Kako se boriti za struku? Kako se boriti za prepoznavanje uloge i potencijal farmaceuta u zdravstvenom sistemu Srbije? Kako osnažiti i podržati farmaceuta? – pročitajte u tekstu dipl. farmaceuta Jasne Anđelković, dugodišnjeg farmaceuta i borca za unapređenje farmaceutske prakse
Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Ponekad u životu sami birate životni put, a ponekad put bira Vas. Kao tinejdžerka koja je odrastala u vreme inflacije i sankcija, u okruženju gde se uvek govorilo da žena mora biti posebno pametna dva puta: kada bira školu koju će završiti i kada se udaje, opredeljenje za fakultet došlo je nakon temeljnog razmišljanja i analize šta je najbolja opcija za budućnost. Ja sam uvek volela veterinu i želja mi je bila da upišem Veterinarski fakultet u Beogradu. Posle razmišljanja i shvatanja da me medicinska oblast veoma zanima promenila sam mišljenje i odlučila da ću biti lekar – i to urgentne medicine, ali u srcu mi je ostala rečenica dede :„Ako kasnije u životu želiš da imaš porodicu, izaberi apoteku umesto doktora hitne pomoći.“ Kada je došlo vreme za odluku 1995.godine šta izabrati između veterine i medicine, glasine o unosnoj apotekarskoj karijeri dodale sui farmaciju kao opciju, koja je i pobedila. Odabrala sam Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, i nisam se nikada na putu koji sam izabrala osvrnula nazad, jer sam prvi put kada sam ušla na fakultet znala da sam upravo tamo gde treba i želim da budem.
Kako se razvijala Vaša karijera farmaceuta?
Jedna od najboljih stvari u vezi farmacije kao profesije je velika raznolikost karijernih staza koje su dostupne. Tokom studija farmacije bilo je dosta ponuda za stipendiranje od uspešnih kompanija kao što su Hemofarm, Velefarm, Galenika, ali ja sam se odlučila da budem stipendista Apoteke Kragujevac, sadašnje državne Apotekarske ustanove Kragujevac, gde u kontinuitetu radim već dvadeset godina, I zahvaljujući kojoj sam danas to što jesam, jer me kao ustanova nikada nije sputavala , već naprotiv nesebično pomagala da se razvijam kao farmaceut. Zahvalana sam što još uvek radim u sisitemu koji godinama unazad razvija ambijent za istraživanje farmaceutske prakse i koja poslednjih godina nije zamenila svoje prioritete: pacijent u fokusu farmaceuta, razvoj znanja, veština i kompetencija farmaceuta sa ̋tržišnim pritiskom“, ̋niskim cenama ̋, ̋konkurencijom ̋, ̋rabatima”. Karijeru sam započela kao farmaceut u apoteci “Stanovo”, koja se nalazi pri Domu zdravlja Kragujevac gde sam svakodnevno radila sa drugim zdravstvenim radnicima, kao što su lekari, medicinske sestre, srodni zdravstveni radnici i shvatila sam vrlo rano da mi jesmo i uvek ćemo biti prvenstveno zdravstveni radnici, nikada trgovci i prodavačice, koji će ravnopravno i zajedno sa ostalim članovima zdravstvenog tima svako u domenu svog znanja i ekspertize doprinosti zdravstvenoj zaštiti najvišeg kvaliteta građana naše zajednice.
Nakon pet godina rada u apoteci shvatila sam da kompetencije i znanja moraju da se nadograde, i 2007. godine upisujem akademsku specijalizaciju “Farmakoekonomija i legislative” na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, da bih 2009. i 2012. godine na istom fakultetu završila akademske specijalizacije iz “Farmaceutske zdravstvene zaštite” i “ Farmaceutskog menedžmenta i marketinga”. Na specijalizacijama osim znanja koje će mi kasnije u radu puno pomoći i kolega koji će postati prijatelji za ceo život, posebno ističem kao neprocenjivo mentorstvo prof . dr Guenke Petrove, prof. dr Branislave Miljković i prof. dr Liljane Tasić. Smatram da su upravo ovi mentori uspeli da razviju kod mene tri kompetencije: istraživačku kompetenciju, stručno znanje i komunikacijsku kompetenciju, koje će mi se kasnije pokazaiti kao izuzetno važne za dalji rad. Nakon porodiljskog odsustva, rad nastavljam u Apoteci “ 29. novembar” u okviru iste ustanove, gde tokom 2017-2019. godine radim u Savetovalištu Apoteke Kragujevac. Tokom 2015-2019. godine bila sam predsednik Komisije za farmaciju i farmakoekonomiju pri Komori zdravstvenih ustanova Srbije , gde sam tokom četvorogodišnjeg manadata pokušavala da skrenem pažnju svih relavantnih zdravstvenih institucija na neiskorišćenost neprepoznat potencijal farmaceuta u zdravstvenom sistemu Srbije.
Od 2020. godine, član sam Inicijative za farmaciju, a od 2021. godine predsednik sam Udruženja farmaceuta Zapadne Srbije 1836, čiji je cilj osnaživanje i podrška farmaceutima u poboljšanju položaja i razvoja struke, kao i nastavak borbe za prepoznavanje i priznavanje našeg mesta, uloge i značaja u zdravstvenom sistemu Srbije.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Ponosna sam na kontinuitet, upornost i doslednost da razvijam farmaceutsku uslugu. Ponosna sam što sam vrlo rano shvatila da PROMENA kao jedina konstanta farmaceutske struke, pre svega u stavu i obrazovanju farmaceuta, neophodna kako bi se osiguralo da javnost dobije optimalnu vrednost od farmaceuta. Stalno ističem da je potrebno da farmaceuti fokus pažnje pomere na praćenje i merenje rezultata primene farmaceutskih usluga, jer od toga u velikoj meri zavisi uspeh i održivost apotekarske prakse. Stava sam da Dobre apotekarske prakse nema i neće biti bez farmaceuta.
Naročito sam ponosna što uprkos postojećem stavu da je malo mogućnosti za intervencije farmaceuta naročito u apotekama javnog tipa u sadašnjem zdravstvenom sistemu Srbije, smatram da su mnogobrojni projekti u kojima sam učestvovala upravo pokazivali suprotno, na primer projekat “Istraživanje indikatora farmaceutske zdravstvene zaštite EDQM TG3 2013-2014.godine”, je značajan dokaz da mi kao farmaceuti takav stav možemo da promenimo.
Ponosna sam što mi je 2015.godine ukazana velika čast da na svečanoj dodeli “Medis awards” budem jedan od dvoje finalista u oblasti farmacije. Rad ̋ Drug- related problems in elderly patients with decreased renal function ̋ ( ̋Problemi sa upotrebom lekova kod starijih pacijenata sa smanjenom funkcijom bubrega ̋), Jasna Urošević, Apoteka Kragujevac, Sandra Vezmar Kovačević, Branislava Miljković, Katedra za kliničku farmaciju i farmakokinetiku, Farmaceutski fakultet Beograd, koji je prezentovan u vidu poster prezentacije na 74 Svetskom kongresu farmaceuta FIP u Bangkoku od 31.08.2014 do 04.09.2014. je od strane stručnog žirija ocenjen kao finalista Medisove nagrade u oblasti farmacije za 2015. godinu. Iako je stručni žiri odlučio da nagradu dodeli dr Urški Kamenšek, dipl. biol, iz Slovenije, za područje farmacije za rad ̋ Construction of safer plasmids for gene electro transfer in cancer gene therapy ̋, smatram da je veliki uspeh postignut samom nominacijom mog rada u tako širokoj i naučnoj i teritorijalnoj oblasti.
Ponosna sm što sam 2015. godine sa radom na temu ̋Problemi sa upotrebom lekova u populaciji starijih kućnih pacijenata – da li je model kolaborativne prakse između farmaceuta i staratelja moguć? ̋ predstavljala Srbiju usmenom prezentacijom Svetskom kongresu farmaceuta FIP u Dizeldorfu, Nemačka, u okviru sesije koja podržava naučno-istraživački rad farmaceuta iz celog sveta. Naš rad je istakao i predložio model farmaceutske usluge koji bi u zdravstvenom sistemu ne samo Srbije već i šire, mogao značajno da redukuje broj i prirodu problema sa upotrebom lekova kod kućnih pacijenata starijih od 65 godina, koji su zbog funkcionalnih i kognitivnih smetnji primorani da kontakt sa zdravstvenim sistemom ostvaruju preko staratelja, bilo formalnih i/ili neformalnih. Rad je prezentovao značaj intervencija farmaceuta i apoteka u postizanju kontinuiteta ostvarivanja zdravstvene zaštite najvišeg kvaliteta u ovoj populaciji pacijenata.
Ponosna sam na veliki broj prijatelja farmaceuta iz celog sveta sa kojima sam u kontaktu.
Ponosna sam što sam videla kako rade farmaceuti širom sveta, što sam shvatila da samo oni koji prihvate lidersku poziciju, a ne poziciju pratilaca, oni koji su udruženi i jedinstvenog stava – idu napred i razvijaju se!
Šta biste poručili mladim kolegama na početku karijere?
Da se spreme za maraton a ne za sprint kada je karijera u pitanju. Poručila bih im prvenstveno da se ne prepoznaju kao “privatni” i “ državni” sektor, da razvijaju zajedništvo, timski rad i da se poštuju međusobno. Žao mi je što se u ovom momentu ponašamo jedni prema drugima kao “konkurencija” umesto da imamo jedinstven stav i pravac u kome želimo da se krećemo, i mislim da to mladi ljudi koji su na fakultetu mogu svakodnevno da vide ne samo na ulicama gde su apoteke jedna do druge, već i na društvenim mrežama, sredstvima javnog informisanja. Normalno je da se ne slažemo, to je ljudski i tako treba da bude, ali konstruktivna saradnja mora da postoji, ali to nažalost je više danas izuzetak nego pravilo. Želim da im poručim da budu inventivni u radu, jer “ niska cena “ nije isključivo i jedino važna kod pacijenata, i da “ lojalnog pacijenta “ nema, to je mit koji dolazi od svih onih koji ih uče da je “ tehnika prodaje važna”. Važno je jedino znanje, empatija i sposobnost da se doživotno uči i usavršava.
Da sa sadašnjim iskustvom treba da započnete karijeru danas, šta biste promenili?
Mislim da bih “mnogo glasnije“ razgovarala sa institucijama i “mnogo hrabrija” bila u inicijativama za unapređenje farmaceutske prakse.
Kako provodite slobodno vreme?
Ovde se vraćamo na početak i rečenicu dede :„Ako kasnije u životu želiš da imaš porodicu, izaberi apoteku.” I to je tačno, jer moje slobodno vreme pripada mojoj porodici, koja mi je uporište, oslonac i najveća podrška. U šali kažem da moj petogodišnji sin iza sebe ima jedan svetski kongres i tri simpozijuma farmaceuta. Obožavam putovanja, filmove i orhideje. Interesuje me pravo i mama je u šali umela da kaže da bih bila “ sjajan advokat”. Takođe volim sport i obožavam pešačenje
