Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Sekcija za farmakoekonomiju SFUS – 10 godina farmakoekonomije u praksi

Razgovarala: ESTELA GAKOVIĆ RANISAVLJEVIĆ 

Savremeni zdravstveni sistemi se oslanjaju na farmakoekonomske analize u procesu donošenja odluka što farmakoekonomiju čini važnim i nerazdvojnim delom zdravstva. U Srbiji je farmakoekonomija još uvek slabo razvijena i nepravedno slabo priznata u praksi od strane zdravstvenog sistema. O farmakoekonomskom aspektu zdravstvenog sistema u Srbiji, ali i svetskim trendovima u ovoj oblasti razgovarali smo sa MR SCI. FARM. TANJOM NOVAKOVIĆ, predsednicom Sekcije za farmakoekonomiju Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS).

mr sci. farm. Tanja Novaković, predsednica Sekcije za farmakoekonomiju

Saveza farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS)

U maju 2016. godine obeležen je jubilej, 10 godina od osnivanja Sekcije za farmakoekonomiju pri Savezu farmaceutskih udruženja Srbije (SFUS). Kada se osvrnete na proteklih deset godina, kakvi su bili počeci farmakoekonomije u Srbiji i kako je izgledao ceo proces razvoja Sekcije?

Osnivanje Sekcije za farmakoekonomiju u maju 2006. godine i ukazano poverenje profesora Darka Ivanovića i profesorke Ivanke Miletić da vodim ovu Sekciju predstavljali su veliki izazov za uvođenje jedne multidisciplinarne i mlade nauke kao što je farmakoekonomija na naše prostore. Odmah po osnivanju Sekcije napisala sam Priručnik za farmakoekonomske evaluacije, prvu takvu publikaciju na srpskom jeziku koja je postala udžbenik za studente postdiplomskih studija na Medicinskim fakultetima i Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Beogradu ali i u nekim zemljama u okruženju.

Rad Sekcije za farmakoekonomiju se u početku ogledao u organizaciji stručnih sastanaka koji su se bavili aktuelnim temama iz zdravstvene ekonomije i na kojima su učestvovali svi akteri zdravstvenog sistema. Godine 2007. članovi Sekcije su osnovali ogranak međunarodnog Udruženja za farmakoekonomiju i istraživanje ishoda, ISPOR Srbija, i dali temelje ovog Udruženja u Srbiji. Sekcija je takođe veoma ambiciozno krenula u organizaciju međunarodnih konferencija i 2011. godine organizovana je prva takva konferencija sa temom »Farmakoekonomija u praksi«, iste godine kada je objavljen i Vodič za farmakoekonomske evaluacije (Novaković T, Tešić D, Stefanović D, Medić G, Sovtić D, Vodič za farmakoekonomske evaluacije za Srbiju. 2011) napisan od strane članova Sekcije. Međunarodne konferencije Sekcije su stalno obrađivale aktuelne teme, Sekcija je organizovala prvu međunarodnu konferenciju u Srbiji sa temom Procene zdravstvenih tehnologija (Health Technology Assessment – HTA) kada je konferenciju otvorio profesor David Banta, osnivač HTA u svetu koji je 2003. godine započeo dug proces razvoja HTA u Srbiji koji još uvek traje. Sekcija je u toku ovih 10 godina postojanja učestvovala na raznim projektima, u zemlji i svetu i ima saradnju sa brojnim udruženjima i univerzitetima širom Evrope. Danas je Sekcija za farmakoekonomiju, mogu slobodno reći, jedna od najuspešnijih Sekcija Saveza farmaceutskih udruženja Srbije i prepoznata je kako u zemlji tako i regionu iako je kompletan rad članova Sekcija zasnovan na dobrovoljnoj osnovi i velikom entuzijazmu i energiji. 

 

Prepoznali ste značaj farmakoekonomije za razvoj zdravstvenog sistema, a tokom procesa implementacije farmakoekonomije u Srbiji, da li ste imali i stručnu pomoć i podršku?

 Predmet farmakoekonomija nije postojao tokom mog studiranja na Farmaceutskom fakuletetu u Beogradu. Moram da priznam da je iznenađujuće da je ideja »korišćenja zdravstvenih resursa na najbolji mogući način « nova ideja. Australija je na primer bila prva zemlja koja je 1993. godine uvela obavezne zdravstveno ekonomske evaluacije lekova za donošenje odluke o refundaciji. Završila sam magistarske studije u Belgiji, na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta u Gentu, i svakako da su moji belgijski profesori, Lieven Annemans i Jean Paul Remon, bili velika podrška u implementaciji zdravstvene ekonomije u Srbiji. Veliku podršku sam imala od profesora koji su vodili i vode SFUS, profesora sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kolega iz Sekcije i Izvršnog odbora. Pojedini članovi Sekcije su u njoj od osnivanja do danas i doprineli su da Sekcija ima ovakav rast i uspeh kao što su Danka Tešić, Danka Stefanović, Goran Medić, Branka Stojanović, Gordana Simić i mnogi drugi.

Kakva je trenutno situacija u Srbiji po pitanju primene farmakoekonomskih analiza prilikom donošenja odluka u zdravstvu? 

Stupanjem na snagu Pravilnika o uslovima, kriterijumima, načinu i postupku za stavljanje i skidanje leka na Listu lekova, u aprilu 2014. godine, uloga farmakoekonomije u procesu refundacije lekova u Srbiji postaje obavezna, što u stvari znači da je analiza isplativosti (CEA) obavezna za sve nove INN – ove a analiza uticaja na budžet (BIA) obavezna za sve lekove koji se podnose na Listu lekova. Ovo je važan prvi korak ali samo mali deo u „slagalici“ rešavanja izazova za efikasnu zdravstvenu zaštitu Republike Srbije.

Vamtam
Vamtam

Lorem ipsum dolor sit amet consectetur adipiscing elit dolor