(Materijal u skladu sa podacima publikovanim 2021. godine)
Svi lekovi koji se koriste u terapiji hipotireoidizma i hipertireoidizma bezbedni su za primenu
- periodu dojenja. Iako je levotiroksin normalan sastojak humanog mleka, u malom stepenu i sporo se izlučuje mlekom i otuda se smatra bezbednim za primenu u periodu dojenja. Koncentracije metimazola
- izlučenom mleku su veoma niske i ne dovode do neželjenih efekata na dojeno dete. Količina propiltiouracila u mleku je manja od 0,1% unete doze i stoga se smatra bezbednim za primenu u toku dojenja. Primeri lekova koji se koriste u terapiji štitaste žlezde prikazani su u tabeli.
TABELA / PRIMERI LEKOVA KOJI SE NAJČEŠĆE KORISTE U TERAPIJI ŠTITASTE ŽLEZDE
|
NAZIV LEKA (INN)* |
RID (%)** ILI KONCENTRACIJA U MLEKU |
KOMENTAR UTICAJ NA DOJENO DETE |
|
levotiroksin |
koncentracije. |
Kompatibilan sa dojenjem. Nisu zabeleženi neželjeni efekti. |
|
metimazol |
koncentracije. |
Kompatibilan sa dojenjem. Nisu zabeleženi neželjeni efekti u dozama do 20 mg/dan. |
|
propiltiouracil |
0,07–0,077 |
Kompatibilan sa dojenjem. Nisu zabeleženi neželjeni efekti u dozama do 450 mg/dan. |
* INN — internacionalni nezaštićeni naziv leka, ** RID — relativna doza za dojeno dete; raspon je rezultat podataka iz različitih studija
