Kako ste odlučili da studirate farmaciju?
Rođena sam u Požarevcu u porodici veterinara u kojoj su nas roditelji vaspitavali da volimo i čuvamo našu otadžbinu i njenu prirodu. Sestra je nastavila porodičnu tradiciju, te je sada doktor veterinarskih nauka, a ja sam odabrala farmaciju kao skup više prirodnih nauka. Potvrda da sam izabrala pravi fakultet usledila je ubrzo jer sam sa velikom radošću usvajala znanja iz različitih oblasti svih prirodnih nauka koje su se proučavale na našem fakultetu. Imala sam sreće da studiram krajem 80-ih godina u Beogradu, u vremenu blagostanja i slobode, velikih Rock And Roll koncerata i raskošne kulminacije gotovo svih umetnosti.
Prvi put sam ušla iza recepture unutar apoteke na trećoj godini studija na letnjoj stručnoj praksi. Magija apoteke me je tada osvojila i ja odlučujem da pripravnički staž, posle završenog fakulteta, obavim u Apoteci Požarevac. Od svih segmenata rada u apoteci najviše sam volela rad na magistrali, naročito u sterilnom bloku. Kao stažer primala sam 80% plate diplomiranog farmaceuta što je bio odličan podsticaj države da zadrži stručne kadrove u sredinama iz kojih su potekli. Nažalost, to blagostanje trajalo je kratko jer je raspad zemlje započeo već sledeće godine.
Kako se razvijala Vaša karijera farmaceuta?
Tih burnih 90-ih godina radim kao recepturni farmaceut, a takođe i kao šef apoteka u Malom Crniću i Petrovcu. Posle deset godina rada, sa pozicije šefa Apoteke Zdravlje u Požarevcu nastavljam dalje stručno usavršavanje na specijalističkim studijama iz farmaceutske tehnologije u trajanju od tri godine na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu. U Medicinskoj školi u Požarevcu honorarno predajem stručne predmete još od daleke 1991/92. školske godine. Mnoge generacije me pamte kao profesora farmakognozije jer smo zajedno uživali proučavajući lekovita svojstva biljaka. Nakon završene specijalizacije iz farmaceutske tehnologije nastavila sam sa prenošenjem novostečenog znanja budućim farmaceutskim tehničarima na časovima farmaceutske tehnologije kroz teoriju, vežbe i nastavu u bloku.
Više od dvadeset godina nalazim se na poziciji rukovodioca službe za farmaceutsku tehnologiju i kontinuiranu edukaciju naše ustanove koja broji 37 apoteka i oko 120 zaposlenih. Radni dan je veoma dinamičan i kompleksan. Postavljanje za izradu i sam proces izrade preparata kojih u tom trenutku nema kao gotovih na tržištu jesu izazov i omiljeni deo mog svakodnevnog posla u apoteci. I pored veoma bogatog tržišta lekova određene grupe ljudi, kao što su deca i starije osobe sa specifičnim bolestima, posećuju apoteku upravo zbog potrebe da im se u apoteci izradi magistralni lek. Oni na taj način imaju mogućnost da zadovolje svoje individualne potrebe upravo izborom adekvatne podloge i koncentracije lekovite supstance kao i izradom leka bez konzervansa, boja i parfema.
Ono što bih želela da istaknem jeste to da je individualizacija terapije cilj i budućnost farmacije. Pored magistralne izrade lekova, koji je primarni i najdraži deo mog svakodnevnog rada u apoteci, komunikacija sa sugrađanima u procesu izdavanja i/ili preporuke njihove mesečne terapije jeste omiljeni deo mog radnog dana. Takođe, akreditacija predavanja kod Zdravstvenog saveta, objavljivanje stručnih radova i postera na kongresima kao i pisanje popularnih tekstova za širu javnost sastavni su deo mojih aktivnosti.
Na šta ste posebno ponosni u svom radu?
Ponos, zadovoljstvo i uspeh u svom svakodnevnom radu posebno nalazim u prenošenju znanja mladim kolegama, stažerima farmaceutima i farmaceutskim tehničarima, kao i sa studentima Farmaceutskog fakulteta u Beogradu na predmetu “Stručna praksa u farmaciji”. Uloga mentora nosi veliku odgovornost, ali isto tako i ogromno zadovoljstvo u kreiranju uspešnog poslovnog puta budućeg kolege. Pored znanja i veština koje im nesebično prenosim, trudim se da svakom od njih usadim ljubav prema farmaciji, ne samo kao budućem zanimanju, već i sveobuhvatnoj nauci koju konstantno mogu da nadograđuju tokom života.
Od kada sam ušla u svet farmacije trudila sam se da je kao nauku približim svom narodu Braničevskog okruga na različite načine. Tako sam sa velikim ponosom bila jedan od organizatora dve izložbe u mom rodnom gradu. Prva izložba pod nazivom “Prepoznaj me po mirisu” bila je održana povodom Noći Muzeja u Narodnom muzeju u Požarevcu. Tom prilikom sam sugrađanima prezentovala procese ekstrakcija iz biljnih droga. Mesto druge izložbe bila je Galerija savremene umetnosti u Požarevcu povodom Svetskog dana farmaceuta pod nazivom “Farmacija Braničevskog okruga od Viminacijuma do današnjih dana” na kojoj je održana i interaktivna radionica izrade čajnih mešavina u saradnji sa đacima Medicinske škole. Takođe sam godinama unazad organizovala različite akcije, povodom značajnih datuma iz kalendara zdravlja.
Tokom svoje dugogodišnje karijere bila sam birana i za člana skupštine Farmaceutske komore u četiri mandata i takođe sam bila član njenih odbora (Etički i Nadzorni odbor). Aktivno učestvujem u radu Sekcije za farmaceutsku tehnologiju i istoriju farmacije koje su sastavni deo Saveza farmaceutskih udruženja Srbije.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Jedna od mojih najvećih strasti jesu putovanja sa suprugom i prijateljima na kojima uživam u otkrivanju nepoznatih destinacija i ljudi. Volim da kuvam slušajući meni dragu muziku, ali i primenjući znanja iz bromatologije i farmakognozije. Takođe volim pešačenje u prirodi gde sakupljam lekovito bilje (od kojeg zimi pravim slike) što mi uz aktivno vežbanje dva puta nedeljno daje još više energije i elana da obavljam ostale životne obaveze.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Smatram da bi mladi farmaceuti trebalo da provedu dobar deo svog pripravničkog staža na magistralnoj izradi lekova kako bi kasnije nastavili da neguju tu istu magistralnu izradu lekova u apotekama u kojima rade i sami dalje nastavili da šire stečeno znanje. Sam proces izrade lekova i komunikacija sa pacijentima u procesu prijema i izdavanja magistralnog leka veoma su bitni za budući rad farmaceuta u bilo kom segmentu obavljanja farmaceutskog posla. Magistralna izrada bazirana je na najnovijim naučnim saznanjima, svetskoj i domaćoj literaturi, ali i na tradicionalnim recepturama. Znanje i veštine koje mladi farmaceuti stiču na predmetu Farmaceutska tehnologija upravo im omogućavaju da pacijentima kroz izrađeni magistralni lek u apoteci učine dostupnom terapiju baš za nijh i njihove potrebe.
Farmacija je bila vekovima unazad jedna od najhumanijih prirodnih nauka, a moja je velika želja da se nove generacije kolega potrude da i u budućnosti ostane i opstane kao takva!
