Kako ste odlučili i uspeli da se zaposlite u inostranstvu?
Moj put je bio malo drugačiji od većine mojih koleginica i kolega. Nakon završenih studija farmacije na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, poželela da studiram u inostranstvu. 2016. godine upisala sam dodatne master studije na Medicinskom univerzitetu u Getingenu. Tamo sam se bavila istraživanjem i naukom u oblasti kardiovaskularnog sistema, i stekla svoje prve prijatelje u Nemackoj, koju su ostali za ceo zivot.
Kako je tekla Vaša karijera pre i posle odlaska u inostranstvo?
Maja 2016. godine položila san farmaceutski stručni ispit, a oktobra iste godine sam počlea svoje master studije u Getingenu, tako da se u Srbiji farmacijom nisam bavila, osim stručnog staža. Nakon dve godine bavljenja samo naukom i istraživanjem, odlučila sam da svoju karijeru ipak nastavim u oblasti farmaceutske prakse, sa namerom da ću se nauci jednog dana sigurno vratiti. Moja karijera u farmaciji, u Nemačkoj, počnje nakon završenih studija- oktobra 2018. godine. I to kako drugačije, nego birokratijom. Viza za traženje posla, koja se dobija na 18 meseci nakon završenih studija, dozvoljava mi da par meseci prevodim i overavam dokumenta, a istovremeno i tražim mesto za aprobaciju, još uvek bez položenog stručnog jezika (FSP-a) i bez dozvole za rad. Moj početak se dešava u malom gradu u Bavarskoj, Koburgu, gde sam živela sa tadašnjim momkom, današnjim suprugom.
Nakon predaje svih dokumenata Regierung-u kome sam tada pripadala, nastupa za mene, jedan od najstresnijih perioda u Nemačkoj koje pamtim. Čekanje odgovora institucije koja zadržava pravo da vas pošalje na ispit za 2 nedelje, 2 meseca ili 2 godine. Bez ikakve mogućnosti informisanja o svom trenutnom statusu. Jedini zadatak koji sam sebi zadala bili su dodatni časovi nemačkog, 3 puta nedeljno. Nakon par meseci čekanja, odlučujem da kontaktiram sve apoteke u gradu i blizini, koje bi me primile da hospitiram bez ikakve novčane nadoknade, jer sam tada to videla kao šansu za učenje jezika, upoznavanje sa lekovima i zdravstvenim sistemom i ostvarivanje kontakata sa kolegama.
Kao i sve ostalo u mom životu, i to se odigralo sudbinski. Prvi mail koji sam poslala, prva apoteka koja mi je odgovorila, bila je i apoteka gde sam počela kao hospitant/stažer, zatim radila kao farmaceut, a zatim godinu dana kasnije preuzela i mesto upravnika apoteke (Filialleitung).
Koje ste sve prednosti i prilike prepoznali u Vašem radu u inostranstvu?
Na samom početku se nisam fokusirala na prednosti i mane, već me potuno okupirala birokratija, učenje jezika i obnavljanje stručnog znanja, zbog ispita koji je sledio kako bih nostrifikovala diplomu. Prvih godinu dana bilo mi je jako teško, pre svega mislim na odnos moje šefice prema meni, ali sam već tada znala da je moja tadšnja šefica vrhunski farmaceut i stručnjak i da od nje mogu mnogo da naučim. Tako je i bilo, od nje sam učila na poslu, vikendom učila nemački zakon i sve što sam osećala da mi fali. Njoj je trebalo tačno šest meseci da se navikne na mene i da joj postanem desna ruka. A tu sam stekla i prijatelje za ceo život, koji su me u međuvremenu posetili u Srbiji i sa kojima sam i danas u kontaktu, iako ne živimo u istom gradu.
Koliko je trajalo i kako je izgledalo Vaše prilagođavanje novim uslovima života i rada?
Prvi kontakt sa životom u inostranstvu za mene je bio na studijama, sa prijateljima iz svih delova sveta. Taj studentski život je bio jako lep i zabavan, te je i prilagođavanje bilo lakše u grupi ljudi, koji dele istu sudbinu. Prilagođavanje na novi grad i posao je trajalo minimum godinu dana. Nakon položene aprobacije 2020. godine (nostrifikacije diplome) i venčanja 2021. počeli su naši zajednički planovi za budućnost. Tada nam je bilo jasno da nam grad u kome smo bili ne pruža život kakav želimo, iako smo našim primanjima, kao lekar i farmaceut, bili jako zadovoljni. Tada se javlja želja za preseljenjem u Berlin, koju smo 2022. godine i ostvarili.
Prilagođavanje na život u inostranstvu generalno, trajalo je jako dugo. Delom zbog porodice i društva koji su ostali u Srbiji, delom zbog tog osećaja preterane odgovornosti na svakom koraku u profesionalnom životu, pri savetovanju pacijenata i potpisu svakog dokumenta.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Jako sam ponosna na ostvarenje velike želje, da uspem u Berlinu. Berlin je zaista nešto posebno, i pruža mogućnosti koje možda ni jedan drugi grad u Nemačkoj ne pruža. Moje trenutno radno mesto je moj posao snova. Rad u kancelariji, u okviru MediosApotheke an der Charite, savetovanje lekara i pacijenata u oblasti neurologije i retkih bolesti me veoma ispunjava.
Kakvi su Vam planovi za dalje?
Planovi za dalje su privatne prirode, ceo život mi je sada fokusiran na najveću i najlepšu ulogu u životu koja me čeka, februara 2025. godine. Nakon godinu dana porodiljskog planiram da se vratim na svoje trenutno mesto, sa redukovanim radnim vremenom. Tu vidim jednu od najvećih mana života u inostranstvu, nedostatak blizine porodice koja bi uskočila kada je potrebno.
Kakvi su Vaši utisci o kulturi življenja i specifičnostima života u inostranstvu, izvan profesije?
Život u Berlinu je nešto sasvim specificno, najsličnije možda životu u Beogradu. Ovde ima svega za svačiji ukus. Velika razlika je, kao što sam i rekla, manje slobodnog vremena. Prosto su način i priroda posla takvi, da na jednom izuzetno odgovornom poslu, čovek daje sto posto sebe, svakim danom, i to ostavlja tokom radne nedelje jako malo vremena za bilo šta drugo, osim odmora. Takođe mislim da je to glavni razlog nedostatka spontanosti u dogovorima, čak i sa mladim ljudima. Imam veliku sreću da radim u jako mladom timu, u kome sam ponovo stekla nova drugarstva i prijateljstva, tako da mi puno znači ta lepa atmosfera na poslu, tokom radnog dana. Jer je to veliki deo života za nekoga ko radi puno radno vreme.
Kako ispunjavate slobodno vreme, da li imate prilike da razvijate neki svoj talenat ili hobi?
Mi smo svoju oazu mira našli na našem čamcu, na vodi. Tu provodim slobodno vreme sa sestrom, suprugom i društvom od aprila do oktobra. Berlin pruža ogromne mogućnosti za plovidbu po rekama i jezerima koji su jako dobro povezani. Ipak, mi i dalje uživamo u laganoj vožnji, sunčanju i kupanju po lepom vremenu.
Sa iskustvima koje imate šta biste preporučili kolegama koji planiraju da nastave svoju karijeru u inostranstvu?
Jedan praktični savet- ako želite da se usavršavate i radite u inostranstvu – učite i polažite aprobaciju. Ne šaljite dokumenta na izjednačavanje. Gutachten – priznavanje diplome je proces koji će vam uzeti mnogo vremena, novca i živaca a najverovatnije se neće isplatiti. Meni u Bavarskoj nisu priznate dve master diplome- jedna sa Univerziteta u Beogradu i druga sa Univerziteta u Getingenu. Ne ide se jednostavno i lako, posebno ne na početku. Možda ćete imati poteškoće sa jezikom, možda nekim kolegom ili poslodavcem. Budite uporni i sledite viši cilj. To je individualna stvar, postavite sebi neke kratkoročne i barem jedan dugoročni cilj. Fokusirajte se uvek na cilj, a ne na probleme na tom vašem putu do željene pozicije. To je nešto što je mene nateralo da izguram do mog prvog ličnog cilja- aprobacije. Odustajanje nije bilo opcija, iako sam želela da odustanem barem tri puta dnevno. Nakon godinu dana rada, adaptacije i položenog stručnog ispita više i nije bilo želje za odustajanjem.
