Kako je jedan “vodič”, “di-džej”, “prodavac knjiga”… otkrio svoj životni poziv – FARMACIJU? – pročitajte u tekstu kolege Nemanje Dimića.
Kako ste odlučili da studirate farmaciju?
Sve je počelo 2006. godine (sada već davne) upisom Srednje medicinske škole u Kruševcu – smer farmaceutski tehničar. Kako je vreme prolazilo, od I-6 ka IV-6, i sve više nailazili stručni predmeti, shatio sam da je farmacija moj životni poziv. Dileme više nije bilo 2010. godine, samo je bilo upitan Univerzitet u okviru koga ću svoje znanje iz faramacije unaprediti. Odluka je pala na Beogradski univerzitet, na vetroviti Kumodraž i naš “Hram” u Vojvode Stepe 450.
Kako opisujete Vaš studentski život?
Sam početak nije bilo lak, počeo je izbacivanjem sa prvog kolokvijuma, verovatno previdom profesorice…Na disciplinskoj komisiji sam dokazao da nisam kriv, upoznao tada mnogo dobre ljude, izdigao se iznad toga i na kraju iz istog predmeta dobio najveću moguću ocenu 10. Sa još jačom željom sam krenuo u osvajanje znanja i najvećih mogućih ocena što se na kraju i krunisalo ”Dositejom”. Ne mogu da ne spomenem i Fond za razvoj mladih talenata u Kruševcu od kojih sam bio maksimalno podržan skoro deceniju.
Sada već postajem malo nostalgičan, jer sam se upravo vratio u Studenski dom ”4. april” i sobu 209B, čitaonicu i mesto 6/4 na kome sam provodio i po više od 12 časova dnevno ako zatreba, a često je zatrebalo. Učenje, predavanja, vežbe, fudbal, basket, žurke, pivce, klupice i tako u krug…Bavio sam se različitim stvarima i veoma sam ponosan na to: organizovao žurke, turističke aranžmane i ekskurzije, bio vodič u okviru ”go2” turističke agencije, puštao muziku u najpoznatijim beogradskim klubovima, prodavao knjige…
Bio sam veoma aktivan u studentskim organizacijama i počastvovan da budem generalni sekretar a potom i predsetnik Studentske organizacije Farmaceutskog fakulteta kao i potpredsednik Saveza studenata studentskog doma ”4. April”. Ni bavljanje naukom mi nije bila strana stvar već naprotiv, bio sam autor dva objavljena naučna rada i sama tema diplomskog rada iz neurofarmakologije mi je omogućila da sebe isprobam i u ovoj sferi.
Kako se razvijala Vaša karijera farmaceuta?
Moja karijera farmaceuta je ozbiljnije krenula da se razvija 2015. godine organizacijom istoimenog inovativnog projekta ”Karijera u farmaciji” na Farmaceutskom fakultetu, zatim je usledilo diplomiranje i stručna praksa u kompaniji ”Salveo”. Paralelno sa predivnom stručnom praksom obavljao sam i staž u apoteci kako bih na kraju i položio stručni ispit. Nakon toga slede intervjui za posao, a u Beogradu u to vreme nije bilo lako – od poniženja do nade i gubljenja iste.
Prvi posao je usledio u kompaniji ”Salvus” u kojoj sam stekao svoja prva znanja u prodaji, komercijali i administraciji. Radilo se dosta i raznovrsno – temelji mog načina rada su formirani. Usledila je ponuda koja se nije mogla odbiti i to iz originatorske kompanije ”Beringer Ingelhajm” gde sam kao najmlađi član imao veliku podršku sjajnih kolega na terenu. Globalnom odlukom naš odsek je predat kompaniji ”Sanofi” a za mene, koji sam bio preko ”autsorsing” kompanije a ujedno i najmlađi nije bilo svetle budućnosti.
Moram priznati da se nisam zadovoljio samo osnovnim studijama a sa druge strane već sam se video u menadžmentu i prodaji te odlučio sam da upišem specijalizaciju i postanem specijalista farmaceutskog menadžmenta i marketinga na Farmaceutskom fakultetu, što mi je pošlo za rukom 2016. godine.
Odluka da pređem u kompaniju ”Berlin-Hemi Menarini” se ispostavila kao prava gde sam nakon 9 meseci uspešnog rada u Beogradu i sa svojih 26 godina unapređen u area menadžera sa povratkom u svoj jug Srbije. Već skoro 5 godina naš tim od 7 vrhunskih profesionalaca sa velikim uspehom posluje i reprezentuje kompaniju na najbolji mogući način.
Svih ovih godina nisam se odrekao nauke i obrazovanja te sam tako 2019. godine postao gostujući predavač na Farmaceutskom fakultetu na Katedri za socijalnu farmaciju i farmaceutsko zakonodavstvo na osnovnim i specijalističkim studijama. I dalje sam prijatelj studenstkih organizacija i uvek se rado odazovem pozivu da pomognem i prenesem svoje znanje i iskustvo mlađim kolegama u zemlji i inostranstvu. Želeći da budem u toku sa naukom i trendovima u medicini i farmaciji odličio sam se i za doktorske studije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu te se nadam da će Srbija za par godina dobiti još jednog doktora nauka.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Ponosan sam na to što svojim radom još od malih nogu, predanošću i upornošću ostvarujem sebe u svom životnom pozivu – farmaciji. Što bi rekao Drake ”Started from the bottom, now we’re here”. Zahvalan sam svojim roditeljima na svoj podršci i usmerenju, brojnim kolegama i svojoj supruzi koja mi je izvor nepresušne energije.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Često volim da kažem da na studijama ukoliko se trudite, učite i vredno radite isplivaćete, ako ne u ovom, onda u narednom ispitnom roku dok sa poslom to nije uvek tako. Kada konkurišete za prvi posao vi ste bez iskustva a konkurencija je ogromna i uglavnom je sa velikim iskustvom. Zato nema odustajanja jer je posao maraton, maraton sa preponama, prepekama i izazovima. Odluke koje donesete treba da budu istrajne i nema vraćanja nazad. Život je kontinuirani proces učenja, a farmacija je život.
Šta biste promenili da sada, sa dosadašnjim iskustvom, treba da započnete karijeru?
Ništa. Greške koje sam pravio napravio bih ih opet kako bih naučio i unapredio sebe.
Prisetio sam se upravo jedne situacije. Naime, pri pronalasku prvog posla konkurisao sam na bezbroj oglasa a konačno dobio posao u firmi ”Salvus”. U međuvremenu sam dobio poziv i došao do finalnog kruga razgovora u tada najprestižnijoj CRO kompaniji Quintiles (sada IQVIA). Pri odlasku na finalni krug razgovora dobio sam poziv svog tadašnjeg direktora da hitno dođem u kancelariju da mu pomognem i u tom trenutku nisam imao hrabrosti da odem na razgovor te se moja karijera nastavila u prodaji. To ne smatram greškom već životnom prekretnicom jer čudni su putevi Božiji.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Moja velika ljubav je elektronska muzika još od malih nogu. Muziku sam ”vrteo” na Love festu, u Dot-u, i u brojnim klubovima širom Srbije. Ta ljubav traje i dalje te sam često DJ svojoj ekipi na okupljanjima.
Želim da budem neizostavni deo odrastanja svojih divnih bliznaca Tiodora i Sergeja, te većinu vremena van posla provodim sa njima. Čak i treniram sa njima, trčim gurajući kolica koja su u modu za džogiranje…Čak ih i dižem umesto bučica. 🙂 Sport i boravak u prirodi mi omogućuju da se lepo osećam, mentalno očistim i budem jači za izazove koji slede.
