(Materijal u skladu sa podacima publikovanim 2021. godine)
Većina dijagnostičkih postupaka iz domena radiologije i nuklearne medicine koji se sprovode kod žena tokom perioda laktacije ne predstavlja opasnost za dojeno dete niti razlog da se savetuje prekid dojenja. Ipak, manji broj procedura, naročito onih pri kojima se koriste radioaktivne materije, zahteva privremeni ili produženi prekid dojenja.
Metode nuklearne medicine koriste radioaktivne agense (radionuklide ili radiofarmake) inhalaciono, oralno ili intravenski. Prilikom izvođenja ovih procedura kod dojilje dete može biti izloženo zračenju putem unetog majčinog mleka (što je najčešće) i usled spoljašnje izloženosti kada je u blizini majke (s obzirom na to da metabolički aktivno tkivo dojke koncentriše radiofarmak). Opšteprihvaćeno je da se dojenje ne prekida za doze zračenja <100 mrem (1 mSV).
Sve dijagnostičke procedure koje se sprovode radi skrininga ili dijagnostikovanja oboljenja dojke u periodu laktacije (ultrazvučni pregled, mamografija, magnetna rezonancija sa gadolinijumskim kontrastom) mogu se sprovoditi bez štetnih posledica po dojeno dete.
Preporuke i saveti za sprovođenje dojenja u vezi sa najznačajnijim dijagnostičkim metodama navode se u donjoj tabeli.
TABELA / PREPORUKE ZA DOJENjE PRI SPROVOĐENjU RADIOLOŠKIH DIJAGNOSTIČKIH PROCEDURA
|
DIJAGNOSTIČKA METODA |
KONCENTRACIJA ILI KOLIČINA IZLUČENA MLEKOM |
KOMENTAR UTICAJ NA DOJENO DETE |
|
Radiološke metode |
||
|
Nekontrastna radiografija - film-radiografija - radioskopija - mamografija - kompjuterizovana |
Ne prekida se dojenje. |
|
|
Primena jodnog kontrastnog sredstva enteralno, intrakavitalno i intravezikalno (ne odnosi se na intravensku primenu) |
Izlučivanje kontrastnog sredstva majčinim mlekom je izuzetno malo. |
Ne prekida se dojenje. |
|
Kompjuterizovana tomografija sa intravenskim kontrastom joda |
Sistemska doza za dete iznosi <0,01% intravenskog kontrasta datog majci. |
Dojenje je bezbedno. Ukus majčinog mleka može se promeniti nakon primene ovih kontrasta, ali nema štetnog dejstva. |
|
Magnetna rezonancija sa intravenskim kontrastom na bazi gadolinijuma (teški metal) |
Sistemska doza koju dobije dojeno dete iznosi <0,0004% intravenske doze date majci. |
Dojenje je bezbedno. Ukus majčinog mleka može se promeniti nakon primene ovih kontrasta, ali nema štetnog dejstva. |
|
Metode nuklearne medicine |
||
|
Scintigrafija bubrega |
||
|
Tc-99m DMSA |
Koncentracija slobodnog |
Ne savetuje se prekid dojenja. |
|
Tc-99m DTPA |
Koncentracija slobodnog pertehnetata je zanemarljiva. |
Ne savetuje se prekid dojenja. Postoji preporuka da se izbegne podoj 4 sata nakon procedure, odnosno da se preskoči jedan obrok. |
|
Tc-99m glukoheptonat |
Koncentracija slobodnog pertehnetata je zanemarljiva. |
Ne savetuje se prekid dojenja. Postoji preporuka da se izbegne podoj 4 sata nakon procedure, odnosno da se preskoči jedan obrok. |
|
Tc-99m MAG3 |
Koncentracija slobodnog pertehnetata je zanemarljiva. |
Ne savetuje se prekid dojenja. Postoji preporuka da se izbegne podoj 4 sata nakon procedure, odnosno da se preskoči jedan obrok. |
|
Scintigrafija kostiju |
||
|
Tc-99m medronat |
Izlučuje se u maloj |
Ne treba prekidati dojenje. |
|
Scintigrafija srca |
||
|
„Stres test” procena perfuzije miokarda |
||
|
Tc-99m sestamibi |
Izlučuje se u maloj količini u majčino mleko. |
Ne treba prekidati dojenje. |
|
Tc-99m tetrofosmin |
Izlučuje se u maloj količini u majčino mleko. | Ne treba prekidati dojenje. |
|
Ekvilibrijumska radionuklidna ventrikuografija (MUGA) procena ejekcione frakcije leve komore |
||
|
Tc-99m obeleženi eritrociti in vitro |
Ne prekida se dojenje. |
|
|
Tc-99m obeleženi eritrociti in vivo |
Prekid od 6 do 12 sati jer se Tc-99m pertehnetat direktno ubrizgava pacijentu. |
|
|
Scintigrafija štitaste žlezde |
||
|
radioaktivni jod I-123 (za rutinsko snimanje) |
Preporuke variraju, podrazumevaju prekid dojenja do tri nedelje. Može se testirati majčino mleko na radioaktivnost pre davanja dojenom detetu. |
|
|
radioaktivni jod I-131 (procena postojanja metastaza i lečenje karcinoma štitaste žlezde ili Graves-ove bolesti) |
Visoka energija gama zračenja, velika beta emisija i dug poluživot. |
Kontraindikovano tokom dojenja. Zahteva potpuni prekid dojenja Dojenje je potrebno prekinuti 4 nedelje pre terapijske primene I-131 da bi se smanjio rizik za nastanak karcinoma dojke kod majke. |
|
Tc-99m pertehnetat (za rutinsko snimanje) |
Prekid dojenja 24 sata, u zavisnosti od doze. Izmlazano mleko može se čuvati u frižideru i dati detetu nakon 10 poluživota (oko 60 sati). |
|
|
Ventilaciono-perfuziona (VQ) scintigrafija za procenu plućne embolije |
||
|
Tc-99m MAA |
Prekid dojenja 12 sati. Dojilja treba da izmlaza mleko svaka 3–4 sata bar 10–15 minuta. Izmlazano mleko može se čuvati u frižideru i dati detetu nakon 10 poluživota (oko 60 sati). |
|
|
Pozitronska emisiona tomografija (PET) |
||
|
fluorodeoksiglukoza-F18 (FDG) |
Ne izlučuje se u majčino mleko, ali se akumulira u tkivu dojke. |
Kontakt između majke i deteta se izbegava 12 sati nakon primene FDG. Mleko ne treba odbaciti, već detetu treba davati izmlazano mleko. |
Tc — tehnecijum, DMSA — dimerkaptosukcinska kiselina, DT PA — dietilentriaminpentacetat, MAG3 — merkaptoacetiltriglicin, PET — pozitronska emisiona tomografija, MAA — mikroagregat albumina humanog seruma, I — jod
