Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Kada je reč o izboru profesije i odluke da studiram farmaciju svakako je klica te odluke potekla iz porodice. Otac je iz sveta medicine a majka profesor hemije. Naša kuća je bila prepuna stručnih knjiga koje su se redovno prelistavale. Zahvaljujući roditeljima razumela sam značaj bavljenja humanim profesijama. Kada je došlo vreme da napravim svoju profesionalnu odluku, farmacija je bila prirodan izbor. Opredelila sam se za poziv u kome ću pomagati ljudima. Tako sam rešila da moje zanimanje bude spoj medicine i hemije. Posvećenost i predanost poslu „upijala“ sam posmatrajući svoje roditelje, što mi je pokretačka snaga na mom profesionalnom putu.
Kako se razvijala vaša karijera farmaceuta?
Dok sam studirala, mislila sam da je apoteka jedino mesto gde farmaceut može da radi. Tim putem sam i krenula. Posle završenih studija farmacije na Beogradskom univerzitetu, karijeru farmaceuta sam započela u Apoteci Beograd. Rad u apoteci za mene predstavlja dragoceno iskustvo koje mi i danas mnogo znači, jer veštine rada u neposrednom kontaktu sa pacijentima odlikuju svakog dobrog farmaceuta. Ubrzo mi se otvorio novi profesionalni put koji sam prihvatila kao veliki izazov. Počela sam da radim u nacionalnom regulatornom telu nadležnom za lekove i medicinska sredstva – Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS). Uključujući se u tim ALIMS-a, kojeg čine visokoedukovani farmaceuti i lekari različitih specijalnosti, shvatila sam da je ALIMS mesto gde mogu kao farmaceut dodatno da se razvijam i unapređujem svoja znanja i veštine. To je podrazumevalo i nastavak mog školovanja. Na matičnom Farmaceutskom fakultetu najpre sam završila akademsku specijalizaciju iz Farmaceutske zdravstvene zaštite, a zatim i zdravstvenu specijalizaciju iz Kliničke farmacije.
Kako je tekao vaš razvojni put u ALIMS-u?
Znanja stečena na osnovnim i specijalističkim studijama integrisala sam u rad na regulatornim poslovima u ALIMS-u. Od samog početka u ALIMS-u radim u Centru za humane lekove, i to u okviru Nacionalnog centra za farmakovigilancu (NCF). Uže polje mog rada jeste farmakovigilanca koja uključuje praćenje bezbednosti lekova u postmarketinškom periodu. To podrazumeva procenu slučajeva neželjenih reakcija na lek koje NCF-u šalju zdravstveni radnici, pacijenti i nosioci dozvole za lek. Najveći deo mojih aktivnosti odnosi se na procenu dokumentacije o postmarketinškoj bezbednosti leka u postupcima registracije leka, obnove dozvole za lek i izmene/dopune dozvole za lek. Posebno bih izdvojila rad na proceni i odobravanju dodatnih mera čiji je cilj smanjivanje bezbednosnih rizika koji prate primenu određenih lekova/grupa lekova, kako bi se održao pozitivan odnos koristi i rizika, što je osnova u sprovođenju racionalne farmakoterapije.
Vrlo sam zadovoljna što radim dinamičan posao koji je pun različitih izazova i prilika za učenje i dokazivanje. Taj rad podrazumeva kontinuiranu edukaciju na polju farmacije i regulative lekova.
Pre nekoliko godina ste postali predstavnik za medije ispred ALIMS-a. Koliko je zahtevna ta uloga?
Komunikacija u mom poslu je jako važna. Nova saznanja o bezbednosti leka neophodno je podeliti pre svega sa kolegama, zdravstvenim radnicima koji propisuju ili izdaju terapiju, jer je to put za bezbedno i efikasno lečenje pacijenata. Osim komunikacije sa stručnom javnošću, veoma je važno da se ispravno komunicira i sa opštom javnošću. Zato je uloga nas kao nacionalnog regulatornog tela, i u ovoj sferi od velikog značaja. Važno je da se medijima pravovremeno prosledi jasna, naučno i stručno utemeljena informacija o primeni lekova, informacija koja najširi auditorijum neće ostaviti u nedoumici. Samo takve informacije su ključ borbe protiv dezinformacija ili neproverenih informacija kojima mediji ponekad pribegavaju u potrazi za senzacijama, a koje mogu izroditi strepnju i strah kod pacijenata.
U usavršavanju na polju komunikacije u medijima dosta mi je pomogla pomoć Instituta Main Point. Mislim da svako ko prenosi svoje stručno znanje u medijima ili na konferencijama treba da se unapređuje i što efikasnije oblikuje svoj javni nastup, ne samo zbog svoje sigurnosti već i zbog uspešnog prenošenja poruka različitim ciljnim grupama.
Još jedna od vaših aktivnosti je edukacija zdravstvenih radnika. Koliko vam je to značajno?
Jedna od mojih uloga koju sa velikim zadovoljstvom sprovodim je da širim svest zdravstvenih profesionalaca o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove i načinima postizanja bezbednije farmakoterapije, kao i mogućnostima njihovog aktivnog učešća u ovim procesima. Takođe učestvujem na stručnim skupovima sa kolegama koji se u farmaceutskoj industriji bave regulativom u oblasti bezbednosti lekova. Znanje je moć kada se podeli sa kolegama koji su na istom zadatku.
Rado se odazivam i pozivima Foruma pacijenata Srbije, koji redovno organizuje tribine za predstavnike pacijenata. One služe da ojačaju njihov položaj, kako bi se izborili za bolje uslove života i efikasnije terapije.
Ko je Jelena Mitrašinović van svog posla?
Uživam u dugim šetnjama u prirodi i sportskim aktivnostima. Trudim se da pronađem pravi balans između posla i slobodnih aktivnosti. Mislim da je u današnje vreme, kada je stres prisutan na svakom koraku, svako dužan da traga za svojim odmorištima i otklonima od tehnologije i najezde informacija koje nas svakodnevno preplavljuju. Volim da čitam, ima mnogo pisaca koji su mi dragi. Naročito bih izdvojila Ljiljanu Habjanović Đurović i njenu trilogiju „Ostroško trimirje“.
