svake koleginice i kolege. Ipak to nije dovoljno. Postupak nabavke se usložnjava, nestašice su sve češće, raste prevalenca polifarmacije, imamo sve više inovativnih lekova i novih terapija. Sve ove promene zahtevaju usvajanje nove paradigme arhitekture zdravstvenog sistema u kome farmaceuti imaju značajno mesto. Da bismo odgovorili na zahteve, potrebno je i zakonski definisati posao kliničkog farmaceuta u svakoj zdravstvenoj ustanovi primarnog, sekundarnog i tercijarnog tipa i povećati broj farmaceuta u bolničkim apotekama. Nadam se da bi zajedničkim snagama, uz podršku Farmaceutskog fakulteta i Farmaceutske komore mogli da dostignemo ove ciljeve.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Interesantno je da se lekari odlučuju za rad u farmaceutskim kompanijama, kad ne mogu da nađu posao u zdravstvenoj ustanovi, dok je za farmaceuta to prvi izbor. Pored toga, lekari koji rade u zdravstevnim ustanovama završavaju specijalizacije, subspecijalizacije, doktorate. U apotekama stidljivo se upisuju akademske specijalizacije, a zdravstvene tek poneko ko radi u bolnici. Pitam se, odakle tolike razlike? Htela bih da poručim da je rad u apoteci jako lep, plemenit i izazovan, da je potrebno puno znanja i puno učenja da bismo odgovorili na sva pitanja i potrebe pacijenata i da ovaj deo farmacije ne odbacuju tako lako.
Imam sve pohvale za mlade ljude koji završavaju Farmaceutski fakultet u Beogradu, a koje sam upoznala kao mentor u toku obavljanja pripravničkog staža u bolničkoj apoteci. Najbolji stažer koji je prošao kroz našu apoteku, mag. farm. Ivana Eraković, sada radi u apoteci KBC Zvezdara na određeno vreme
