Kako ste odlučili da se zaposlite u inostranstvu?
Ja sam krenula u Australiju zbog avanture i ljubavi – i izazova što se profesije tice. Moj muž, inače Beograđanin, koji je radio u nekadašnjem JAT-u, odlučio je da dođemo u Australiju. I tako smo došli. Čist entuzijazam, jer to je bilo vreme pre svih onih nedaća kroz koje je naša zemlja prolazila. Naravno, kako to obično biva, i mi smo planirali, kao i većina našeg sveta, da ostanemo tamo samo nekoliko godina, ali na inicijalni plan su uticale i subjektivne i objektivne okolnosti, pa su se naši planovi izmenili.
U to vreme je, kao i svuda, postojao manjak farmaceuta, a izazov je za mene bio jako veliki i veoma interesantan. Sećam se, kada sam pocela sa nostrifikacijom diplome ovde, jedno jutro sam se pogledala u ogledalo i sebi rekla:
“Ti ovo moraš da uradiš jer braniš svoju beogradsku školu, a i sebi bi trebalo da dokažeš da si zaista dobar farmaceut“. Eto, tako je sve počelo. Ja nisam imala problem sa useljeničkom vizom jer sam je relativno brzo dobila u australijskoj ambasadi u Beogradu, pre odlaska u Australiju.
Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u inostranstvo?
Nakon položenog stručnog ispita, moje prvo radno mesto je bilo u bolničkoj apoteci Kliničkog centra u Kraljevu. To su bili divni dani i sećam se dobro da sam se još onda trudila i govorila o ulozi farmaceuta u kliničkoj brizi o pacijentu – odnosno o kliničkoj farmaciji. Tada se mogla na prste nabrojati nekolicina koja je imala sluha za ono o čemu sam govorila. To su bila takva vremena. Moje uspomene su predivne i vezane za moje prve profesionalne korake u kraljevačkoj bolničkoj apoteci.
Po dolasku u Australiju proces nostrifikacije, istovremeno sa usavršavanjem engleskog jezika je počeo, jer koliko god sam se dobro služila jezikom, drugacije je kada ste na engleskom govornom područiju gde je potrebno govoriti profesionalnim jezikom. Nostrifikacija je bila teška jer mi nismo imali ni mnogo iskustva ni prakse u određenim aspektima svoje profesije – kao što je recimo savetovanje pacijenata i izdavanje lekova koje je inače moguće dobiti samo sa receptom, dok je ovde to u određenim uslovima moguće i bez lekara ali pod potpunom odgovornošću samog farmaceuta. Nostrifikacija je, pored ispita, podrazumevala i godinu dana prakse i pripreme pre polaganja profesionalnog ispita pred komisijom. Po položenom profesionalnom ispitu neophodno je registrovati se, što je ekvivalentno našoj licenci.
Po završenoj registraciji radila sam u Univerzitetskoj bolnici u Novom Južnom Velsu, u bolničkoj apoteci i na Katedri za kliničku farmakologiju Medicinskog fakulteta u Njukastlu. U prvo vreme na izdavanju lekova, produkciji/pripremi lekova i sa pacijentima u bolnici, a onda sam počela da se bavim kliničkom farmacijom i postala klinički farmaceut intenzivne nege. Nastavila sam kontakte sa našim fakultetom koliko god mi je to vreme dozvoljavalo.
Pored kliničke farmacije, kojom sam se bavila oko 10 godina kao klinički farmaceut intenzivne nege, moja interesovanja su me dovela do onoga čime se sada bavim: tokovima istraživanja, visoko specijalizovanim lekovima, kliničkim studijama lekova koji zakonski moraju da se regulišu u bolničkim i drugim apotekama. Takođe sam član savetodavnog tela jednog od vodećih etičkih komiteta u zemlji. To je veoma odgovaran rad, koji iziskuje puno znanja i vremena u okviru procesa odobravanja aplikacija kliničkih studija. Australija je visoko regulatorna kada je reč o procesu davanja dozvola za kliničke studije.
Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u svom radu u inostranstvu?
Prednosti življenja u Australiji u profesionalnom smislu su ogromne. Zaista su svi aspekti naše divne profesije ovde zastupljeni, a na vama je koliko umete i znate, i koliko ste radni i vredni da biste ostvarili sve svoje profesionalne ciljeve. Profesionalno, svet je odavde mnogo dostupniji kada je reč o razmeni informacija.
Privatno – pa ima, kao i svuda, i prednosti i mana. Mana je, naravno, biti daleko od Beograda, ali sa druge strane odavde se ima uvid u širok i lep svet koji je dostupan.
Koji su izazovi koje ste morali da savladavate na svom razvojnom putu?
Puno izazova je bilo. Najveći – jer mi ne dolazimo iz neke od zemalja Komonvelta. Samim tim treba da pokažemo da smo dvostruko ili trostruko bolji da bi nas prihvatili.
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
Australija je interesantna, velika zemlja, sa specifičnom florom i faunom, zaista jedinstvena na svetu. Ja sam uvek volela bašte i cveće i zaista u ovoj zemlji, što se toga tiče, nikada nije dosadno i uvek ima šta da se nauči i istražuje. Prilagođavanje novoj sredini uvek zahteva određeno vreme, čak i ako biste se preselili iz jednog u drugi grad u Srbiji. Uslovi za život su dobri, i to je specifičnost ove zemlje. Naravno, kulturološki šok je bio malo teži, ali on istovremeno predstavlja i izazov u smislu širenja pogleda i sposobnosti prihvatanja različitog.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Ja sam uvek volela bolničku farmaciju, kliničku farmaciju i aspekte bolničke farmaceutske prakse.Ponosna sam jer sam momentalno jedan od vodećih farmaceuta u istraživanju lekova i kliničkim studijama Australije i Novog Zelanda, pa mi je i zvanično dodeljena titula Konsultanta od ‘Advance Pharmacy Australia’ (AdPha) – bivšeg Udruženja bolničkih farmaceuta Australije (SHPA)
Kroz moj dugogodišnji rad moja zasluga je da sam napravila platformu, pre skoro dvadeset godina, ove jedinstvene i specifične farmaceutske prakse. To uključuje donošenje smernica, edukaciju, regulative i sva ostala zakonski neophodna dokumenta. Trenutno usaglašavam kurikulum sa kolegama da bismo započeli predavanja i obuku mladih farmaceuta u domenu ove specijalne farmaceutske prakse na univerzitetima. Biti priznat u domenu prakse koja je moja ekspertiza je privilegija za mene, što me i profesionalno ispunjava. Takođe sam član vodećeg etičkog komiteta u Australiji već 17 godina, tačnije član savetodavnog tela ovog komiteta.
Kakvi su Vam planovi za dalje?
Trenutni plan za dalje obuhvata, pored brojnih publikacija u pripremi koje iziskuju puno vremena, saradnje koja je u toku sa drugim profesionalnim farmaceutskim organizacijama, kao sto su evropske, kanadske i AHSP (udruženje bolničkih farmaceuta Amerike), takođe i proširenje ANZ CTPN na internacionalnom planu.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?
Australija je, kulturološki gledano, planeta u planeti. Dakle, ovde su prisutni ljudi iz skoro svih zemlja sveta. Naravno, dominantna je anglosaksonska kultura, i to prevashodno britanska. Divno je što godinama upoznajete i stičete prijatelje širom sveta – ljude različitih kultura, jer ljudi su kao dobre knjige. Imati veliki dijapazon kulturološki različitih prijatelja je ogromno bogatstvo. Tako se postaje građanin sveta. Uvažavati ljude i njihove kulture, učiti od ljudi i iz njihovih priča je važno.
Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijate neki svoj talenat ili hobi?
Da, ako zaista volite svoj posao i radite, slobodno vreme bi trebalo smišljeno upotrebiti jer ga nema puno. Provodim ga sa prijateljima, na koncertima koji me ispunjavaju jer u Australiji ima puno divnih koncerata klasične muzike i, što je jedinstveno, koncerata kombinacije simfonijske muzike sa aboridžinskim tradicionalnim instrumentima što je uvek zaista izuzetan doživljaj.
Puno čitam o aboridžinskoj kulturi, o narodu koji je po zapisima 60 000 godina star. Najinteresantnija su mi njihova znanja i predanja o tradicionalnom lečenju jedinstvenim biljkama koje postoje samo na ovom kontinentu. Naravno, volim da putujem, ali od svih putovanja glavna destinacija je naš mili Beograd! Slobodno vreme je dragoceno, uglavnom ga provodim sa prijateljima ili kod kuće uz dobru knjigu. Uživam u svojoj bašti, predivnoj jedinstvenoj prirodi ovog kontinenta i kilometarskim plažama, kojih ima bezbroj.
Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Svaki dan je nova stranica knjige. Učite i trudite se da prihvatite novo, istovremeno čuvajući sebe, svoju kulturu i integritet. Ne mislite na nostalgiju koja jeste teško osećanje. Gledajte svet kao građanin sveta, ova planeta je kuća svima nama.
Verujte u sebe jer, kolege, mi smo imali sreću da budemo studenti Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji nam je dao fantastičan osnov za uspeh širom sveta. Čuvajte sebe!
