Opišite Vaše iskustvo studiranja farmacije
Prozračan, prostran, čak i u vreo julski dan prohladan podrum stare kamene kuće u selu sa velikim drvenim stolom na kome se suši tanak sloj cvetova nevena. Baka otvara flašu maslinovog ulja koja se koristi isključivo za izradu lekovitih ulja, a sa grede na plafonu vise vezice kantariona, barske nane i kičice koje smo zajedno sakupljale. To su slike i mirisi mog ranog detinjstva koje su, pored velike potražnje za diplomiranim farmceutima, uticale da se opredelim za studije farmacije. Pored biologije i hemije volela sam i matematiku i fiziku pa je plan ,,ako ne upadnem na budžet na Farmaceutskom u Beogradu’’ bio da studiram Elektronski fakultet u Nišu. U dugom iščekivanju rezultata prijemnog ispita me je najbolji drug zvao da kaže: ,,Ostala su još 2 mesta na elektronici, ne brini!’’
Kada ne studirate u rodnom gradu brže odrastete, steknete veliku samostalnost i prijateljstva za čitav život. Jedna od mojih najbližih prijateljica, koja mi je danas kuma i koleginica na IAS Farmacija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, je moja prva cimerka sa kojom sam krenula na prvo predavanje u prepun najveći amfiteatar Farmaceutskog fakulteta davne 1997. Te godine su počela moja višedecenijska putovanja Niš-Beograd-Niš: tokom studija sa velikim studentskim torbama punim svega i svačega potrebnog u studentskom domu, a zatim i sa manjom damskom torbicom tokom magistarskih, doktorskih i specijalističkih studija. Studiranje je bilo zahtevno, sa mnogo vežbi i predavanja, a malo ispitnih rokova. Nakon prvih desetki i upoznavanja sa velikim brojem stručnih predmeta i posvećenih profesora i asistenata, plan da ,,diplomiram što pre sa bilo kakvim uspehom i vraćam se kući’’ sam zamenila velikom željom za učenjem i nakon diplome. Osvojene dve stipendije za najbolje studente su me u tome samo ohrabrile pa odmah po diplomiranju upisujem poslediplomske studije, naravno, na Farmakognoziji.
Doktorat sam odbranila pod mentorstvom izuzetne prof. Nade Kovačević 2021. godine, a specijalizaciju Kontrola i primena lekovitih biljaka koja povezuje teorijska i praktična znanja prošle godine (mentorka prof. Tatjana Kundaković-Vasović). O zaposlenima na katedrama za Faramkognoziju i Botaniku zaista mogu da kažem samo sve najlepše, tako da izgleda da važi ko voli biljke – taj voli i ljude. To valjda zaključuju i moji studenti u Nišu poznajući moje 3 koleginice sa Uže naučne oblasti Faramkognozija, koleginicu sa botanike i mene.
Kako je se razvijala Vaša karijera farmaceuta?
Iako sam bila prva na listi za poslediplomske studije, te godine nije bilo ni jednog jedinog budžetskog mesta za postdiplomce, moja mama je bila veoma bolesna pa je logično rešenje bilo da radim u rodnom gradu i putujem na studije u Beograd. Stažirala sam u privatnoj apoteci Ekofarm i galenskoj laboratoriji Vetfarma u Nišu. Tu sam prvi put zaista sagledala mogućnosti posla za koji sam se školovala ali i upoznaja iskusnije farmaceute. Nisam sebe dugoročno videla u apoteci, odbila sam jednu ponudu za mesto stručnog saradnika ozbiljne farmaceutske kuće i prvo radno mesto mi je bilo mesto asistenta-pripravnika na Katedri za farmaciju Medicinskog fakultetu u Nišu. Studije farmacije u mom rodnom gradu su pokrenute malo pre mog diplomiranja i tamo sam bila zaista prvi zaposlen farmaceut i deo malog pionirskog tima koji je pokretao ovaj smer. Često prepričavam situaciju sa samog početka karijere kada me je radnica ovog ogromnog fakulteta prvo izbacila iz studentske službe misleći da sam student (to se odavno više ne dešava), a zatim ispravila kada sam naglasila da radim na farmakognoziji rečima: ,,Misliš na Farmakologiji?’’.
Na šta ste posebno ponosni u Vašem radu?
Sledeće godine IAS Farmacije slavi 20 godina od upisa svoje prve generacije. Ponosno mogu da kažem da sam učestvovala u školovanju svih generacija ,,niških farmaceuta’’ i to kroz čak 7 predmeta. Sada ima dosta kolega farmaceuta, mojih bivših studenata, u redovima saradnika i nastavnika, program i uslovi studiranja su se vremenom osavremenjavali a konstanta je da na ove studije dolaze najbolji maturanti juga Srbije. Uprava fakulteta ima puno sluha za razvoj i ulaganje u studije farmacije, a podržava i edukacije i rad udruženja farmaceuta.
Od samog diplomiranja sam član, a od 2018. godine i predsednica Udruženja faramceuta Nišavsko-pirotskog regiona (FNP). FNP već 43 godine okuplja farmaceute ovog regiona zaposlene u svim oblastima farmaceutske delatnosti u cilju povezivanja, podizanja nivoa znanja, kompetencija i saradnje sa lokalnom zajednicom. Najredovniji članovi su iskusne i posvećene koleginice i kolege pa mi je rukovođenje udruženjem velika čast ali još veća odgovornost. Smatram uspehom to što se udruženje održalo i u vremenu brojnih online edukacija, što polako privlači mlade kolege (koji su budućnost farmacije) i ponovo jača. U FNP osmišljavamo i realizujemo edukacije, akcije, druženja, projekate i težimo omasovljavanju članstva da bi mogli ozbiljnije da se založimo za poboljšanje pozicije farmaceuta. Upravo želja za unapređenjem farmacije u Srbiji me je pokrenula da se uključim marta prošle godine u Inicijativu za farmaciju, da zajedno sa odabranim kolegama entuzijastima iz čitave zemlje (među kojima je magistar u čijoj apoteci sam stažirala i imala prvi stvarni dodir sa farmaceutskom praksom) pokrenemo promene na bolje.
Velikim uspehom smatram što ove školske godine kao odgovorni nastavnik pokrećem dva nova izborna predmeta. Već naredne nedelje (zimski semestar) na IAS Medicina Medicinskog fakulteta u Nišu startuje predmet “Biljni lekovi” koji sam osmislila sa ciljem da upoznam buduće lekare sa savremenom fitoterapijom i dugoročno doprinesem široj a bezbednoj upotrebi lekovitih biljaka. U letnjem semestru će se na IAS Farmacija slušati “Samonega i samolečenje” uz insistiranje na razvoju kritičkog mišljenja o mogućnostima i ograničenjima komplamentarnih metoda lečenja i važnosti uloge farmaceuta za samonegu i odgovorno samolečenje. Smatram da edukacijom, osnaživanjem i ohrabrivanjem budućih i mladih magistara farmacije kroz rad na fakultetu i u FNP ponajpre mogu uticati da oni zamisle i ostvare visoke profesionalne ciljeve a time i unaprede farmaciju.
Šta biste voleli da osvarite do kraja karijere?
Volela bih da FNP i ostala udruženja faramceuta kroz omasovljavanje i povezivanje ojačaju našu divnu profesiju, da se uvedu nove usluge farmaceuta i da se približimo kolegama iz sveta. Iz ličnog iskustva znam da se upornim i posvećenim radom ostvaruju zacrtani ciljevi. Ipak, za farmaceutsku struku i red u farmaceutskom sektoru se mogu izboriti samo udruženi, proaktivni i vidljivi (a ne već poslovično isključivo vredni i tihi) farmaceuti. Mislimo o tome.
Poseban akcenat bih stavila na to da su farmaceuti obučeni za savetovanje svojih pacijenata na brojne teme koje se tiču zdravlja što tek treba da bude šire prepoznato. Volela bih da apoteka bude prvo mesto gde će građani portažiti savet, između ostalog, i za pravilnu upotrebu lekovitog bilja.
Tokom istraživačkog rada, između ostalog, pokušavam da dam naučno opravdanje za poneku tradicionalnu upotrebu lekovitih biljka. Tako sam pokazala da ruta, u mojoj porodici poznata kao blagotvorna ,,ženska biljka uzeta po jedan listić našte’’, ima pored antioksidativnog i antimikrobnog delovanja uticaj na HeLa tumorske ćelije. Trenutno radim na studiji procene efikasnosti ekstrakata divizme u lečenju kožnih promena pošto se jedan ,,melem za kožu’’ priprema kuvanjem njenih svežih žutih cvetova u punomasnom mleku. Volela bih da svojim naučnim radom uspem da potvrdim barem delić iskustva tradicionalne medicine našeg naroda.
Kako provodite slobodno vreme?
Očekivano, u dvorištu imam baštu sa lekovitim biljem kojoj povremeno dodajem biljne vrste donete sa porodičnih izleta i putovanja. Sinčić (drugi razred) je nedavno izjavio kada se u filmu pojavila žena koja bere biljke u polju: ,,Ova kao ti, mama!’’.
Volim da spremam aromatične čajne mešavine koje moji ukućani i gosti zimi obožavaju, ali i tradicionalna i nova jela i kolače. Da pri pretraživanju informacija sa interneta o zdravlju, lekovima i vakcinama treba biti izuzetno oprezan (proveriti ko, šta, zašto, kada i sa kojim ciljem piše) znamo, ali iskusila sam da kritički treba prići čak i kulinarskim online recepatima.
Najlepše opuštanje mi je da čitam zanimljivu knjigu u ljuljašci u svom dvorištu u letnje večeri (da, imam lampicu za ivicu knjige bez koje bi vraćanje autobusom iz Beograda tokom specijalizacije bilo mnogo napornije). Volela bih da na tom savršenom mestu za čitanje uskoro pročitam i vesti o ozbiljnijem uređenju i osavremenjavanju farmaceutskog sektora Srbije.
Dr sci. Dragana Pavlović je specijalista kontrole i primene lekovitih biljka, Vanredni profesor IAS Farmacija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu – UNO Farmakognozija, Predsednica Udruženja farmaceuta Nišavsko-pirotskog regiona (FNP), Aktivista Inicijative za farmaciju
