Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Odrastala sam okružena prirodom, u porodici gde su se biljni čajevi pripremali sušenjem lekovitog bilja mnogo češće nego što su se kupovali gotovi, upakovani čajevi. Pored mnoštva enciklopedija i knjiga koje smo imali, kao osnovcu, najinteresantnije mi je bilo da prelistavam „Priručnik za sakupljače bilja“ koji je bio prilog velikoj knjizi „Lekovito bilje u narodnoj medicini“ autora Dragoslava i Dragane Životić. Ta mala knjižica, prepuna slika, uvela me je u svet lekovitih biljaka i njihovog potencijala u lečenju različitih bolesti. Zahvaljujući toj knjižici otkrivala sam biljne vrste koje su i odraslima iz mog okruženja bile nepoznate. Iako sam znala da ću se okrenuti medicinskim naukama, prilikom upisa u srednju školu odabrala sam gimnaziju, prirodno-matematički smer, kako bih sebi dala vreme da izaberem pravi fakultet. Ljubav prema hemiji i činjenica da želim da otkrivam i ispitujem lekovite supstance uticali su na to da se odlučim za studije na Farmaceutskom fakultetu.
Kako se razvijala vaša karijera farmaceuta?
Konstantan rad, pažljivo praćenje predavanja, izvođenje praktičnih vežbi i redovnost u polaganju ispita doneli su mi, nakon završetka četvrte godine studija, stipendiju Fonda za mlade talente Republike Srbije. Vrlo brzo usledio je i poziv sa Katedre za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju od prof. dr Jele Milić za učešće u Internacionalnoj letnjoj školi (eng. IPL International Summer School: Science and Engineering) koju organizuje Politehnički institut u Lionu (Institut Polytechnique de Lyon) u Francuskoj. Tamo sam stekla nova znanja i iskustva koja su me približila kozmetičkim proizvodima, njihovom formulisanju i ispitivanju, te naučnoistraživačkom radu iz kozmetologije, iz čega je proistekao i moj diplomski rad.
Kraj pete godine studija obeležen je odlaskom u Sloveniju, a potom i u Indiju, gde sam istraživala upotrebu biljnih ekstrakata u kozmetičkim proizvodima. Odlazak u inostranstvo, u različite delove sveta, bio je odlična prilika za sticanje novih znanja, iskustava, upoznavanje kolega i stvaranje novih kontakata; uopšte upoznavanje sa načinom rada i uslovima van granica naše države.
Sticanjem diplome farmaceuta za mene nije bio kraj učenju i usavršavanju. Upisala sam postdiplomske, doktorske studije iz kozmetologije pod mentorstvom prof. dr Jele Milić. U isto vreme pružila mi se prilika da radim kao saradnik u praktičnoj nastavi na Katedri za farmaceutsku tehnologiju i kozmetologiju. Nastavak studija i rad na fakultetu omogućili su mi pristup laboratoriji za istraživanja i eksperimentisanja, dok sam istovremeno prihvatala novu ulogu i sticala svoje prvo radno iskustvo. Raditi sa mladima, sa studentima, je izuzetno izazovan i odgovoran posao, a starije kolege i profesori sa svojim iskustvom i dragocenim savetima bili su stalna podrška.
U tom periodu odradila sam i pripravnički staž u apoteci „Prvi maj“ i položila stručni ispit. Stažiranje mi je pružilo uvid u apotekarsku praksu i izazove sa kojima se većina kolega farmaceuta susreće svakodnevno. Iako su mi oba radna okruženja prijala, stekla sam iskustvo i sigurnost u radu, a iznad svega prijatelje, odlučila sam da se upustim u industrijske vode i vidim kako teče razvoj kozmetičkog proizvoda od laboratorijskog do proizvodnog nivoa kao i njegovo plasiranje na tržište.
Rad u Istraživačko-razvojnom centru kompanije Beohemija omogućio mi je da primenim stečena znanja o razvoju i ispitivanju stabilnosti kozmetičkih proizvoda u praksi, a još više da ih nadogradim. Pošto je kompanija plasirala proizvode na različita tržišta širom sveta, pa i u evropske zemlje, javila se potreba za praćenjem i ispunjavanjem novih zakonskih propisa o kozmetičkim proizvodima koji su počeli sa primenom u Evropskoj uniji. Znanje o tim propisima stekla sam zahvaljujući detaljnim predavanjima naših profesora na Farmaceutskom fakultetu, što mi je dalo samopouzdanje da se upustim u tu oblast. Podržana od strane direktorke i sjajnog tima kolega, 2012. godine okrećem se regulatornim poslovima i proceni bezbednosti kozmetičkih proizvoda.
Sva prethodna iskustva koja sam stekla radom na fakultetu, praksom u apoteci i radom na razvoju i ispitivanju kozmetičkih proizvoda pripremila su me za ono što je sledilo – vrlo ozbiljan i odgovoran posao. Istovremeno privodila sam kraju doktorske studije, a taj period bio je upotpunjen i posebnim, prelepim porodičnim trenucima – stizala su deca. Dolazak dece doneo je puno porodičnih obaveza, a s druge strane dobila sam snagu i svrhu da nastavim dalje. Uz izuzetnu podršku porodice, a zahvaljujući Internetu, ostajem poslovno aktivna, pratim predavanja stručnjaka širom sveta, kao i predavanja naših profesora i radionice na Farmaceutskom fakultetu.
Prisustvo i širenje korona virusa uticalo je na to da se poslodavci organizuju i omoguće zaposlenima da određene poslove odrade od kuće. Za mene to nije bila novina, već način rada koji je bio uobičajen za saradnju sa inostranim kompanijama i agencijama, a od tog trenutka to postaje sve češća praksa i za domaće kompanije.
Procena bezbednosti kozmetičkih proizvoda bazira se na primeni različitih znanja, uključujući poznavanje sirovina, proizvoda, njihovih fizičko-hemijskih karakteristika, poznavanje ambalaže i različitih materijala i mogućnost interakcija, znanje o toksikološkim karakteristikama supstanci i/ili smeša, fiziologiji kože različitih ciljnih grupa, biohemijskim procesima u organizmu, sprovođenju ispitivanja gotovog proizvoda, formiranju tvrdnji za kozmetičke proizvode, itd. Baviti se procenom bezbednosti kozmetičkih proizvoda zahteva objektivan i profesionalan pristup, ali i stalno praćenje naučnih dostignuća, otkrića u raznim oblastima i izmena u zakonskim propisima.
Širenje znanja i sticanje iskustva u regulatornoj oblasti i proceni bezbednosti pružilo mi je mogućnost saradnje prvo sa mnogim inostranim kompanijama, zatim sa domaćim kozmetičkim kompanijama koje su se usmerile ka evropskom tržištu, a danas i sa firmama koje plasiraju kozmetičke proizvode na srpsko tržište. U Republici Srbiji 2019. godine usvojen je Zakon o predmetima opšte upotrebe (“Sl. glasnik RS”, br. 25/2019) i Pravilnik o kozmetičkim proizvodima (“Sl. glasnik RS”, br. 60/2019) koji su harmonizovani sa evropskim propisima, a od 10. aprila 2023. godine se u potpunosti primenjuju. Danas na srpskom tržištu, kao i na evropskom, kupcima mogu biti dostupni samo kozmetički proizvodi za koje je urađena procena bezbednosti od strane kvalifikovanog procenitelja bezbednosti (eng. safety assessor) i za koje su pripremljeni dosijei o kozmetičkom proizvodu (eng. Product Information File – PIF). Drago mi je što naša država i Privredna komora Srbije teže primeni najboljih propisa, podržavaju i edukuju domaće proizvođače u usvajanju dobrih praksi i brinu o kvalitetu proizvoda dostupnih na tržištu.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Zadovoljna sam svakim izborom koji sam napravila, jer me je to dovelo tu gde sam sada. Posebno sam ponosna na svoju porodicu i decu, kojima poklanjam najviše pažnje jer za mene predstavljaju stabilnost i bazu od koje sve polazi. U poslovnom smislu, trudim se da sve što radim odradim profesionalno, precizno, objektivno, bez kompromisa i na najbolji mogući način u datom trenutku, kako bih bila ponosna na rezultate svog rada koji donose dobrobit onima sa kojima sarađujem.
Šta biste promenili da sada, sa dosadašnjim iskustvom, treba da započnete karijeru?
Kada se osvrnem na period koji je iza mene i na sve što sam prošla, zapravo ništa ne bih menjala. Sve je teklo tako da me je ono što se dešavalo u jednom trenutku pripremalo za ono što sledi. Raznovrsno iskustvo i znanje koje sam stekla omogućavaju mi da budem efikasnija i sigurnija u poslu koji radim.
Da li imate neke skrivene talente i hobije u kojima uživate u slobodno vreme?
Najveći deo slobodnog vremena provodim sa decom u prirodi ili u nekom kreativnom poduhvatu. Mnogobrojni vrtićki i školski projekti predstavljaju izazove u čijem prevazilaženju svi zajedno uživamo, a najčešće uključuju crtanje, slikanje, ukrašavanje, izradu maski i kostima.
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Tokom studija na fakultetu, ako vam se pruži prilika, iskoristite je da odete van granica naše zemlje i upoznate kolege širom sveta, vidite kako oni rade i u kakvim uslovima. Iz toga mogu proisteći nove ideje, ali i dobre poslovne prilike. Kada počnete da radite, budite otvoreni za učenje i sticanje novog iskustva, pa čak i ako u datom trenutko to što radite zapravo nije ono što ste uvek zamišljali i želeli. Na kraju, ne plašite se da promenite posao ili firmu, jer svaka promena donosi novo znanje i iskustvo koje će vam u nekom trenutku mnogo značiti.
