Malo je ljudi koji bi mogli da se pohvale da uspešno grade čak dve karijere, podjednako uživajući u obe! Kako je neko ko je studirao farmaciju, bavio se marketingom u farmaciji, učestvovao u izradi modela finasiranja terapija za retke bolesti, “pomirio” ljubav prema farmaciji i pravljenju vina?
Kako ste se odlučili da studirate farmaciju?
Za sve je kriva Mr ph Milena Ilić, načelnica bolničke apoteke Instituta za Majku i dete Novi Beograd. Namerno spominjem njeno ime jer je svojim radom u bolničkoj farmaciji pokazala kako treba apotekar da pomaže najmlađim pacijentima. Tri dana pred predaju dokumenata za upis na Medicinskom fakultetu, Mr ph Ilić me je odgovorila I preporučila mi je upis na Farmaceutski fakultet. Bila je u pravu! Nisam se pokajao s obzirom na to da mi je naknadni rad u marketingu pokazao koliko može da bude lep posao medicinskog predstvanika, kao i na koji način stečeno znanje iz medicine i farmacije mogu da unapredim tokom svakodnevne saradnje sa lekarima. Ponekad, jedina informacija o savremenim terapijama dolazi od medicinskog predstvanika, zar ne?
Svoje znanje stečeno o farmaciji sam samo nadogradio radeći sa anesteziolozima, hematolozima, oftalmolozima, imao retku priliku da kao jedan apotekar prisustvujem i operacijama na otvorenom srcu u Sremskoj Kamenici, Beogradu, Nišu ali isto tako I da kroz terapijske mogućnosti kompanija za koje sam radio unapredim zdravstveno stanje pacijenata.
Kako je se razvijala Vaša karijera farmaceuta?
Nakon diplomiranja sam radio u apoteci kratko vreme obzirom da me je jako zanimao farmaceutski marketing. Zaposlio sam se u “Jugohemiji AD”, poznatoj kući koja je sarađivala sa kompanijom “Hoechst i Aventis” u kojoj sam stekao prva radna iskustva i upoznao se sa radom medicinskog predstvanika. Kako sam želeo da svoje veštine unapredim, pridružio sam se timu kolega prilikom osnivanja predstavništva “Abbott Laboratories” 2003-e godine i bio zadužen za promociju inhalacionih anestetika najnovije generacije u Srbiji. Anesteziologija nije anestezija, kako mnogi kažu, već jedna prelepa grana medicine koja zahteva izuzetno poštovanje i visoki kapacitet ljudskog razumevanja obzirom da su anesteziolozi poslednja linija odbrane vitalno ugroženog pacijenta.
Cilj svakog medicinskog predstavnika je da od magistra, lekara “ukrade” znanje kako bi bio što bolji u svom poslu. Radeći sa hematolozima sam saznao da sve ono što su lekari tokom školovanja deklarisali kao retka stanja pacijenta, ipak se pojavi jednog dana u njihovoj praksi. U cilju unapređenja dostupnosti lekova za retke bolesti pacijentima u Srbiji, 2007-e godine sam počeo da radim za biotehnološku kompaniju “Genzyme” iz SAD-a. U to vreme nije postojala bilo kakva regulativa u vezi sa ovom populacijom pacijenata u Srbiji i Crnoj Gori ali smo nakon skoro deset godina uspeli zajedničkim snagama sa institucijama da izmenimo tri zakona u zdravstvu, osnujemo Fond za retke bolesti pri RFZO-u, omogućimo deci da se leče. Ova inicijativa još uvek traje jer se još uvek traže modeli nezavisnog finansiranja najsavremenijih terapija za pacijente u Srbiji poput SMA, Mukopolisaharidoze, Pompeove bolesti.
Danas sam član kompanije “Zdravlje AD” i sa velikim zadovoljstvom sva dosadašnja iskustva vezana za farmaceutski marketing delim sa kolegama u dnevnoj praksi. Izuzetno mi je zadovoljstvo što učestvujem u ponovnom povratku kompanije na domaće tržište i radujem se novom inovativnom portfoliju lekova koje ćemo uskoro ponuditi srpskom zdravstvu.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Ponosan sam na model rešavanja finansiranja najskupljih terapija retkih bolesti pošto sam bio idejni tvorac modela finansiranja, inicijator saradnje sa institucijama i izmena zakona u zdravstvu koji se do 2012-e godine nisu menjali. Dodatni porez ustanovljen na igre na sreću je bio samo inicijalna kapisla za iznalaženje dodatnih modela finansiranja terapija koja će zameniti vapaje roditelja za pomoć preko medija da se terapija za njihovu decu plati – ako već postoji. Zajednički rad farmaceutske industrije i institucija treba samo da budu alatka da savremene terapije za najmlađe pacijente budu uvek dostupne.
Šta biste voleli da postignete do kraja karijere?
Voleo bih da zajedno sa institucijama obezbedimo siguran sistem finansiranja najsavremenijih terapija za retke bolesti kako se više ne bi roditelji I deca izlagali bespotrebom javnom nastupu u molbi za pomoć.
Kako provodite slobodno vreme?
Posebno me interesuje vinska kultura, ali i knjige, istorija, stolarstvo….Pokušavam da vikendom, tokom rada u porodičnoj vinariji “Čaša vina i priča”, sačuvam porodičnu tradiciju – proizvodnju vina. Potrudili smo se da stvorimo “vinsku” priču oko male vinarije – za velike ljubitelje vina i razgovora. Ja sam, po ugledu na moje pretke koji su posadili vinograd za svoje sinove i ćerke, posadio vinograd za svog oca i decu.
Kada smo razmišljali kako bismo mogli da nazovemo prvo vino složili smo se da je svaka godina specifična I da svaka berba ima neku svoju priču. Jedna berba, jedna priča! Prema tome smo i prvo vino nazvali “Prva priča”, a boce ovog vina se daruju iz arhive vinarije gostima koji je posete. Nakon toga je nastupila druga, treća i sada smo u devetoj vinskoj priči ali nas svaka godina podseća ili na radosti uzgajanja loze, na radost osvojenih medalja na lokalnim takmičenjima ili na vreme provedeno sa prijateljima u vinariji.
Vinarija se nalazi na Carigradskom drumu I zajedno sa ostalim vinarijama koje se nalaze na trasi Beograd-Istanbul osnovali smo “Carigradski vinski drum” – vinsku turu, spoj istorije, kulture, tradicije I vinskog turizma. Na “DRUMU” može da se puno toga sazna o vinima koja u sve većem broju osvajaju medalje na međunarodnim takmičenjima ali isto tako da se gosti upoznaju sa bogatim istorijsko-kulturološkim nasleđem Srbije. Dobrodošli su svi!
Uvek kad sam u prilici – unapređujem svoje znanje u vezi sa tehnologijom proizvodnje vina… jer kako reče jedan moj prijatelj arhitekta “Linija je inspiracija trenutka” pa tako i život, izbor je na nama!
