Farmaceutsko društvo Srbije (koje je osnovano pre 120 godina i koje tokom 1999. godine priprema proslavu ovog značajnog jubileja) svake četvrte godine organizuje Kongres Farmaceuta Jugoslavije. Kada mi je rukovodstvo društva predložilo da prihvatim funkeiju predsednika Organizacionog odbora, posebno sam bio počastvovan ali i svestan ogromne obaveze koje sam se prihvatio. 

Dva uslova su bila odlučujuća: da izaberem članove Organizacionog odbora i da rad svih nas bude neplaćen, volonterski, da to bude naš doprinos Farmaceutskom društvu i, naravno, struci. 11 timu koji “diše jednim, za-jedničkim plućima- uspeh nije mogao izostati. To je bila porodica dragih pri-jatelja. Sa radom smo počeli pre 14 meseci. Održali smo oko 30 sastanaka, obavili brojne kontakte i razgovore, obišli oba Republička ministarstva, Savezno ministarstvo, sve domaće proizvodače lekova, veletrgovine, pred-stavništva, zastupništva… Nastojali smo da svi, koliko je to moguće, s obzirom na veliku zauzetost svakog od nas, damo maksimalan doprinos. 

Osnovnu kon-cepciju, sve ideje, predloge, zajednički smo razmatrali, dogovarali se, suprot-stavljali mišljenja, ali sve odluke donošene su jednoglasno. Takođe, odličnu saradnju ostvarili smo i sa agencijom Sky Pass koja je bila zadužena za reali-zaciju pojedinih segmcnata Kongrcsa. LJ nekim trenucima bilo je i drukčijih mišljenja i predloga, što je i logično i dobro. Zamislite, trebalo je da nas dvadeset, koliko je članova brojao Organizacioni odbor, uskladimo mišljenja i postignemo zajednički dogovor. A to, priznaćete, na ovim prostorima nikada nije bilo lako! Ali kada ste u ekipi ljudi sličnog afiniteta i senzibiliteta, koji slično misle i žele, “samo nemoguće nije moguće”, zar ne?